Broj 103
		U prvom licu

Ksistof Kjeslovski, Ksistof Pjesjevic

Prevela s poljskog Ljubica Rosic

5.

Televizijska ekipa realizuje temu za vreme odmora. Direktor i nastavnica odgovaraju na pitanja reportera, verovatno je rec o mleku za ucenike. Pored njih je intendantkinja u beloj kecelji. Kutlacom sipa mleko iz velikog lonca, deca jedno za drugim uzimaju svoje case. Pavel krisom gleda izvan mesta kojim se interesuju svi. Ola - devojcica koju znamo iz obdanista - stoji kraj prozora sama, s malom kartonskom kutijom.

PAVEL: Sta imas tamo?

Ola otvara kutiju. Unutra mali hrcak zacudjeno gleda unaokolo.

PAVEL: Sta ce ti to?

OLA: Za biologiju. Ali nastavnica se boji, nije dozvolila da ga izvadim.

Pavel nezno miluje hrckovu glavu.

OLA: Pogledaj kakvi su mu zubi.

Otkriva zube zivotinjice. Iznenadjujuce su dugi, zuti i potpuno menjaju izgled hrcka - sada lici na divlju grabljivu zivotinju.

OLA: Ne boj se.

Pavel mu pruza prst i hrcak ga nezno gricka. Ola se osmehuje, Pavel takodje. Urednik TV glasno moli da se deca slobodno igraju. Pavela zovu drugovi, trceci, odlazi od Ole, koja ostaje kraj prozora i s hrckom u ruci posmatra igru.

6.

Mraz. Na zaledjenim barama decaci su napravili klizalice. Zalecu se, klizaju i s mukom iskacu kad se led zavrsava trotoarom ili travom. Pavel, kao i drugi, zalece se iz sve snage. Ispred ograde, koja okruzuje igraliste, staje Irena - Pavelova tetka, Ksistofova sestra. Za trenutak s neznoscu posmatra Pavela, potom ga doziva. Pavel se upravo prevrce, skacuci s ledene staze, otresa se i mase nasmejanoj tetki.

PAVEL: Jos jednom!

Irena sa odobravanjem klima glavom. Pavel vesto skace sa klizalice, uzima ranac i pritrcava Ireni. Vidi se da se vole.

PAVEL: Sta ce biti?

IRENA: Corba i drugo jelo. Dobro?

PAVEL: Veoma dobro. Bila je televizija.

IRENA: Zasto?

PAVEL: Snimali su nesto o mleku. Tata ce doci po mene.

IRENA: Uvece.

PAVEL: Pravi fantastican kompjuter, znas?

7.

Irena stanuje u staroj kuci, u kojoj su nekada stanovali njihovi roditelji. U prijatnoj, malo zapustenoj kuhinji, ona i Pavel zavrsavaju rucak.

PAVEL: Da ti operem sudove?

IRENA: Ne. Hoces li da vidis nesto? U sobi, ispod lampe je beli koverat.

Pavel ide u sobu, pali lampu, tu je beli koverat. Otvara ga. Unutra je nekoliko kolor-fotografija velikog formata. Na fotografijama, poljska ekskurzija kod Pape u Vatikanu: svecana, nasmejana grupa s belom figurom u sredini. Pavel prepoznaje u jednoj od osoba Irenu, nalazi se na sve tri ili cetiri fotografije.

IRENA: Prepoznajes me?

Stoji u vratima sa krpom u rukama.

PAVEL: To je bilo onda kad si mi donela ruzicastu pernicu.

IRENA: Onda. Danas sam dobila snimke.

PAVEL: Prepoznajem... On je fini?

IRENA: Da... On je veoma dobar.

PAVEL: I pametan?

IRENA: Da, pametan je.

PAVEL: Mislis da zna...

Irena s krpom prilazi Pavelu, seda, ne pozuruje ga s njegovim pitanjem.

PAVEL: .... zasto se zivi?

IRENA: Zna.

PAVEL: Tata je rekao... da treba uciniti nesto da onima, koji ce kasnije ziveti bude lakse. I da se zato zivi. Ali to ne uspeva uvek.

IRENA: Da... Mozda ne samo zato...

PAVEL: Reci mi... Tata je tvoj brat?...

IRENA: Pa znas.

PAVEL: Zasto tata ne ide u crkvu i ne ide kod Pape kao ti?

IRENA: Kad je bio samo malo stariji od tebe, tata je govorio da je covek toliko pametan da moze sve sam. Da, navodno, moze da crpe sve iz samoga sebe.

PAVEL: A nije tako?

IRENA: Covek mnogo moze... tvoj otac, na primer. Ali, mogao bi jos vise da sam nije odustao od necega. Razumes?

8.

Ksistof i Pavel ulaze u lift. Ksistof gleda na svoj elektronski sat.

KSISTOF: Da merimo vreme?

PAVEL: Start.

Pritiska dugme. Lift krece.

PAVEL: Tata... Irena me je upisala na veronauku...

KSISTOF: Kada?

