Razgovarao: Slavko Zivanov
KOSAVA: Gospodine Weninger, neposredni
ste svedok dubokih potresa kroz koje prolazi nase drustvo
nekoliko godina unazad. Raspad nekadasnje drzave, novi
geopoliticki raspored na Balkanu, procesi demokratizacije,
problemi tranzicije... Kako na te procese gleda aktuelna austrijska
politika?
WENINGER: Slom Socijalisticke Federativne Republike
Jugoslavije stvorio je potpuno novu situaciju na Balkanu. Nove
drzave nastale nakon ovog sloma, ukljucujuci, naravno, i Srbiju i
Crnu Goru, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, nalaze se pred
vrlo ozbiljnim izazovima. Mnogi elementi koji su cinili drzavnu i
drustvenu strukturu SFRJ vise ne odgovaraju novoj situaciji i moraju
se nuzno menjati. Savezna Republika Jugoslavija se nalazi u fazi
ozbiljnih, gotovo revolucionarnih, preobrazaja. Za nas je to
veoma vazna cinjenica. Austrija zeli da Saveznoj Republici Jugoslaviji
pruzi svu mogucu podrsku u ovom tako vaznom periodu.
Nakon sloma SFRJ Austrija i Savezna Republika Jugoslavija vise
nemaju zajednicku granicu, ali znacaj obeju drzava u evropskom
kontekstu cini da ova granica kao da jos postoji. Stoga Austrija ne
moze da bude samo nemi posmatrac onoga sto se u Jugoslaviji
zbiva. Mi smo spremni da pruzimo svoj doprinos u naporu koji
medjunarodna zajednica cini kako bi drzave na ovom prostoru
krenule putem razvijanja trzisne privrede, parlamentarne
demokratije i drustenog uredjenja koje ce odgovarati principima i
standardima medjunarodne demokratske zajednice.
KOSAVA: Da li u svemu tome postoje
znacajne razlike izmedju zvanicne politike i javnog mnjenja?
WENINGER: Mislim da u ovom trenutku izmedju zvanicne
politike i javnog mnjenja ne postoje ozbiljnije razlike u razumevanju
situacije. Ima, naravno, izuzetaka ali smatram da oni nisu
znacajni.
S druge strane, kao posmatrac, stekao sam utisak da i
jugoslovenski, tj. srpski mediji veoma dobro odrazavaju misljenje
i poziciju politickog rukovodstva.
KOSAVA: Kako Austrija gleda na
ostvarivanje Dejtonskog sporazuma?
WENINGER: Dejtonski sporazum je nesumnjivo doveo do
zavrsetka rata u Bosni i stvorio neophodne, ali ne i dovoljne
uslove za pocetak mirnog razvoja Bosne i Hercegovine. Najvecu odgovornost
za napredak mirovnog procesa i dalje imaju narodi koji zive u
Bosni. Naravno, od primene Dejtonskog sporazuma zavisice ne samo koegzistencija
sva tri naroda koja zive u Bosne, vec i pozicije Hrvatske, Bosne
i Savezne Republike Jugoslavije u medjunarodnoj zajednici.
KOSAVA: Jedna od tragicnih posledica
rata su i izbeglice. Austrija je, tokom rata, bila utocista za mnoge
ljude. To je, sigurno, jedan od ozbiljnijih socijalnih problema.
Kakva buducnost ocekuje te ljude?
WENINGER: Pre izbijanja i tokom samog rata u Austriju je
doslo na stotine hiljada ljudi sa prostora bivse Jugoslavije. Prema
nezvanicnim podacima, u nasu zemlju je uslo 400 - 600.000 Srba.
Mnogi su otisli u druge zemlje, ali vecina je ostala. Danas u
Austriji zivi oko 400.000 Srba.
Svako ko dodje u Austriju trazeci zastitu moze biti siguran da ce
biti prihvacen. Mi nismo imigraciona zemlja, ali smo, tradicionalno,
uvek bili otvoreni za sve one koji su iz razlicitih razloga, bilo
licnih, politickih, ekonomskih ili egzistencijalnih bili
primorani da napuste svoje zemlje. Ljudi kojima je bila potrebna
pomoc, uvek su u Austriji nalazili zastitu.
