Jerusalimske pesme
Povodom 3000 godina Jerusalima
Izabrala i prevela s hebrejskog
Ana Somlo
Jehuda Amihaj
PISMO
Sedeti na terasi hotela u Jerusalimu
I pisati: Prolaze divni dani
Od pustinje do mora. I pisati: Suze se
Ovde brzo suse. Mrlja je
od suze sto je razblazila mastilo.
Tako su pisali u stolecu
Vreme prolazi, kao kada se neko na telefonu
Smeje ili place daleko od mene:
Cuo sam a nisam video
Video sam a cuo nisam.
Nismo ispunili obecanje "iduce godine"
Ili "proslog meseca". Reci su te
Kao razbijena casa kojom se moze raniti
Ili seci vene, za one koji to cine.
Ali, ti si bila lepa kao tumacenje
Starostavnih knjiga.
Preostala zena u tvojoj dalekoj zemlji
Dovodi te meni, no
Zakoni statistika drugih
Oduzeli su te ponovo od mene.
Ziveti znaci graditi brod i luku
U isto vreme, dopuniti luku
Kada je ladja potopljena vec davno.
I da: secam se samo
Bila je magla. A ko to pamti,
Sta, zapravo, pamti?
JERUSALIM JE PUN POLOVNIH JEVREJA
Jerusalim je pun Jevreja upotrebljenih u istoriji,
Jevreja iz druge ruke, zbog malog felera jevtinijih.
Sve vreme oka uprtog u Brdo Cion. A sve su zenice
Zivih i mrtvih razbijene kao iz ljuske zumanca
Na iskrivljenom jeziku da iza bedema gradskih
Podignu metropolu bogatu, debelu i vaznu.
Jerusalim je pun Jevreja koji su umorni
A uvek se iznova klanjaju praznicima i secanju
Kao cirkuski medvedi na bolnim tabanima dresirani.
Sta treba Jerusalimu? Ne gradonacelnik,
Treba mu direktor cirkusa, sa bicem u ruci
Da dresira proroke, da galopiraju i prorocanstvo da predaju
Okolo naokolo kamenje da nauci u krug da se svrsta
U barikadu strmu i opasnu za veliko finale.
Nakon toga skakace dole na zemlju
Na sve uzbune i ratove
A oko ce i nadalje za Cionom zudeti i plakati.
SPAVATI U JERUSALIMU
Dok izabrani narod
Postaje obican kao svi sto su
Gradi svoje kuce i puteve
Otvara svoju zemlju za slavine i vodu,
Mi lezimo u niskoj kuci,
Ostareli u tom podneblju starom,
Svod nas natkriljuje s ljubavlju
Dah nasih usana
Sto nam je dat
I sto ga uzvracamo.
San je na kamenom tlu.
U Jerusalimu se spava dok radio
Donosi jutarnje glasove zemlje
I nase gorke reci
Kao lesnik sto je zaboravljen na drvetu,
Opevan u dalekoj zemlji, sladak.
I kao vatra u supljem drvetu masline
Nadaleko od zaspalih
Srce vecno otkucava u coveku.
TURISTI
Nasi posetioci su hodocasnici,
Zgureni u Spomen-kuci holokausta,
Priljubljeni uz Zid placa
Nasmejani iza teskih zavesa hotela,
Slikaju se sa mrtvim praocima na Rahelinom grobu
I na Herclovom grobu kod karaule na brdu,
Oplakuju hrabrost nasih mladica
I zude za cvrstinom nasih devojaka.
Prostiru ves
Brzo da se osusi
U plavo, hladno kupatilo.
Jednom sam sedeo na stepenistu kraj Davidove Tvrdjave, stavio sam dve
teske korpe kraj sebe. Grupa turista stajala je tamo oko vodica a ja sam
im posluzio kao oznaka. "Vidite li onog coveka tamo sa korpama? Malo
udesno od njegove glave nalazi se luk iz doba Rimljana. Samo malo desno
od njegove glave." Ali on se mrda! Rekao sam u sebi: izbavljenje ce
stici samo ukoliko budu sebi rekli: vidite li tamo luk iz rimskog doba?
Nije bitno: ali pored, malo ulevo, nize pod njim, sedi covek koji je
kupio voce i povrce za svoju porodicu.
| 