POP MITOLOGIJE
TEHNOSVET I PROSIRENA RECEPCIJA

Pise: Vladimir Djuric Djura


Prica Horhe Luisa Borhesa Alef mogla bi biti metafora ostvarenja konacne percepcije, vidjenja apsoluta. Alef je po Borhesu, jedna od tacaka u prostoru koja sadrzi sve ostale tacke ili mesto u kome se nalaze ne preklapajuci se sva mesta na svetu, vidjena iz svih uglova.

Teznja ka vizualizaciji Borhesovog Alefa, jedan je od ciljeva te nove generacije umetnika koji poput britanskog umetnika Natana Gudena prave skulpture neokubisticke izvrnute paralakse ili novih surealista Konroja Madoksa ili Dzona Velsona koji viziju Alefa dozivljavaju kao permanentno stanje lucidnosti.

Vizuelni imidz high tech generacije umetnika se stoga neminovno pomera sa pozicije klasicnih umetnosti slikarstva, skulpture i vajarstva ka medijima, filmu, interaktivnoj televiziji, virtuelnoj realnosti i kiberprostoru velike svetske kompjuterske mreze. Tehno efekti deo su umetnicke vizije nove generacije sposobne da pomeri dosadasnje granice percepcije covecanstva ka konacnom vidjenju svih stvari sa svih strana. Hologram je postao prava paradigma za stanje umetnosti u devedesetim godinama.

Novi milenijum ukinuce paradigmu i Tehnosvet ce se realizovati u svom punom sjaju, umetnicka imaginacija postace stvarnost, materija od koje su satkani snovi ostvarice se u fantasticnim oblicima na planeti zemlji, svi ce postati svesni bozanske simulacije i moci da dozive finalnu percepciju - Alef. „Prosvetljenje". Sanatori ili vec neka slicna rec za stanje lucidne svesti iz leksikona duhovnih tehnika pravoslavnih i drugih hriscanskih mistika ili istocnjackih posvecenika, ljudima Tehnosveta bice prosto dato rodjenjem, ako je verovati genijalnim pretpostavkama Ricarda Dokinsa. Prema ovom britanskom naucniku geni svake nove generacije ljudi na planeti zemlji su usavrseni u odnosu na prethodne, najmanje onoliko koliko je svaka nova generacija kompjutera savrsenija od bivseg modela, tako da metaforicno govoreci u XXI veku covecanstvo izlazi iz faze larve i ulazi u fazu leptira. Nagovestaji ovakvog duhovnog razvoja ljudi Tehnosveta, nazirali su se u velikoj eksploziji samosvesti sezdesetih godina.


Krajem sezdesetih godina ovog veka ustaljeni nacin percepcije stvarnosti radikalno je izmenjen i narusen sa upotrebom droga kakva je na primer bila LSD, droga koje su uticale na hemijski sastav ljudskog organizma tako sto su sirile granice opisanog polja realnosti. Acid generacija je sa sobom donela bitne novine kako na polju vizuelnih umetnosti, tako i u poimanju opisa sveta u kome zivimo. Hakslijevi i Lirijevi eseji o novoj percepciji putem hemijskih droga imale su snazan uticaj na mnoge umetnike, pa cak i na umetnicke pravce u drugoj polovini dvadesetog veka, kakav je na primer bio slucaj sa apstraktim slikarstvom. Pokreti poput Flower Powera i New Agea, su radikalno zahtevali da svetska zajednica poveruje kako se relnost moze preklopiti sa fantastikom.

Flower Power (Snaga cveca), medijski je termin za hipi kontrakulturu, koja je bila u zenitu krajem sezdesetih godina, i koja se lagano ugasila sa propascu velikih ultralevicarskih studentskih demonstracija. Hipi pokret po Toni Tornu sazimao je u sebi Hindu ceremonijale, Prerafaelitsku estetiku i romanticarski Rusoovski kult povratka prirodi.

No njegova glavna karakteristika bila je teznja ka Marksovom idealu Carstva slobode, ka dzinovskoj Komuni svih nacija, rasa i vera. Psihodelija je bila background svih zbivanja u kasnim sezdesetim, a zivpot u spoju sa halucinogenom hemijom bio je prema recima velikog gurua Timoti Lirija nacin direktne komunikacijed sa bogovima. T. Rozak je u cuvenoj Kontrakulturi, mozda najboljoj studiji o Flower Power generaciji, pokazao koliko je silovita energija koja se oslobodila ludih sezdesetih, eksplodirajuci u svim sferama socijalnog bica covecanstva, od seksualne revolucije do globalne multimedijske svesti. Mladi, slobodni, divlji na kapiji bozanskog SVETA, ludi od zelje za necim „vise nego ljudskim", za spojem sa udaljenim nebeskim bicem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svescu pevali su zajedno sa rock samanom Dzimi Morisonom Breakin' trough to the other side. U kult mjuziklu Kosa, nekoj vrsti brevijara hipi pogleda na svet, pevalo se o dolasku novog doba, doba Vodolije, u kome ce nas svet postati sledstveno svojoj horoskopskoj sudbini otkacena mesavina najrazlicitijih ideja i pravaca, doba u kome ce se izgubiti sve rasne i nacionalne razlike medju ljudima, doba u kome ce se kulture svih naroda sjediniti u jednu opstu kulturu sveta. Drogirani frikovi, od L.A. do Pariza, zarasli u brade, prljave duge kose sa imidzom Isusa Hrista, izneli su na svojim plecima revoluciju u kolektivno nesvesnom bicu covecanstva, definitivno misionarski prosirujuci percepciju velike zajednice koja se ustremila na put ka Svemirskom Dobu.


