Prevela Brankica Mikic
Red Asphalt Nomad ime je teksaske CB (citizen's band) radio
grupe u cijem sam osnivanju nekad ucestvovao u saradnji sa
lokalnim umetnicima i drugim pripadnicima radikalnih grupa. Vec
od kasnih sezdesetih eksperimentisali smo sa alternativnim
nacinom raspodele „programa" kroz nedeljna emitovanje
preko CB kanala 23, kanala koji je pristupacan svima.
Prvobitna privlacnost CB radija bila je u njegovim mogucnostima
subverzije policijskih patrola. CB-i pruzaju i mogucnost
slobodnijeg i opustenijeg kretanja jer se uz njih lako saznaje
lokacija policije. CB je vrlo dobro prilagodjen ovom delu sveta
gde se nalazi mnogo puteva. Recesija je stvorila mnogo
beskucnika, ljudi koji zive u kolima i imaju sluha za subverziju.
I ja sam bio inspirisan Brehtovim esejom o radiju. Pojam
free-radija bio je kreativna alternativa dotadasnjem jednolicnom
radiju.
CB je mocna organizaciona alatka. U svakoj zalagaonici se moze
naci bar tuce ovih aparata. Jeftino se prodaju i lako se kradu. I
vrlo je lako oformiti jaku, dobro organizovanu mrezu korisnika.
To je stara prica. Posto jedan drustveni sloj odbaci odredjenu
tehnologiju, drugi sloj je preuzima i redefinise. Cesto je novi
korisnik u prilici da koristi orudje za potrebe sasvim suprotne
njegovoj prvobitnoj nameni. Na primer, vinilske ploce dovode u
pitanje pojam autorskih prava i autorstva umetnickog dela tako
sto se emituju kao izvorni materijal.
Od vrhunca svoje popularnosti u 70-tim, upotreba CB radija pocela
je polako da jenjava u 80-tim; s porastom upotrebe celularnih
telefona gotovo da je i nestala. Ali, recimo, kamiondzije nisu
napustile CB radio; poruke iz zadimljenih kabina se nastavljaju.
Te poruke po potrebi postaju deo „Red Asphalt Nomad"
miksa.
| Pre programa delimo letke koji najavljuju datum, vreme i frekvenciju emitovanja. U ugovoreno vreme zaduzujemo pet grupa po dvoje ili troje clanova koji se u odredjenom vremenskom intervalu voze unapred dogovorenim podrucjem. Za to vreme podsticemo diskurs koji dopunjavamo noiz miksom napravljenim pomocu specijalno obradjene magnetofonske trake, tranzistora, policijskih meraca brzine i malih muzickih instrumenata. Time stvaramo upecatljiv zvucni prostor dometa petnaest milja. Saobracaj je cesto vrlo gust, tako da dopiremo do velikog broja slusalaca koje uvek podsticemo da sudeluju. Kada se ukljuci dovoljno slusalaca, sto je cest slucaj, program postaje autenticna mesavina kontradikcija. | |
Na CB talasima zvuk je cesto ometan smetnjama, prekidaju se zvukovi, glasovi, ideje; na kraju se dobija sinkopiran tekst - nametljiv i buntovan. Jedna od revolucionarnijih strategija „Red Asphalt Nomad" radija je upotreba linearnog amplifikatora, vrste kabla koji povecava snagu transmitora za nekoliko stotina vati. Sa linearnim amplifikatorom mozemo da ometamo audio-signale televizijskih stanica. Na primer, jedanput smo pripremili program pod nazivom „Ukradite vas sledeci obrok", koji je vozace za volanom trebao da odrzi budnim ponavljajuci u dugim pravilnim razmacima naslov emisije - dugim zato sto u ovom slucaju nije neophodno biti preterano nametljiv da bi se postigla upecatljivost. Cilj je da se pridobiju gusto naseljena predgradja i da se hipnoza televizije narusi kontrapropagandom.
Takodje smo napravili proigram u kome smo pokusali da prilagodimo i prosirimo teoriju dérive. Poceli smo time sto smo sa dva radija opremili cetvoro kola. Peta kola, opremljena s jednim radiom, postavili smo na dogovoreno mesto, odakle smo se razisli u razlicitim pravcima. Na tom su mestu svi sudionici, na bubnjevima pored svojih kola, svirali africke ritmove. Radio je bio podesen tako da neprekidno emituje signal na datom kanalu. Tako smo ustanovili podrucje na kom se prostire ovaj „auto-dérive". U svim kolima je po jedan radio bio podesen na ugovorenu frekvenciju. Lutali smo u razlicitim pravcima, ali nikad van dometa bubnjeva. Na drugom radiju smo emitovali nase komentare sa terena. Komentari su bili banalni i hipnoticki. Vozili smo punih 90 minuta i rezultat tog poduhvata bila je neka vrsta audio-mape - direktan prenos psihogeosonicnog radija.
Kada je Oliver Ston u Dalasu snimao ubistvo Kenedija pronasli
smo frekvenciju kojom se sluzio u kadriranju i dobacili npr.
„Osvald je bio Kenedijev guru". Nismo se mogli dovoljno
pribliziti da bismo uzivali u njihovoj reakciji.
Svaki clan „Red Asphalt Nomad" radija dobio je nadimak
kojim se sluzio kao pseudonimom. Ja ih imam nekoliko, u
zavisnosti od prirode programa. Nekad sam Troppman, nekad
Untelported Eye, a postoje i drugi. Ako zelite da me cujete,
pokusajte na kanalu 23 da pronadjete Americkog Prijatelja.
 |
Sadrzaj |