VUK COSIC, Net. artist

INTERVIEW

Rodjen 1966. u Beogradu, gde je diplomirao arheologiju, zivi u Trstu, radi u Ljubljani, odnosno "zivi, pise i izvodi diverzije izmedju Ljubljane i Trsta", kako pise u cutticula vitae Vuka Cosica, je svakako nedovoljan minimum za njegovo predstavljanje. Na pitanje da li da ga predstavim kao internet umetnika, web site dizajnera, cyber-anarhistu ili kako-vec-ono, Vuk Cosic kaze da je No land's man i da to ostane tako na engleskom isto kao i sve vezano za polje njegovog rada, jer tehnicki je moguce izvesti i "cirilicni" cyber i vvv umesto www, ali zaista nema smisla.

KOSAVA:Kako je jedan od najvaznijih detalja njegove biografije da je od 1955 aktivni clan Ljubljana Digital Media Lab, a njegovo domovanje na "emajlu", tj. e-mail-u vuk@ljudmila.org krenuli smo pitanjem sta je to ljudmila
Cosic: ljudmila je ljubljana Digital Media lab, odeljenje Soros fonda za rad na izradi web sadrzaja, odnosno internet sadrzaja. Radimo izdavacke i obrazovne projekte, razne tecajeve za umetnike, programere, teoreticare, istoricare umetnosti. U projektu su ukljucena trojica ljudi, Marko Peljhan, kao koordinator u ime Soros fondacije, a osim mene u Ljudmili je jos i Luka Frelih. Nas dvojica smo za ove dve godine napravili stotinak internet prezentacija, odnosno web. sitova, za umetnike, intelektualce, vrlo raznorodne stvari koje su nesto znacile u vreme svog nastanka. Bilo je nekoliko zenita popularnosti, a jedna od konstanti koja je imala puno publike je "NKS elektronska ambasada", vrlo fansy stvar za ove super-zvezde. Zanimljiv je i projekat tajne internet teroristicke organizacije, skraceno TITO, ad hoc projekat koji smo instalirali kada je u Ljubljani gostovao Nicholas Negroponte, osnivac i vlasnik cetvrtine Wired-a, jedan od tvoraca i glavnih promotera tzv. "kalifornijske ideologije". Sa ministarstvom za kulturu Slovenije imali smo zanimljiv projekat stvaranja baze o svim teatrima u Sloveniji, sa svim nivoima informacija za profesionalce, sto ce reci da nije bio obican user interface za informacije o tome sta je na programu i o kupovini karata.

KOSAVA: Kako izgleda i sta uopste znaci praviti umetnost na racunaru, na internetu?
COSIC: Net.artom se bave ljudi koji su na svaki nacin hteli da pobegnu od svakodnevne kvalifikacije umetnicke prakse zasnovane na nekakvim devetnaestovekovnim modelima i kanonima. Realna svakodnevna praksa tih ljudi koje nazivamo net.artistima ili internet-umetnicima, a i sebe nekako uvrstavam medju njih, potvrdjuje da pri svakom pro
jektu tragas za drugacijim izrazom. I to iz osnova drugacijim izrazom, zbog cega je komplikovano uocavati izvesne trendove, modu ili nesto slicno. Ima, doduse i umetnika koji zele da ostanu dosledni, ali doslednost je, takodje, samo komad gline ili plastelina sa kojim tek mozes nesto raditi. Ponekad, kad si kao internet-umetnik pozvan na takvu izlozbu, uradis obican web.site koji ce sadrzavati formalni erksperiment, vizuelni ili semanticki, ili se poigras sa mogucnoscu prezentovanja internet sadrzaja van interneta, ili uradis predavanja, ali pojam net.arta obuhvata puno vise od toga. Naveo bih aktuelni primer Dokumenta X u Kaselu, gde grupa Nettime, ciji sam deo, ucestvuje u projektu Hybrid Work Space, koji funkcionise tako da smo mi dobili prostor Orangiere i svakih 10 do 15 dana se menja tematski sklop i menja se kustos tog sklopa, dok ambijent funkcionise tako - da skratim pricu - sto tamo dodjes i nesto radis. U tom tematski definisanom vremenu imas mogucnost da se izrazis ili na licu mesta pisanjem nekog web.site-a, ili istrazivanjem ili serijom predavanja ili kroz komunikaciju sa umetnickim turistima, kako se zovu posetioci takvih manifestacija, uz dosta improvizacije itd.

