SOUNDTRACK VIEW

 

RETROCKSPEKTIVA 96

Pise: Petar Janjatovic

 

Kao i izborni krugovi i nasa rock muzika se vrti u krug ali mi je ove sezone zbog toga izuzetno drago. Naravno, mislim samo na muziku.

Eto, ima jedna top lista novih domacih albuma koje ocenjuje nas sestorica novinara. I na toj listi u broju od 27. novembra redosled izgleda ovako:


1. VLADA DIVLJAN OLD STARS BEND - Odbrana i zastita
2. ELEKTRICNI ORGAZAM - Zivo i akusticno
3. DISCIPLIN A KITCHME - I See Myself On CCTV
4. ELEKTRICZNY ORGAZM - Warszawa '81.


Sta hocu da kazem, prva mesta drze ljudi koji su izneli beogradski novi talas na plocama na kojima su obnovljene (pretezno akusticne verzije njihovih ranijih hitova. Samo je Koja ponudio svoje ultra moderne obrade starih pesama. Vlada i Gile su na svojim NS plus koncertima dali jedno sentimentalno ali energicno putovanje kroz proslost podsetivsi nas na veselije godine zivota.


Naravno, to ne znaci da ovu godinu obelezavaju samo nosioci spomenice iz 1981. godine. U '96-toj su do konacne i zasluzene afirmacije dosli LOVE HUNTERS objavljivanjem retrospektivnog diska Donau; GOBLINI su briljrali drugim albumom U magnovenju; EVA BRAUN je potvrdila urbani potencijal diskom Pop Music; BLOCK OUT su srocili gorku retrospektivu proteklih godina kroz album Godina sirotinjske zabave, DARWOOD DUB je diskom U nedogled najzad stao na pozicije koje odavno zasluzuje, ORUZJEM PROTIVU OTMICARA kroz BarbiCue se profilisao u vodecepower pop snage a VAN GOGH je kroz Hodi napravio jednu od najboljih ploca u karijeri. I privatne izdavacke kuce su se profilisale, pa su najbolji utisak ostavili B92, Metropolis i novoosnovani Automatic koji su usvojili osnovno pravilo - radi malo ali dobro! A kada se pogledaju izdanja PGP RTS-a jasno je da su oni definitivno ali tiho i dostojanstveno objavili sopstvenu smrt. Njima samo Bog moze da pomogne. Doduse, u komunizmu nema religije.


Oslobodili su se i strani menadzeri, pa sve cesce svoje pulene salju u divlju Srbiju. Meni licno, najdraze je bilo gostovanje grupe URBAN DANCE SQUAD koji su na trebutak vratili stari sjaj SKC-u. Gusti i energicni, zakuvali su pravi koncert na kome se skupila podjednaka ekipa veterana i novih klinaca (samim tim i klinki) pa je sve izgledalo kao u normalna vremena. Dodatnu radost pruzalo je saznanje da se upravo te veceri narod prvi put skupljao na Terazijama i protestvovao zbog izborne kradje. Beograd je opet poceo da lici na grad. Pokrenula se slovenacko-srpska muzicka veza pa su nas, posle duge pauze, posetili Marko Brecelj i MILADOJKA YOUNEED i uverili se da ovde jos uvek ima samomislecih hodajucih objekata. Menadzeri iz Slovenije su, pored popularnih srpskih muzicara, paznju poceli da obracaju i na nove snage. Tako su, pocetkom maja na mini-turneji bili SVAROG, LOVE HUNTERS, NISTA ALI LOGOPEDI i GOBLINI. Ovi potonji su izgleda ostavili najbolji utisak, pa su se u nama udaljenu ali prijateljsku Sloveniju uputili zajedno sa DZUKELAMA i to vec krajem juna na open-air Zgaga festival na kome su nastupili garazni sastavi iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. GOBLINIMA ni to nije bilo dovoljno, pa su jesenas imali jos jednu, sedmodnevnu turneju po Sloveniji.


Naravno, puko nabrajanje samo moze da zamagli stvar. I dalje se tirazi vecine izdanja krecu oko par hiljada prodatih primeraka, koncerti su na ivici rentabilnosti i cesto sasvim sirotinjski organizovani, vecina spomenutih ploca su cekale i po dve godine da budu objavljene a mnogo kreativno potencijalnih grupa se iscrplo u borbi za najelementarnije profesionalne uslove. Oni koji bi odavno trebali da budu priznati veterani, kao INSTANT KARMA naprimer, idalje se bore za kakav takav status i zato raduje pojava njihovog kompilacijskog diska koji nesumnjivo pomaze da se realno svedu racuni. I opravi neki most za buducnost do koje nam je svima stalo.

 

 

POSITIVE VIBRATIONS - INCOGNITO

Po starom dobrom srpskom obicaju ponedeljak i nije neki dan za provod (bar ne kao petak ili subota). Ali da svako pravilo ima izuzetke, potvrdjuje koncert britanskih acid-jazz vedeta INCOGNITO odrzan 25. novembra u velikoj dvorani Centra Sava. Dugo ocekivan i dugo najavljivan, njihov nastup po svemu prikazanom, svakako ulazi u najuzi izbor za koncertni dogadjaj sezone.

