Iz savremene kineske poezije
Izabrao i s kineskog preveo Radosav Pusic
Gu Cheng
COVEK JEDNE GENERACIJE
Crna noc mi je dala crne oci
Njima trazim svetlost
April, 1979.
OSECANJE
Nebo je sivo
Put je siv
Kuca je siva
Kisa je siva
Kroz ovo samrtno sivilo
Prosla su dva deteta
Jedno jarkocrveno
Jedno svetlozeleno
Jul, 1980.
IZBEGAVANJE
Preko ostrog kamenja
Isao sam
Ka morskoj obali
"Reci,
Razumem sve jezike sveta"
More mi se nasmejalo
I pokazalo mi
Pticu koja pliva
Ribu koja leti
Pescanu obalu koja peva
O onim vecnim pitanjima
Nije izustilo ni reci
Oktobar, 1980.
PRINCEZIN GROB
One kazu Hladno
Kako izgleda hladno
Ne znam
One na puteljku zavicaja
Ispred majcinog groba
Spustile cvece
Cvece spustile
Petnaest godina
Drvece izgleda tako veliko, tako veliko
SEPTEMBAR
Prokrcio sam put do planine
Da ti naberem voce i dam
Ubrao sam ga Sa onog sasusenog drveta
Pre sto godina Plodovi veselih boja
Dao sam ti ih, dete moje
Tvoja kosa
Pruzena do zemlje Pruzena
Podigao si glavu
I toplo mi se osmehnuo
Avgust, 1993.
JA SAM JEDNO RAZMAZENO DETE
Mozda
Me je mama razmazila
Tvrdoglav sam
Zelim
Da svakog trena
Budem lep kao one raznobojne vostane pisaljke
Zelim
Da na voljenom belom papiru
Nacrtam trapavu slobodu
Da nacrtam oci koje nikad
Nece prolivati suze
Jedno nebo
Jedan deo nebeskog perja i lisce
Svetlozelenu jabuku
Zelim da nacrtam jutro
Da nacrtam osmeh koji moze videti rosa
Da nacrtam ljubav svake mladosti
Ljubav bez patnje
Da nacrtam voljenu
Iz maste
Ona nije videla tamne oblake
Njene oci su boje neba
Ona me vecno gleda
Vecno, gleda
Da nikad ne obori glavu
Zelim da nacrtam daleki predeo
Da nacrtam cist vidik i talas
Da nacrtam puno puno srecnih reka
Da nacrtam brezuljak ... ...
Puno izniklih prozirnih dlacica
Da ih nateram da se sto blize oslone jedna na drugu
Da ih nateram na ljubav
Da ih sve nateram na nemo pristajanje
Da svako tiho prolecno nicanje
Postane rodjendan malenog cveta
I jos mislim da nacrtam buducnost
Ja je nisam video, nije ni moguce
Ali znam da je lepa
Nacrtacu njen jesenji kaput
Nacrtacu nekoliko upaljenih sveca i lisce javora
Nacrtacu puno srca koja su iz ljubavi
Prema njoj umrla
Nacrtacu vencanje
Nacrtacu jedan rano probudjeni praznik
I na njega cu da nalepim celofanske papire od bombona
I slike severnih bajki
Ja sam jedno tvrdoglavo dete
Zelim da izvrljam sve nesrece
Zelim da veliku zemlju
Svu iscrtam prozorima
Da sve oci navikle na tamu
Naviknem na svetlost
Zelim da nacrtam vetar
Da nacrtam najvisi planinski greben
Da nacrtam zudnju istocnog naroda
Da nacrtam more ... ...
Beskrajno srecan glas
Najzad, u uglu papira
Jos zelim da nacrtam koalu
Koja sedi u tami Viktorijanske Dzungle
Koja sedi na mirnoj grani
Zaneta
Ona nema doma
Nema u dalekom kraju ostavljeno srce
Ona ima puno puno
Bobicastih snova
I velike velike oci
Zelim
Mislim
Ali ne znam zasto
Nemam vostane pisaljke
Zasto nemam bar jedan obojeni trenutak
Imam samo sebe
Svoje ruke i rane
Imam samo jedan po jedan
Iscepane voljene bele papire
Poslacu ih da potraze leptire
Poslacu ih da se izgube iz danasnjice
Ja sam jedno dete
Jedno razmazeno dete majke iluzije
Tvrdoglav sam
Mart, 1981.
