Kurt Vajl

Radio i restruktuiranje muzickog zivota

Prevela: Kristina Horjak

Za veoma kratko vreme, radio je postao jedan od najosnovnijih elemenata javnog zivota. Danas je on jedna od tema o kojima se, u svim segmentima populacije i u svim sredstvima javnog mnenja, najvise raspravlja. Medjutim, ova nova institucija, posebno za izvesne grupe koje su odmah uzele ucesce u zabavnim emisijama, predstavlja sasvim neocekivani problem za cijim se resenjem ubrzano traga. Jer ova vrsta radija (kao "umetnicka industrija"), vec ima vaznost koju ranije nije imala nijedna institucija. Kako god bilo, one umetnicke organizacije koje su do sada pokusavale da negiraju umetnicku i ekonomsku vaznost radija, moraju zauzeti stav po ovom vaznom pitanju umetnickog zivota. Opstenemacko Muzicko Drustvo, to vazno udruzenje kreativnih umetnika i izvodjaca koje se, od kako ga je osnovao List, okupljalo jednom godisnje da bi na muzickom festivalu predstavio novu muzicku produkciju i raspravljalo o bitnim pitanjima - sastalo se nedavno u Semnicu, i bilo je jasno od pocetka da ce ova jaka muzicka organizacija morati da, javno i u duzem periodu, savlada problem radija.

Nesrecom, govornik koji je raspravljao na ovu temu na jednoj neobicnoj sesiji od pocetka je prilazio pitanjima radija sa vrstom negativnog stava koji se jos uvek smatra dobrom formom u izvesnim muzickim krugovima. Nije nam jasno zasto se radio smatra tako opasnim neprijateljem kreativnih umetnika ili izvodjaca. Prvo, kada je o "opasnostima za umetnost" rec, moramo priznati da su radiju jos uvek potrebna izvesna poboljsanja u domenu tehnologije i organizacije. No, ne bi trebalo da budemo nestrpljivi. Celokupni "radio - pokret" predstavlja samo pocetak. Samo ce dugogodisnje iskustvo otkriti pravu misiju radija. Razvice se specijalne tehnike pevanja i sviranja za radio, i pre ili kasnije pocecemo da otkrivamo posebne instrumentacije i nove orkestarske kombinacije prilagodjene akustickim zahtevima studija za emitovanje. Ne mozemo jos pretpostaviti kakve se nove vrste instrumenata i aparata za proizvodjenje zvuka mogu razviti na ovoj osnovi.

U nekom buducem vremenu, ljudi ce verovatno gledati na sve sto danas radimo kao na puki eksperiment. Ipak, jedan broj ciljeva vec je postignut u zadovoljavajucem reprodukovanju izvesnih umetnickih predstava, i nema vise mesta sumnji da su ovde prisutni preduslovi za razvoj jednog nezavisnog umetnickog zanra jednakog ugleda, koji ce ici mnogo dalje od manje ili vise savrsene "reprodukcije" ranijih umetnickih dostignuca. Umetnicki znacaj radija moze biti ukratko sagledan samo u razvoju ka ovom posebnom tipu radio-umetnosti te, nesumnjivo, i u nastavljanju preovladjujuceg koncertnog sistema. Jer, najvazniji i najtezi argument neprijatelja radija jeste nedostatak licnog uzajamnog odnosa izmedju umetnika i slusaoca. U radio-umetnosti buducnosti, ova personalna interakcija izmedju podijuma i auditorijuma koja je, naravno, neophodna u koncertnoj dvorani, trebalo bi da bude svesno i namerno svesno eliminisana. Od tog trenutka, nista nece stajati na putu cisto umetnickog razvoja radija.

Jos slabije zvuce razlozi izneti protiv ekonomskog znacaja radija. Danas postoji samo sacica veoma istaknutih umetnika koji se nisu stavili na raspolaganje radija. Oni naglasavaju (uz izvesno opravdanje) da im je za pun razvoj talenta potreban licni kontakt sa publikom, koga u studiju nema. Svi drugi - mnogo glumaca, pevaca i instrumentalista svih vrsta - nestrpljivi su da se angazuju u radu u studiju. Mnogi od njih zaradjuju za zivot samo od rada na radiju; mnogim drugima, taj rad omogucava neophodan dodatak njihovim pozorisnim i koncertnim prihodima. Cesto se cuju zalbe o nedovoljnim honorarima, i cini se da je hitno potrebno uspostaviti nova osnovna pravila za isplacivanje izvodjaca, kao i za razlicite vrste angazmana. Ipak, stalno raste vrednost ponuda predlaganih izvodjacima i nisu retki slucajevi da umetnici visokog statusa zele da ucine opasne umetnicke ustupke da ne bi propustili prihode povezane sa radom na radiju.

Najjaca predrasuda umetnika prema radiju, ipak, potice iz stava da je radio najveci neprijatelj umetnosti podijuma, iz primedbe da je on odgovoran za pad posecenosti koncerata. Sasvim se ignorise cinjenica da su prazna mesta u koncertnim dvoranama samo simptom ogromnog restrukturiranja umetnicko - ekonomskih odnosa koji je trenutno u toku. Intelektualna drustvena klasa iz koje je dolazila koncertna publika nije sada u poziciji da puni koncertne dvorane i cini se da biva zadovoljena posmatranjem daljih desavanja u muzici na par vaznih zimskih koncerata. Proces odvajanja je jednim delom zavrsen; istinski vredni koncerti su opet bolje poseceni. Tip koncerta koji je samo sluzio kao izgovor za okupljanje finog drustva izumire. Drustveno formativna moc muzike pocinje da ima efekta medju masama.

Koncerti nisu vise "mesta gde se druzi elegantan svet", vec radije uzdignuti, svecani casovi za siroku, muzicki uzdignutu masu ljudi. Budimo sigurni, ovo je tacka na kojoj je radio najdirektnije i snazno umesan u proces restrukturiranja. Samo radio moze zameniti one razmetljive gala-koncerte koji su postali izlisni istinski vrednom i produktivnom umetnickom formom. Samo radio moze garantovati najsiroj publici - ljudima koji ce ciniti koncertnu publiku buducnosti - ucesce prvoklasnih izvodjaca i izvrsna izvodjenja. Ovo je razlog iz koga stalno iznova zahtevamo da urednici radio-stanica budu vodjeni samo najvisim i najozbiljnijim umetnickim principima - upravo zbog toga sto bi radijski koncert trebalo da formira novu, lepsu zamenu za raniji "elitni koncert". Sto se tice prakse muziciranja u koncertnim dvoranama, tu ostaje mnogo toga da se uradi: kultivisanje dobre tradicije i prenos najvisih individualnih dostignuca; najbistrija i najintenzivnija umetnicka aktivnost, koja je potrebna za odrzavanje i ponovno stvaranje muzicke kulture; i, iznad svega, ogromno polje nove muzike. Ne smemo dozvoliti da radio postane takmac javnog muzickog zivota, vec radije njegov deo. Ucestvovanje u ovome bi trebalo da bude najpreci zadatak vaznih umetnickih organizacija.

Sadrzaj