I pored cinjenice da zvuk nije bas bio reprezentativan i da su scenografija i lajt bili (cak i za nase prilike) izuzetno siromasni, utisak je da je zadovoljstvo publike koja je do vrha napunila dvoranu bilo potpuno. Sa dva sata (ukljucujuci i polucasovni bis) egzaltirane i kvalitetne svirke, clanovi sastava INCOGNITO su veoma brzo shvatili da je ona prava atmosfera postignuta i da je Beograd naprecac osvojen. Svojevrsno muzicko putovanje kroz njihov rad od 1981. godine kada su osnovani, preko albuma objavljenih sa etiketu Talkin' Loud: Tribes, Vibes And Scribes, Positivity, Inside Life a narocito proslogodisnjeg 100 Degrees And Rising i, naravno, najnovijeg Beneath The Surface (cija se promotivna turneja upravo zahuktava), ucinilo je da publika ostane na nogama tokom citavog nastupa, igra i peva sa ovim nekrunisanim kraljevima funka i soula devedesetih.


Uz vise hit singlova poslednjih godina (Always There, Don't You Worry Bout A Thing, Deep Water, Still A Friend Of Mine, Everyday...), INCOGNITO su konacno postali svetski poznato ime. Negujuci pomalo sterilan i kliseiziran muzicki izraz sa povremenim upadima na teritoriju pop muzike (upravo u pomenutim singlovima), cvrstog aranzmana i krajnje disciplinovane izvedbe, u osnovi sviraju soul i funk koji zbog narocitog upliva jazz elemenata vezuje za sebe (pomalo neadekvatan) termin - acid jazz.
Osnivac i vodja INCOGNITO je gitarista, kompozitor i aranzer Jean-Paul Maunick poznat i po nadimku Bluey. Beogradski nastup njegovog benda pokazao nam je, takodje, da je ne samo vrstan instrumentalista vec i rodjeni zabavljac, harizmaticni komunikator sa publikom. Osim njega, postavu su cinili jos i cetvoroclana duvacka sekcija, dvojica klavijaturista, bubnjar, perkusionista, basista i, svakako, centralne figure na stageu - pevacice Maysa Leak i Imani kao i simpaticni tamnoputi singer upecatljivog glasa, Chris Ballin.


Dovodeci atmosferu na koncertu u Centru Sava do usijanja, pre svega izuzetnim profesionalizmom i impresivnim stvaralackim i izvodjackim nabojem, INCOGNITO su obezbedili pozamasan kredit koji na nekom svom buducem koncertnom proputovanju kroz Beograd ne bi smeli nikako da izgube.

RECENZIJE PLOCA


Pise: Dubravka Ristic

· THE JON SPENCER BLUES EXPLOSION - Now I Got Worry (Mute)
Kada je Jon Spencer zapoceo otvoreni dijalog sa predvodnicima americke underground scene, iskristalisao se dovoljno snazan muzicki kontrapunkt koji zapanjuje, tj. neverovatna (lucidna) fuzija - punk, soul, noise, psychedelic, funk, r'n'b, hip-hop, garage, rockabilly.
Album Now I Got Worry opravdava osnovno nacelo JSBX - nemogucnost prepricavanja sopstvenih dela. Spencer sebi nije postavljao ogranicenja i superluksuzno dozvolio je eulogisticki tretman koji ide daleko do najeksremnijih granica samo-glorifikacije.
Spencerova blues eksplozija 100% je ubedljivija od svih Touch & Go bendova zajedno. Duhoviti hiperrealizam albuma Now I Got Worry obezbedjuje JSBX presto undergrounda i odrzava boravak na istom. Best buy godine!

· THROWING MUSES - Limbo (4AD)
Predvorje pakla, hipoteza ili dvodimenzionalnost? Ovakva ploca nastaje samo nakon razbijanja flasice sa sedativima. Lirski, neizbezna kongruencija sa Victoriom Williams. U izvesnom smislu, album Limbo na posvecenog slusaoca vise deluje kao poraz, nego kao izazov... jer, konzumenti - recipijenti koji doziraju muzicku terapiju sa albuma Limbo, ucinice to iz (iskljucivo) veoma licnih razloga.
Autor se poverava svojim poznanicima, a zatim i onima koji to slu{anjem postaju. Nesrecno - vrsta sizofrenije cudnog naziva - Bipolar disorder.
Kristin Hersch vodi vas nepredvidivom trajektorijom bizarnih iskustava, trauma, konfuzije ljubavi ... i pruza iskrenost. Primite je. Nikad nije bila tako dragocena kao danas - kada tako malo vredi.

