Broj 100
		Uvod

Drinka Gojkovic

Posle dvadeset pet godina redovnog tromesecnog pojavljivanja, Mostovi su stigli do svog stotog broja. Lepo je to. Medju koricama koje objedinjuju punu cetvrtinu veka (teksta vremena i teksta literature) sabrana je ne mala mera knjizevno-prevodilacke imaginacije i entuzijazma. Pomislio bi covek da u tome lezi energija buducnosti.

Kamo srece da je tako.

Odlucimo li da - iako je prilika svecana - govorimo manje svecarski a vise realisticki (manje prijatno a vise razumno), nabrajanje onoga sto casopis Mostovi ima smesta ce biti zamenjeno daleko upecatljivijim navodjenjem onoga sto casopis Mostovi nema. I tu ce tamni oblaci namah prekriti pominjanu buducnost.

Ukratko: casopis nema osnovna sredstva za zivot. Njegov finansijer je dobrih dvadeset godina bila drzava, u liku Ministarstva kulture. Onda je stari rezim pao. Sa njim je, izmedju ostalog, palo i finansiranje casopisa. Novac koji je, posle toga, Ministarstvo povremeno spustalo u stalno ispruzeni sesir bio je dovoljan mozda za korice.

Naravno, pitace neko, zasto bi drzava ostala dezurni mecena kad su se sve okolnosti tog mecenata izmenile? Tu je trziste, ko na njemu prezivi, taj je sposoban za zivot. U tome sigurno ima istine, pogotovu tamo gde postoje utvrdjeni trzisni zakoni, dovoljna kolicina trzisno upotrebljivog novca i kakva-takva svest o smislu i neophodnosti prevodjenja. Jer, kultura prevodjenja - prevedena knjiga, casopis za prevodnu knjizevnost, negovanje prevodilastva - jeste i trzisna i potpuno vantrzisna stvar. Ne moze ona u potpunosti postojati van trzista, niti pak moze zavisiti iskljucivo od njega. Prevedena knjiga (sa svim onim sto finalni proizvod podrazumeva) nije ni pegla ni frizider (a ni kompjuter, iako je on sve vise njen neizbezni uslov). Nikada nece biti na taj nacin potrebna i u tu ulogu nemogucno ju je ugurati. U isti mah, i ona mora prolaziti krvotokom trzista, da ne bi postala predmet obozavanja malih i marginalizovanih sekti.

U ovom trenutku (koji se, na zalost, rasteze kao neka veoma zilava zvakaca guma), casopis Mostovi deli sudbinu knjizevnog prevodilastva u novom srpskom drustvu: prepusten je sam sebi. Osnovne (i ne samo osnovne) vrednosti uspeva da odrzi tacno onoliko koliko je to mogucno ciniti bez ikakve pomoci i interesovanja drzave. Drzava ne obezbedjuje elementarne uslove njegovog trzisnog opstanka i sto se nje tice, na tom polju odavno je mogao da izdziklja korov. Sto do toga nije doslo, zasluzan je napor prosvecenih pojedinaca (ukljucujuci, dopadalo se to nekome ili ne, na prvom mestu omrazenu fondaciju Soros).

Sta je zakljucak? Nema zakljucka. Postoji samo ogledalo.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]