PAVEL: Utorkom.

KSISTOF: Dobro. Nemas engleski.

Lift se zaustavlja.

PAVEL: Stop!

KSISTOF: Nisam stigao Zagovorio si me.

PAVEL: Do djaaaavo..la.

Ksistof se smeje.

KSISTOF: Hoces da ides na veronauku, a psujes?

9.

Ozebli, skidaju salove i jakne. Telefon. Pavel je vec u godinama kad voli da se sam javlja na telefon, pritrcava, jos je u jednoj cipeli.

PAVEL: Halo?

IRENIN GLAS (off): I, sta? Rekao si?

PAVEL: Aha (Ocu:) Tetka se javlja.

Otac - jos uvek u hodniku.

KSISTOF: I?

PAVEL: Pita da li pristajes.

KSISTOF: Na sta?

PAVEL: Na moju veronauku.

Ksistof prilazi telefonu.

KSISTOF: Zasto se ludiras, Irena? Neka ide ako hoce. Njegova stvar.

Spusta slusalicu.

PAVEL: Kuvam caj!

KSISTOF: I za mene.

Krisom gleda prema novom kompjuteru. Sa cudjenjem vidi da je ogromni monitor ukljucen i emanira zeleno svetlo koje u tankom mlazu curi na police i sto, a takodje, na releje, merace, stampane papire - citav taj savremeni nered rasiren na stolu.

KSISTOF: Pavele! Ukljucio si ga?

PAVEL: Ne... Nisam dirao.

Gleda zacudjen u veliki ekran. Obojica su ukoceni. Jednostavno gledaju u ekran, preko koga pocinju da prelecu linije. Linije se slazu u natpis: I'm readdz.

KSISTOF: Sigurno sam zaboravio da iskljucim.

Iskljucuje kompjuter, ekran se gasi.

PAVEL: Dozvoli...

KSISTOF: Jos nije gotov.

Ponovo ukljucuje kompjuter. Ekran gori istom zelenom svetloscu.

PAVEL: Sta on zna?

KSISTOF: Mnogo. Mozes da ga pitas na rzanim jezicima. Na poljskom takodje.

Pavel otkucava na tastaturi pitanje.

PAVEL: Koji je danas dan?

I skoro smesta pojavljuje se odgovor.

KOMPJUTER: 3 December, Djednesdadz, 337.

KSISTOF: Zna kalendar do trihiljadite godine. Ne znam da li je to potrebno.

Pavel otkucava pitanje.

PAVEL: Znas li da igras sah?

KOMPJUTER: Dzes.

- odgovor pada smesta.

PAVEL: Koje casove sutra imam?

KOMPJUTER: I don't understand.

KSISTOF: Moras da ga pitas za Pavelove casove. On ne raspoznaje ljude. Jos ne...

Pavel menja komandu.

PAVEL: Koje casove sutra ima Pavel?

Odgovor se opet smesta pojavljuje.

KOMPJUTER: Poljski, poljski, matematika, istorija, fizicko, fizicko. 8.45 - 13.30

Pavel se okrece prema ocu.

PAVEL: Fantastican.

KSISTOF: Videcemo. Voda vri.

Zaista, iz kuhinje se cuje zvizdanje cajnika.

Pavel je vec u krevetu, otac otvara vrata.

KSISTOF: Spavaj. Vec je pola deset.

Pavel podize pogled iznad knjige.

PAVEL: Gledao si termometar?

KSISTOF: -14 stepeni.

PAVEL: Tata...

KSISTOF: Videcemo, pricekaj. Sutra cemo videti.

Gasi svetlo. Hoce vec da zatvori vrata, kad mali pita iz mraka.

PAVEL: Mislis da ce mama telefonirati uoci praznika?

KSISTOF: Mislim da hoce. Laku noc.

10.

U univerzitetskoj slusaonici nekoliko desetina studenata. Ksistof zavrsava na tabli komplikovan obracun, studenti beleze. U uglu sedi Pavel. Crta nesto. Vinetu i njegova snjuadj sede kao zivi kraj vatre. Ksistof zavrsava predavanje.

KSISTOF: Tako bi to, manje vise, izgledalo. Naravno, mogli bismo ranije da zavrsimo... (podvlaci na tabli mesto u dugom redu cifara) - ali steta bi bilo. Drugi deo je zanimljiviji. Hvala.

Prilazi Pavelu.

KSISTOF: Idemo.

Posmatra crteze. Pavel ih stavlja u ranac. Prilazi asistent.

KSISTOF: Molim, gospodine Karol.

ASISTENT: Pozvan sam na jednu diskusiju... hteo bih da znate... u crkvi.

KSISTOF: Kakva je tema?

ASISTENT: Nauka i religija.

KSISTOF: Zanimljiva tema.

ASISTENT: Vas sam asistent, a Vi odgovarate za katedru...

KSISTOF: Jos, hvala bogu, ne odgovaram za poglede saradnika.

Pavel pokazuje na sat, Ksistof se pozdravlja sa asistentom.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]