JA I TI
CEKANJE
Svet je pokisao
Zvezde sjajem plase ljude
Skupio sam kisobran
Skupio sam oblak kisnih kapi
Vreme se okrenulo do ponoci
Podupire pete boga
Jos te nema
Jos te cekam ... ...
STARO DRVO
Staro drvo
Prastaro
U noci crno plasi ljude
Uplasilo nas je
Tako smo prisni, tako pripijeni
Nije mu po volji
"Poznajem ti baku
Reci cu te dedi
Aha!"
Cutimo
Slusamo
Kao dobra deca
NOCNI POVRATAK
Zemlja je mracna i tiha
Proteze se samo red ulicnih svetiljki
Senke drveca naklonjene i turobne
Prekrile puteljak pored ulice
Srce mi cas toplo cas hladno
Moja zudnja nestalna kao duh
IZBEGAVANJE
Ne zelis da sadis cvece
Kazes:
"Necu da ga gledam
kako lagano vene"
Da
Bas zato sto izbegavas svrsetak
Izbeci ces i svaki pocetak
POVRATAK KUCI
Vidim tvoje ruke
Koje od sunca kriju oci
Vidim tvoju kosu
Pokrivenu malom kapom
Vidim senku tvojih dlanova
Smejes se
San
Ne poznajes me
Eoni nas razdvajaju
Napustio sam te
Plasim te se
Ljubavi moja
Od stakla
Plasim te se
Na stepenicama si mi pruzio ruke
I rekao: Pan
Hoces li da te povedem kuci
Dok spavas
Vidim ti suzu
U ruci stiskas beli cvet
Tukao sam te
Rekao si da je to nestasni tata uradio
Rekao si: Tata me voli
Ti sve znas
San
Ne znas koliko mislim na tebe
Okean nas deli
Njegova voda grli tvoje ostrvce
Na njemu ima drveca
Ima bakinih i tvojih igracaka
Koliko ceznem da te zagrlim
U ovim tamnim nocima
San
Hocu samo ovo da ti kazem
San, volim te
Ovo je samo za tebe
Niko nije cuo
Ljubim te, San
Hocu da se vratim kuci
Povedi me
Tako si mali
A znas
Da cu se vratiti
Da te vidim,
Da te stisnem u narucje
San, ti si Suncev zrak
I ja sam zrak Sunca
3. 9. 1993.
GU CHENG je rodjen 1956. godine u Pekingu.
Za vreme Kulturne revolucije, 1969. godine, u okviru programa
prevaspitavanja, sa ocem odlazi u severoistocni deo Kine, na farmu
svinja. Tu uci da slika i pise poeziju.
Prve radove objavljuje 1978. godine. Bio je clan grupe pesnika i
intelektualaca koji su pokrenuli, u ono vreme avangardni, casopis
"Danas". Od 1987. godine aktivno ucestvuje na brojnim pesnickim
manifestacijama sirom sveta.
Na poziv prijatelja, 1988. godine, odlazi na Novi Zeland. Tu, na jednom
ostrvskom imanju zapocinje novi zivot, baveci se zemljoradnjom,
slikarstvom i knjizevnim stvaralastvom. Godine koje slede, na
profesionalnom planu, donose mu puno uspeha. Drzi predavanja u Americi,
Nemackoj, Engleskoj, Spaniji, Holandiji, Rumuniji, itd. Objavljuje nove
zbirke poezije i filosofski esej Skica za filosofiju prirode.
8. 10. 1993. godine, ubivsi prvo suprugu pa sebe, tragicno zavrsava
svoj zivot.
