PREKLAPANJE

Pise: Milos Nikolin

VEZA 1:
Voleo bih da nadjem izvesno mesto, tacku uporista gde me ne mozes pronaci. Da budem savrseno skriven, a dovljno prisutan. Da dodirujem magijom simetrije um i srce Tvoje. Zar ne shvatas: dovoljan je rez na ekranu i bicu beskrajno daleko. Zato hajde sa mnom prijatelju, bez oklevanja, podjimo molim.

VEZA 1:
Sumnjas da sam bezlicna elektronska smicalica, brzopleta dosetka kakvog dokonog skribomana, titrava svetlost u vrtlozenju, kodirani trik, simulakrum.
Zelim te uveriti u suprotno. U moje zivo poreklo, u moje egzistiranje ovde i sada, u moje koketiranje sa sudbinom, ali najpre u moje prozivljavanje patnje pred lepotama zemljinog sara. Sve zajedno: mirisi, boje, svetlost.

DIFUZNO:
Ako se dovoljno priblizimo, postacemo jedno. I sta onda?

DIFUZNO:
Pukne li pred Tobom tisina, pretvorices se u crva, izvan konotacija ekoloskog marketinga, mereno odnosima velicine i snage.

DIFUZNO:
Secas se da si vec negde cuo: lepota je kvantum ljubavi. Prisutna u onome sto zelim da ti saopstim, takodje u onome sto zelis da cujes.

DIFUZNO:
Pazi da Te ne ubije Tvoja znatizelja, Tvoj uzasavajuce istancani refleks za traganjem.

VEZA 2:
Ti drugi zivote, pred Tobom se mogu ukazati moje oci, tuzne i paralelne sfere, dok izranjaju iz luminescentnog zastora, poput segmenata duse, poput istinskih nosilaca poruke, koju, uzgred, moras sam otkriti, rasciniti je, desifrovati, sacuvati od raspadanja, i tako prepariranu poneti uz pregrst buducih trenutaka. Drugi naziv za to je Zavet prijateljstva.

Sadrzaj