· MAZZY STAR - Among My Swan (Beggars Banquet)
Jos jedan delic mozaika ekstremne licne emocionalnosti. Lelujavi koneks izmedju letargije i delirijuma, rasplinutosti i andjeoskog glasa Hope Sandoval, neusaglasene melanholije i rezigniranosti.
Ako sakupite sve albume MAZZY STAR, dobicete sasvim lepu kolekciju, kompost za fioku sa pilulama. Opsti utisak albuma Among My Swan - melanholija i vecita tuga (mellon colie and the infinite sadness - copyright by Billy Corgan), zestoko do prevazilazenja granica agresije preforsiranih kvazi punkera.
MAZZY STAR su etablirali zanr. Melanholija mestimicno popunjena melodijom. Da li je to tiha osveta izgubljene generacije ili samo strah da kazna ne stize na vreme?

· BILL JANOVITZ - Lonesome Billy (Beggars Banquet)
Preslusavanje ovog albuma moze biti dramaticno, jer rekonstruise referencu novog americkog rocka koji je svojevremeno prestao da postoji kada su THIN WHITE ROPE live snimili svoj poslednji album.
1992. godine, nakon objavljivanja albuma Let Me Come Over, maticni bend Billa Janovitza, BUFFALO TOM, biva designiran kao najperspektivniji mladi sastav a svako naredno izdanje egzistira u formi posledica navedene teze sa pocetka ovog teksta.
Lonesome Billy je dragoceni materijal, low-key release, koji ne nalazi mesto u uobicajenom repertoaru BUFFALO TOM.. Najjaci momenti ovog albuma - Ghost In My Piano i obrada Tom Waitsove My Funny Valentine - povlace paralelu off projektu benda PAVEMENT, SILVER JEWS.
Bez posebnih intencija komercijalnog uspeha, Lonesome Billy stvoren je samo za fanove. Hvala.

· SEBADOH - Harmacy (Sub Pop)
Bend SEBADOH, svojevremeno obelezen kao americki indie-rock predvodnik (zajedno sa PAVEMENT i GUIDED BY VOICES), albumom Harmacy temeljno pristupa slack-pop zvuku, jednostavnim i ponekad eksperimentalnim dvominutnim gitarskim melodicnostima, uz uspesnu kombinaciju laid-back punka.
Raniji radovi ovog benda disponuju nesto jacim, na momente noise-icnim zvukom, blizim Sub Pop oficijelnim strujama ali kolometarski udaljenim od grunge manie.
Album Harmacy upravo je multipleksna mikstura svih prethodnih izdanja a ima ih ukupno cak 7 (sedam)! Veliki omaz velicanstvenim pocecima - Lou Barlow, lider benda SEBADOH, nekadasnji je basista arhetipa slacker zvuka - DINOSAUR JR.

· WEEZER - Pinkerton (Geffen)
WEEZER su se od samog pocetka svog delovanja samo-deklarisali kao instant bend te ih tako treba i tretirati. Kao samo-deklarisane (a ne instant). Navodna polu-stupidnost indicira lucidnost, egzaktnost i osmisljenost a mozak operacije zove se Rivers Cuomo.
Pinkerton je znatno slabiji album od debi izdanja ovog benda ali se ne moze negirati evidentna refleksija onog famoznog singla benda PAVEMENT Give It A Day. I to je nesto.

· LEMONHEADS - Car, Button, Cloth (Atlantic)
LEMONHEADS fiksno doprinose fenomenoloskoj orijentaciji i reputaciji grada Bostona, dok njihov celokupni opus odgovara identicnoj osobenosti.
Car, Button, Cloth razbija sumnje koncentrisane ka polu-politizovanim, polu-komercijalizovanim i polu-tracerskim insinuacijama (Juliana Hatfield, Coutney Love, big gay heart), koje su svojevremeno (CD C'mon Feel The Lemonheads) lansirale ovaj bend u medije zla (MTV) i pokrale prostor naslovnih strana britanske muzicke stampe.
LEMONHEADS su ekvilibrijum u odnosu na brit pop. Car, Button, Cloth potvrdjuje da je svaki album ovog benda osudjen na uspeh. Tradicionalizam moze biti savrsenstvo - Knoxville Girl. I Misko Bilbija bi se slozio.

· THE CARDIGANS - First Band On The Moon (Polydor)
Mitologiziranje masovnog medijuma kao sto je pop zvuk, jos jednom pokazuje (i dokazuje) enormnu uspesnost vestih falsifikatora. THE CARDIGANS su odlican primer. Koketiraju sa odrednicom C86 (po NME-u), dok svojim delovanjem znatno prevazilaze opskurnost bendova sa pomenute kultne kompilacije.
Album First Band On The Moon bas kao i prethodni Life obiluje prizemnom, tzv. coffie table lirikom, premda su izbegnuti robustni oblici u korist pristupacnosti i privlacnosti.
Kroz suptilne odbleske polutonova, estetizam uvelicava razmeru optickog dozivljaja. Sve se svodi na melodiju. Isuvise ukalupljenu. I to je velika steta.