,,Mostovi" broj 100 - Svi stalno nesto prevodimo

Broj 100

Tragovi srca

Svi stalno nesto prevodimo

Svi stalno nesto prevodimo

Na neki nacin svi smo prevodioci

Kada kazemo jao (tu valjda prvu rec iz koje se pre milion-dva i nekoliko godina rodio covek) to nije originalan tekst nasega bola nego samo nas prevod jer inace bi ta rec bila ista na svim mogucim jezicima

Prevodimo i ljude koje srecemo ili kojih se secamo najcesce ne u obliku neke tzv. misli vec nekako difuzno te zato i sveobuhvatnije

Prevodimo i sebe sebi sunjajuci se blize sredistu svoje svesti

A pri tom neprestano prevodimo i sam svoj zivot nastojeci da gradju uoblicimo u nesto sto bi bilo citljivije pre svega za nas same

(ne drzeci se striktno redosleda poglavlja kako nam stizu

od Velikoga Urednika) poredeci bezbrojne ranije verzije tih prevoda revidirajuci ih stalno ponekad i u vrlo sirokim potezima

(A prevodimo ponekad nesto i samim svojim zivotom ili bar njegovim delom ali to je vec duza prica)

Uzgred budi receno dok prevodimo svoj zivot (ili to slavno Ono Nesto u kome nam se zivoti pretapaju) i ne slutimo katkad da se suocavamo prosto sa nekom slovnom greskom nacinjenom tamo negde u Stampariji samog Vremena

(Uopste i sam je zivot obicno netacan prevod nekakvoga impulsa u nekakvom vremenu)

A sto je narocito vazno istaci sve prevodimo uvek na neki drugi jezik jer svi mi iz dana u dan bezmalo od trenutka do trenutka nekakvim drugim jezikom govorimo

(jer sve sto nam se desi i sto uopste biva menja i sam nas jezik te nam se i reci uvek javljaju sa nekim novim svojim iskustvom najcesce stecenim drugde)

I kada sanjamo prevodimo sve ono sto se samo u snu i moze zamisliti

Pa cak i kad spavamo a nista ne sanjamo prevodimo i tada ono i u snu Nezamislivo

I ne samo da smo svi mi prevodioci nego je i sve prevod (kao u nasem prvom primeru onom u vezi sa iznenadnim bolom) naprosto zato sto nista nije identicno ni sa cim drugim osim sa samim sobom kada god nastojimo to da definisemo (a i svaki je prevod pokusaj definisanja) opiruci se jeziku kao preuskoj i prestrogoj disciplini nametnutoj nasem duhu

A pri tom reci samo ukazuju na nesto sto je na granici onog sto znamo i onog sto ne znamo

Te tako kao da zivimo u dvostrukome svetu svetu onog sto jeste (ili se cini da je) i svetu onog sto se tako i tako zove

A ako uvek postoji neki jezik izmedju dva jezika koliko li tek neznanih jezika ima izmedju jezika i svih mogucih Nejezika a i koliko nemustih reci izmedju reci i Nereci


Mostovi br. 100
[Posaljite nam vas komentar]
[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]