pise: Biljana Tomic
 |
Retko se desava da se u jednom periodu preklope velike i konkurentne umetnicke smotre kao sto se to desilo ove godine, kada su se od sredine juna, jedna za drugom, otvarale velike izlozbe poput Bijenala u Veneciji, Bazelske manifestacije sajma umetnosti, Dokumenta u Kaselu, Projekti skulpture u Minstru, Retrospekcija ARTE POVERA u Bernu, Bijenale u Lijonu i druge. Ovi znacajni dogadjaji za poznavaoce umetnosti i globalnu publiku sveta, predstavljaju izazov vidjenja i dozivljaja, refleksije i konstatacije. Polazeci od opstih pretpostavki vremena u kome nastaju, oni se ne mogu odvojiti od drustvenih politickih, kulturnih i ekonomskih uticaja na koncepcijske modele i moduse sumiranja istorije na kraju veka. I, ma koliko izgledao suvisan komentar upucivanja na priblizavanje ka novom milenijumu, simbolika samog stanja iskazuje pozicije pripravnosti i uzbune u vidu eksplozije senzacija svega sto odredjuje aktuelne pojmove vremena i prostora. Fenomen globalizacije afirmise smerove probijanja granica, i istovremeno, stabilizuje platformu retrospekcije i svodjenja fakata istorije. |
Bijenale u Venciji, Dokumenta u Kaselu i Projekti skulpture u Minstru izrazavaju razlicite koncepcijske polarnosti, mada, prema svojim razlicitostima one se nadopunjuju i stvaraju jednu opstu scenu kulture ovog doba. Germano Celant, Catherine David i Kasper Koning sa svojim timovima saradnika, uvazavajuci propozicije i osnovne karakteristike smotri kao sto su Bijenale, Dokumenta ili Projekat skulpture, dali su tri preseka umetnickih projekcija u drugoj polovini devedesetih godina. U informativnim i uvodnim materijalima obrazlozeni su stejtmenti selektora i prema njima mogli bi se izvesti sledeci zakljucci.
 |
Germano Celant polazi od konstatacije ponovljivosti izlozbenih sistema i odlucuje se za jednostavne i ciste odnose prostora u beloj i sivoj gami u Centralnom paviljonu i za otvoren prostor arhitekture bez zidova u Korderijama, racunajuci na preciznost, funkcionalnost i spontanost postavke, govoreci i dalje o umetnicima kao „plemenu" i njihovom nomadskom ponasanju. Celantovo mediteransko poreklo, mozda kao nostalgija, po prvi put izbija u vidjenju sebe kao putnika i navigatora u slobodnom kretanju prema raznim stranama sveta. U tom kretanju nalazi i svoju koncepcijsku slobodu. |
Mada, kada se govori o Germanu Celantu mora se pre svega imati u vidu da je on protagonista italijanske pojave ARTE POVERA i da je sledbenik novih umetnickih pojava od sezdesetih godina do danas, i time, da je njegova koncepcija jezickog i generacijskog „protoka" mogla nastati kao rezuktat vlastitog iskustva pomeranja i sirenja granica umetnosti. U kratkom roku, od samo cetiri meseca efektivnog rada, on je inverznom posstavkom vremena Buduce Sadasnje Proslo obuhvatio period od 1967 do 1997, povezujuci razlicite generacije i pojave ukazao na kontinualni/diskontinualni protok umetnickih ideja, preko referentnih primera aktuelne produkcije svih pozvanih umetnika. Bijenale je od 1986 ponovo uveo vrednosne sisteme selektiranja i nagrada i od tada je kompetativna smotra na nacionalnim i medjunarodnom nivou.
Time je Medjunarodna nagrada - Zlatni lav, koju je ove godine dobila Marina Abramovic, pored Gerhard Richtera, veoma vazna. Poetisc/Politcs koncepcijska postavka Catherine David ukazuje na njeno preferiranje prema kulturoloskim naracijama devedesetih godina i na njene relacija prema iskustvima francuske skole u okvirima kritickih, teorijskih i politickih projekcija na kulturne dogadjaje kao sto je Identitet i drugost Jean Claira na Bijenalu u Veneciji 1995, i manifestacija u Boburu Face a l Histoire u Parizu 1996. Imajuci u vidu da su Dokumenta X poslednja u ovom veku, Catherine David uvodi kulturnu, drustvenu i politicku istorizaciju vremena od drugog svetskog rata do danas. Korak do kraja veka uvodi pod temu globalizacije i medijske ekstenzije. Podrucje njenog interesovanja je drustvo i njeni stavovi su precizni, kriticni i angazovani. Ona jasno iznosi cemu se suprotstavljala u formiranju svojih koncepcijskih polazista, kao sto su problemi „kulturne industrije", kulturnog i politickog „kolonijalizma" i „white cube" zatvoreni prostor izlaganja, i takodje, koje teme kritickog opserviranja savremenog drustva uvodi postavkama poznatih umetnika. Catherine David ukazuje na prostorna ogranicenja koja su se javljala prilikom postavki, i mada su ovogodisnja dokumenta zahvatala najveci broj mesta u istoriji ove vazne izlozbe. Kao posetilac ove velike smotre mogu reci da se kroz nju lako prolazi, i da se, tu i tamo, sa zadovoljstvom prate neka dogadjanja, i sa iznenadjenjem neka druga.
| Dokumenta, ustvari, obuhvataju tri segmenta, prostore prezentacije, katalog i program „100 dana 100 gostiju". Moglo bi se reci, na kraju, da katalog sigurno izrazava stavove Catherine David i njenog kruga saradnika, da 100 dana dopunjuju potrebu teorijskih, filozofskih, naucnih i drugih strucnih eksplikacija savremenog vremena, dok izlozbeni deo upravo podrazumeva realitet onog sto jeste: poster, fotografija, ekran, kompjuter ... U svemu tome svkako su najdragoceniji doprinosi mladih autora. |  |
Minster je naspram Kasela izgledao kao zabavni park. Pravo olaksanje slobodnog kretanja bez didaktike i ilustrativnosti. Kasper Koning i sedamdeset i tri umetnika sa najrazlicitijim ambijentalnim, prostornim, arhitektonskim, medijskim, urbanim, formalnim i neformalnim postavkama, realizovanih od najrazlicitijih nadjenih, tehnickih i tehnoloskih materijala, davali su jedno obilje informacija o neposrednoj i direktnoj participaciji u otvorene prostore grada. Skulptura u Minstru obuhvata sirok dijapazon tema i komunikacije sa ambijentom i publikom, neprestano budi imaginaciju i misljenje, i cini aktivnim svaki kontakt sa vidljivim i skrivenim, provokativnim i zabavnim reprezentativnim i lezernim postavkama.