KOSAVA: Susret ove grupe nazvan "Beauty and The East" odrzan maja u Ljubljani, u Sloveniji je vec proglasen jednim od najvaznijih umetnickih i teorijskih dogadjaja godine. Mozes li nam nesto vise reci o Nettime-u?
COSIC: Nettime je osnovan kada se grupa mladih aktivista, novinara, umetnika, teoreticara, koja se sastala juna 1995 u Veneciji, dogovorila da stvori e-mail listu na koju ce se slati tekstovi iz domena internet teorije, intrernet umetnosti i internet kritike. To su tada za nas bili novi pojmovi i za koje smo hteli da proverimo kakvo znacenje nose sa sobom. Od ondasnjih 15 osnivaca, lista je sada porasla na preko 500 pretplatnika, a u medjuvremenu je stvorena virtuelna zajednica, odnosno njena podvrsta koja je, osim kao e-mail lista funkcionisala i kao serija susreta i sastanaka u okviru drugih konferencija ili umetnickih festivala, u Rimu, Budimpesti, Madridu, Amsterdamu i posvuda. Za svaku konferenciju stampana je i knjiga eseja koji su bili objavljeni na listi, tako da su ti eseji dozivljavali jos jednu prezentaciju. Takva konferencija, ali samo Nettime-a, odrzana je maja u Ljubljani, doslo je oko stotinu stranih gostiju, teoreticara, umetnika, aktivista... Stampali smo i publikaciju u velikom tirazu, a prevashodno smo diskutovali o potrebi da umetnicki sistem prihvati i ovaj vid umetnicke prakse, sto potvrdjuje i Kaselska Dokumenta. Razgovarali smo o tome da li prihvatiti ili odbiti sve te laskave pozive koji znace i odredjenu prodaju, jer je kod interneta osnovna lepota u tome da ti nije potreban posrednik, ili, ako ti je i potreban mozes ga birati. Nije vise posrednik taj koji bira tebe kao umetnika ili korisnika umetnosti. Razgovarali smo dosta i o evropskim integracijama, jer je trenutak bio povoljan, s obzirom da je susret bio odrzan samo dve nedelje pred amsterdamski skup vrha EU, gde smo poslali svoje predstavnike da prave razlicite internet diverzije.

KOSAVA: Ovogodisnja Dokumenta u Kaselu samo je dokaz prodora digitalizacije i u umetnosti na velika vrata. Sta su, po tvom misljenju, razlozi sto je za samo par godina cyber zaposeo prostor trendovskog razvoja umetnosti?
COSIC: Dugo vremena nije bilo nikakvog umetnickog angazmana koji bi bio istovremeno toliko holivudski kao sto je to internet umetnost. To je praksa koja sadrzi elemente novoga, izazovnog, zanimljivog, a koja istovremeno dozivljava jako ozbiljnu promociju, jer sama sadrzi elemente promovisanja i medija. Umetnicki sistem, s druge strane, je u izvesnom smislu socijalno odgovoran za pokazivanje svake nove prakse i kontradiktorno je da se sad ta praksa sama prikazuje. To je pomalo karikirano, ali je jedino uz takvo postavljanje stvari razumljivo sto selektorka Dokumente Katarina David "juri" po Evropi takodje i net.artiste, ili sto takve napore iskazuje i Bijenale u Veneciji, koje je cak jos "mrtvije". Meni se to cini prilicno logicnim - kao sto mladi i nadobudni istoricari umetnosti "jure" mlade i nadobudne umetnike, samo sto postoji bitna razlika izmedju Pariza dvadesetih i Evrope devedesetih godina. Logicnim mi se cini zato sto teoreticar umetnosti koji je, recimo, dvadeset godina pisao eseje o savremenoj umetnosti jednostavno ne sme sebi da dopusti da o necemu novom nista ne zna.