Izvesnih problema ima sa ljudima koji u Austriju ulaze ilegalno,
ilegalno se zaposljavaju i, najcesce, bivaju iskoriscavani upravo
od svojih zemljaka koji im nalaze najteze poslove, lose placene,
bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja... To su ozbiljni
problemi koje cemo u saradnji sa merodavnim jugoslovenskim
vlastima morati i ubuduce da resavamo...
KOSAVA: Austrija i Savezna Republika
Jugoslavija sada intenzivno rade na normalizaciji medjusobnih
odnosa. Koliko je taj proces daleko odmakao?
WENINGER: Sa ponosom se mogu osvrnuti na poslednjih 10 -
12 meseci nasih bilateralnih odnosa. Pocetkom ove godine
Republika Austrija je priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju kao punopravnu
drzavu. Uspostavljeni su puni diplomatski odnosi. Neposredno
posle toga zapoceo je intenzivni politicki dijalog koji je
kulminirao zvanicnom posetom ministra inostranih poslova Milana Milutinovica
Austriji, oktobra ove godine. I u drugim oblastima zapoceti su ili
nastavljeni vrlo pozitivni procesi.
U oblasti nauke, na primer, sa zadovoljstvom mogu da pomenem
profesora Dejana Medakovica. Profesor Medakovic vec decenijama
radi nesto jedinstveno: predano radi na ucvrscivanju pozitivne
slike o Srbima u austrijskoj javnosti. On je dao ogroman doprinos
razumevanju srpske stvari u Austriji. Predsednik Republike
Austrije odlikovao je profesora Medakovica najvisim ordenom koji
se dodeljuje u oblasti nauke - Krstom casti za nauku.
Saradnja je nastavljena i u mnogim drugim oblastima. Poseta sefa
generalstaba jugoslovenske vojske doprinela je da se popune neke
praznine u informacijama.
Mnogo toga se jos moze uciniti sto se tice daljeg razvoja odnosa
izmedju Jugoslavije i Austrije. Misljenja sam da je Jugoslavija
deo Evrope, da pripada toj zajednici. Istina, rat je umnogome uticao
na medjunarodni polozaj vase zemlje, ali sada se to menja. Sto se
brze budu sprovodile neophodne promene - to ce povratak u Evropu
biti brzi.
KOSAVA: To je upravo moje sledece
pitanje. Jugoslavija je, za nas predugih, tri godine bila podvrgnuta
sankcijama i iskljucena iz medjunarodne zajednice. Potpisivanje
Dejtonskog sporazuma predstavljalo je pocetak naseg
„povratka u svet". Kakav je sadasnji medjunarodni polozaj
Jugoslavije, imajuci u vidu aktuelne dogadjaje?
WENINGER: Kao inostrani posmatrac koji pomno prati razvoj
situacije i koji licno ima vro otvoren, pozitivan odnos prema
Saveznoj Republici Jugoslaviji, mnogo putujem, srecem se sa razlicitim
ljudima i imam sliku koja potice iz razlicitih izvora. Misljenja
sam da Jugoslavija ima cvrste preduslove da opet postane
punopravni clan i partner u medjunarodnoj zajednici. Do tada, svakako,
ima jos mnogo toga da se uradi, a taj posao se ne moze obaviti
spolja vec ga mora uraditi narod i njegova vlast. Sve u svemu,
optimista sam sto se tice razvoja Savezne Republike Jugoslavije,
posto poznajem vase potencijale, ali pesimista sam s obzirom na
nacin na koji se te neophodne promene odigravaju. Smatram da bi
sve to trebalo da se odvija drugacije i brze.
KOSAVA: Na kraju, mislite li da je
Austrija mogla i drugacije da se postavi prema onom sto nam se
dogadjalo u poslednjih 4 - 5 godina?
WENINGER: Ne verujem da se Austrija mogla ponasati
drugacije, naprotiv. Jos pre izbijanja rata upozoravali smo na tragicne
dogadjaje koji ce nastupiti. Vrlo rano smo shvatili opasnosti i probleme
koji sada, u posleratnom periodu, nastaju u drzavama na podrucju
bivse SFRJ. Dobro poznajemo ovaj prostor, istoriju ovih naroda i
kultura. Stoga smo u poziciji da bolje od mnogih drugih shvatimo
o cemu je rec i da predvidimo dogadjaje koji slede. Nazalost,
mnogi nisu obratili paznju na to.