Kada se krajem osamdesetih na zapadu formirao pokret nazvan New Age - Novo doba, mnogi su pomislili da je on cista kopija hipi filozofije s kraja sezdesetih. Medjutim osnovni postulati New age pokreta, bili su formulisani jos ranije, dvadesetih godina ovog veka kada je u Londonu izlazio casopis sa takvim imenom. New age je bio casopis ciji su urednici i osnivaci bili Dimitrije Mitrinovic i A.R. Oredz. Kljucna licnost u svemu bio je Srbin Dimitrije Mitrinovic, mistik i filozof cije su ideje, tek godinama kasnije pocele da se ostvaruju. Mitrinovicevo poznanstvo sa Vasilijem Kandinskim i grupom jakih mislilaca iz citavog sveta, tokom njegovih studija u Minhenu 1914., dovelo je do formulisanja osnovnih ideja New age pokreta. Neke od tih ideja, da prozimanje kultura svih naroda moze dovesti do harmonije u svetu, da je zemlja Gea, zivi organizam, da treba stvoriti „psiholosko ustrojstvo sveta" i ziveti u skladu s prirodom i mnoge druge uticale su na New age pokret koji je postao popularan na zapadu krajem osamdesetih godina. Potreba za „vidjenjem" SVETA, za promenjenom percepcijom je kod New age posvecenika ono sto ih najvise vezuje za filozofiju dece cveca. Medjutim za razliku od vestackih rajeva pametnih droga kojima su bili ocarani pravi hipici, New Age trevelersi veruju iskljucivo u prirodne tripove, uz pomoc pecuraka, halucinogenih biljaka i organske snage planete Zemlje. Medjutim, iz ove neagresivne grupacijer ljudi i njihovih pogleda na svet, nesto kasnije izrodio se kult Tehnopagana, kompjuterskih New Edge posvecenika.


Tehnopagani su kompjuterski hakeri poput Mark Pescea, koji u svom digitalnom carstvu kreiraju programe, razmenjuju ideje i informacije o mitovima, magijskim i okultnim znanjima, bozanstvima prehriscanskih kultura. U zaboravljenim i zapostravljenim duhovnim tradicijama proslog milenijuma poput alhemije i kabale, traze virtualne mape, mentalna pomagala i vizuelne datoteke kioje bi im ukazale put ka samorealizaciji. Neognosticka terminologija, satanski Kroulijevski simbolizam, seksualni rituali, keltske ceremonije smrti, miks najopskurnijih sekti i njihovih ubedjenja, opsesivna su opredeljenja svakog -pravog tehnopagana. Feministicki orjentisane pripadnice ove grupacije poput Laure Kuksi ili Suzan Sou kreiraju virtualne svetove u kojima je sve potcinjeno dominaciji bozanskih zena, dok se Mark Pesce u svojoj mreznoj konferenciji CyberSamhain bavi kreiranjem opsteg bozanskog protokola androgine prirode za sve infonaute kiberprostora. Svet carobnjaka koji lici na strip ikonografiju Marvelovih junaka, superheroji i bizarni rituali, plod su maste tehnopagana programera najpopularnijih CD ROM igara. Tehnopagani buducnosti, Kiberpankeri zivece sa svojim iluzijama u Tehnosvetu koji su sami kreirali.


Devedesetih godina XX veka kreativci su nastavili da istrazuju polje perceptivnih mogucnosti uveliko pomognuti novim tehnoloskim izumima pocev od kompjuterske 3D grafike do hologramskih laserskih projekcija. Sposobni da kreiraju zivot u tri dimenzije, ljudi sa kraja XX veka, napravili su veliki korak ka tvorcu koji je stvorio i nas cetvorodimenzionalni svet, a spekulacije Hintona i Uspenskog o multidimenzionalnom univerzumu namecu vrlo interesantne misli. Vizija Alefa jos je daleka slutnja za vecinu ljudi, ali ako je verovati geneticarima poput Dokinsa, geni i memi funkcionisu kao da njima upravlja neka nama neshvatljiva svest, svest koja je odabrala bas ljude da kroz njih percepira samog sebe. Ako su na kraju XX veka ljudi sposobni da naprave hologramske projekcije ljudi koji govore u realnom prostoru, da li ce ljudi XXX veka mozda biti sposobni da svojim biomorf - masinama kreiraju zive svetove, ljude od krvi i mesa itd. Da li su ljudi ti odbegli bogovi kojima su se klanjali nasi preci? Finalna percepcija mozda nece biti moguca ni u ostvarenom Tehnosvetu za sve ljude, mozda zaista tu retku cast imaju samo Izabrani.

 

Sadrzaj