Svetlost popodnevnog sunca
U Jerusalimu,
Na zidinama vrta sto je nad Mamilom,
I skrovistima ulice Slomciona
U tamnoj sali bioskopa.
Sunce se spustilo u podne dana
Zimskoga.
Kod juznog krila hotela Kralj David,
U knjizari sam stajala
Knjizevnost sam ucila.
posle toga u Tera Santi
Prozore nad bazenom Mamila sam brojala;
A na casu Talmuda
I predavanjima jezika
Zenice ocne su mi se sirile.
Odlazila sam da predahnem u podne
I vracala se u Tera Santu
Na cetvrti sprat
Usta su mi se otvarala kao u ribe.
Bilo mi je dvadeset godina
Kad me je svetlo zaslepilo
Od prozora nad Mamilom
Sa Francuske bolnice
Pred zonom nicijom.
Ne treba mi Jerusalim slavljeni
Dana kada ce njegovu moc zega sparusiti
A trnje na njegovim padinama procvetati.
Dok se cisterne ulja
I autobusi vise crkve uspinju
Ugledala sam kao fatamorganu
Nad juznim kvartom Mojsija.
Sta imam od toga sada,
Kad je sve otvoreno,
Sada od tog pustog grada?
