Pise: Ilija Bakic
 |
Stranice ovog magazina i njegovi konkursi su mesto
susreta, upoznavanja i saradnje starih i novih umetnika s
razlicitih strana granica. Kao specijalitet ( i kuriozum)
Stripburger svoje radove donosi u originalu, dakle bez
prevoda, cime je potvrdjena i priznata jednakost svih
autora. Sledeci korak u radu/misiji Stripburgera trebalo
je da bude upoznavanje sa drugim, dotad nepoznatim
strip-scenama, te predstavljanje svih njih siroj -
svetskoj publici. Obe ideje realizovane su u vanrednom
izdanju pod imenom Stripburek, kome u podnaslovu stoji
''stripovi iza zardjale gvozdene zavese''. Na 164 strane predstavljene su strip scene koje egzistiraju na teritorijama drzava citavog istocnog, socjalistickog bloka: Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ceske, Estonije, Madjarske, Litvanije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije, Ukrajine i Jugoslavije. U pitanju je, ocito, pionirski i po rezultatima impozantan poduhvat kojim se otkriva postojanje ( ili nepostojanje) stripa u zemljama u tranziciji. . |
Naravno pregled, kako to i urednici konstatuju nije potpun; nedostaju izvestaji iz Rumunije, Slovacke, Litvanije, Moldavije, Bugarske i Belorusije - jer se otuda informacije nisu mogle pribaviti. No, to ne umanjuje valjanost projekta vec samo znaci da se on mora nastaviti
Jedno od opstih mesta socijalistickih sistema bilo je odbacivanje ''true kapitalisticke'' masovne kulture, a strip je spadao u proizvode koji mogu da zavedu i iskvare zdravu socijalisticku omladinu. Otuda i gotovo potpuno nepoznavanje price u slikama iza gvozdene zavese. Jugoslavija je po tom pitanju bila izuzetak koji potvrdjuje pravilo jer je, verovatno radi dokazivanja otvorenosti sistema, imala blazi stav prema ovom stivu mada su i ovde cesto pocinjali sveti ratovi' protiv zapadnjackog sunda i kica u kojima je strip bio poslovicno omiljena meta. Raspad soc-realisticke skale vrednosti otvorio je vrata istocnoevropskih kultura zapadnim uticajima (pa i stripu); ali, cini se, proci ce jos dosta vremena dok oni zazive i prevazidju fazu u kojoj su puka matrica za oponasanje i kopiranje.
| Strip je u vecini post-socijalistickih drzava u zacetku, sto se vidi i po malom broju autora iz nekih zemalja u Stripbureku (Albanija, Litvanija, Makedonija, Ukrajina - po jedan, Bosna i Hercegovina i Madjarska - dva, Ceska i Rusija - po tri autora); to je ocito i iz tekstova/izvestaja o stanju u pomenutim drzavama (mada su neki izvestaci preterivali u dokazivanju postojanja tradicije i velike perspektive svojih scena). Mnogo je verovatnije da su tamosnji umetnici zbunjeni i zateceni novim medijem i njegovim mogucnostima koje izlaze iz okvira klasicne likovne umetnosti i literature. Razudjenost strip-scena u drzavama sa tradicijom (Hrvatska, Slovenija, Jugoslavija) zavisi od ekonomske moci koja odredjuje postojanje i brojnost strip-izdanja, magazina, albuma i sl, ili - kad taj element izostane, od entuzijazma i dovitljivosti samih umetnika koji u sopstvenoj reziji (dakle u andergraund maniru) objavljuju svoje radove. Primer gotovo fanaticne vezanosti za strip upravo je segment posvecen Jugoslaviji, u kome je predstavljeno 13 autora koji su zauzeli trecinu sadrzaja Stripbureka iako je situacija u kojoj rade daleko od normale. |  |
Tematska i likovna raznovrsnost, cak sarenilo, podrazumevaju se u ovakvim informativno-kompilacijskim projektima. Uticaji brojnih skola i poetika i vec pominjanih tradicija rezultiraju dijametralno razlicitim odnosima prema stripu, od klasicnog do potpuno radikalnog. Iskustvo alternativnog stripa koje jeste oslobodilo invencije i otvorilo nove prostore ocigledno fascinira i autore iz, za strip, novih zemalja mada se moze konstatovati da ih je, u odredjenoj meri i konfencioniralo, jer su prihvatili i primenjuju razne obrasce ( pre svega grubi, primitivistcki crtez) bez sopstvene nadgradnje; otuda brojni stripovi lice jedan na drugi. Ali, kako je vec istaknuto, proces prihvatanja strip medija tek je zapoceo.
Zakljucimo na kraju da je Stripburek neosporno izuzetan kulturni poduhvat kojim se otkrivaju mesta na svetskoj strip-mapi. Brojne pozitivne reakcije sirom sveta na ovo izdanje potvrdjuju njegov znacaj.