KOSAVA: Ne sme da dopusti da propusti...
COSIC: Tacno tako, jer zamisli da sada pitas nekog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu koji se bavi savremenom umetnoscu XX veka, sta je to internet umetnost, a on - ne zna. To bi bila sramota, i verovatno zato svi ti ljudi jako puno uce i rade, i ja sam zato ubedjen da se sav kadar te katedre intenzivno bavi internet umetnoscu.

KOSAVA: Znaci li to da nisi upoznat kako na tom polju stoje stvari u Beogradu? Pre nekoliko godina organizovao si "probijanje leda" izmedju Beograda i Ljubljane gostovanjem alternativaca Dibidon-Kontradibidon...
COSIC: Ranije sam radio na takvim povezivanjima, kad se "narod" fizicki selio, ali sam te razmene i opseznije projekte pravio do tacke kada je postalo ocigledno da ne postoji nikakva prepreka da se oni rade. Meni je to tada postalo pomalo dosadno, dohvatio sam se medijskog aktivizma, i situacija je dosta slicna, s tom razlikom sto se dogadja na internetu pa je jednostavnija. Intenzivno saradjujem sa Radiom B 92, i sa dobrom grupom dobrih ljudi iz Beograda koja se zove Corrsion. To je odlican bend virus-mejkera, svi su teski veterani, sve znaju i sve im je dosadno, i niko nema vise od 23 godine. Sa B 92 pripremam nekoliko knjiga cyber teorije, sa namerom da predstavimo tu scenu ili bar glavne aspekte, kao sto su Negroponteova kalifornijska ideologija, evropski odgovori na nju, vezani za drustveni uticaj racunara, njujorski Critical Art Ensemble. Sa mnogo ljudi iz Beograda razmenjujem e-mail, a prijatno je sto su mnogi od njih takodje rasuti po svetu.

KOSAVA: E-mail je odigrao veliku ulogu u ratnim vremenima probijanja komunikacijskih zidova na ex-jugoslovenskim prostorima. Nalazis li i u tome i nekakav drugi momenat osim jednostavnog unapredjenja komunikacije?
COSIC: Najcesce su takvim e-mailovima prenoseni, rekao bih, glupi sadrzaji. Vise od polovine sadrzaja e-mail poruka onih koji su imali svakodnevnu razmenu verovatno je „zdravo, kako si, sta si jeo, kako si obucen" i slicno. Vazno je, medjutim, to da je kanal stalan i da imas osecaj stabilnosti. To se pokazalo korisnim i u slucaju zabrane emitovanja B 92, kad smo se culi u roku od 20 minuta nakon zabrane klasicnog emitovanja. Kako su imali automatsko resenje da se emituju preko interneta, preko kompjutera se B 92 slusao kroz pet minuta u Amsterdamu, Ljubljani. To je strateska prednost racunara kao medija, tj. disperzija distribucijskih tacaka i, ni drzava niti bilo ko ne moze da te kontrolise. Po definiciji tako funkcionisu i e-mail i svi nivoi interneta, jer drzava moze da utice na infrastrukturu i isece telefone, ali uvek postoje kanali za digitalni sadrzaj, a to svakako najvise koriste ljudi koji zele da komuniciraju. Ako je priroda rezima takva da zeli da se izoluje i zatvori, nije ni cudo sto se na internet najpodozrivije gleda u drzavama kao sto su Hrvatska, Srbija ili Burma i ostala strasna mesta na planeti. Tokom citavog trajanja ovog fizickog rata sam mnogo komunicirao sa ljudima iz Hrvatske i Bosne, a bogami cak i sa ljudima iz Srbije, sto gledano iz ove ljubljanske perspektive najverovatnije ne bih smeo. Najvaznije je da komuniciranje e-mailovima vise nije tabu kao sto je bilo, recimo, 1991 godine.

Sadrzaj