Bei Dao
SVE
Sve je sudbina
Sve je maglicasti oblak
Sve je nezavrseni pocetak
Sve je prolazno trazenje
Sva sreca je bez osmeha
Sva patnja je bez tragova suza
Sav govor je puko ponavljanje
Svako vidjenje je prvi susret
Sva ljubav je u srcu
Sve sto je proslo sacuvano je u snu
Svaka nada ima objasnjenje
Svaka vera jecaj
Svaka erupcija trenutak mira
Svaka smrt dugotrajni eho
HAJDE IDEMO
Hajde idemo
Opalo lisce oduvano u duboku dolinu
Pesma nema kome da se vrati
Hajde idemo
Meseceva svetlost rasuta po ledu
Izlila se iz korita reke
Hajde idemo
Oci zagledane u isti komad neba
Srce udara po tamnom bubnju
Hajde idemo
Nismo izgubili pamcenje
Idemo da potrazimo jezero zivota
Hajde idemo
Putem, ah, putem
Svuda se njisu crveni makovi
IZ BELEZNICE O GRADU SUNCA
ZIVOT
I Sunce se gore diglo
LJUBAV
Tisina. Divlja guska preletela
Pustu Devicansku zemlju
Staro drvo se izvrnulo, krc
Promice slano-gorka kisa
DETE
Od slike svih okeana
Napravilo Belog zdrala
DEVOJKA
Treperenje duge
Sakuplja sarena pera ptica u letu
MLADOST
Crveni talas
Potopio usamljeno veslo
UMETNOST
Milioni blestavih Sunaca
Prelamaju se u komadicima polomljenog ogledala
NAROD
Mesec se pocepao u svetlucava zrna zita
I razvejao se po nebu i zemlji
RAD
Ruke, obgrlile Zemlju
SUDBINA
Dete nehajno udara po ogradi
Ograda nehajno odzvanja u noci
VERA
Ovce prekrile travom obraslu zemlju
Pastir na fruli svira monotonu, kratku melodiju
MIR
Na mestu gde je umro car
Ona stara puska proklijala, olistala
I postala invalidski stap
DOMOVINA
Odlivena u bronzani stit
Naslonjena na zacrnjeni pregradni zid muzeja
ZIVOT
Mreza
ZRELE SU POMORANDZE
Zrele su pomorandze
Pune svetlosti Sunca u sebi zrele pomorandze
Dopusti mi da udjem u tvoje srce
Noseci pregrst ljubavi
Zrele su pomorandze
Na korama orosene kapima vode
Dopusti mi da udjem u tvoje srce
Sa dve oporo slane suze
Zrele su pomorandze
Zilice im obavile svaku krisku ploda
Dopusti mi da udjem u tvoje srce
Da se vratim u svoj rastureni san
Zrele su pomorandze
Pune svetlosti Sunca u sebi zrele pomorandze
ZALUTAO
Sledeci curlikanje golubova
Trazim te
Visoke sume su prekrile nebeski svod
Puteljkom
Zalutali maslacak
Odveo me je do pepeljasto-plavog jezera
U ljuljuskanju lika koji se odslikava u vodi
Pronasao sam te
Neizmerno duboko oko
BEI DAO je rodjen 1949. godine u Pekingu. Dugo je radio kao obican
radnik. Od 1970. godine pocinje da objavljuje poeziju. Sa grupom
prijatelja, 1978. godine, osniva casopis "Danas". Pored poezije pise i
prozu. Jedan je od najzanimljivijih pesnika srednje generacije.
Jang Lien
STARA PRICA (1)
Svako jutro sredjujem sobu
Lici na brizno ukraseni pejzaz posle smrti
Palim radio Rat
Tu u blizini besni
Sa slike zenskog portreta pada prasina
Onaj originalni stil vestackih vilica
Razgolicene kosti skeleta
Ceo vek sa blazenim osmehom onanise
I Sunceva svetlost ostarila Direktno udara u zid
Okrenut prema svetu a kao da ne vidi nista
Prugasta pidzama bacena preko kreveta
Cujem unutra cvrkut ptice Fleka od vina
Neko pocinje da pozdravlja
Neko pocinje da uredjuje travnjak
Tacno u devet Dorucak postavljen
Ko li ce nas danas izdati
STARA PRICA (3)
Trideset godina starosti su kao otvorena vrata ludosti
Druga me ulica ceka
Ulicne svetiljke i suton Sa svih strana udaraju
Senke, senke, mala pustinja
Trideset godina starosti Kao zamascen tanjir bez sjaja
Prozor kao i obicno ispituje
Skelet koji se iscrpljen vratio sa posla
Staklo mesozder zadrzalo glad
Lica Usta
Ispod ravne kose Ona zaravnjena praznina
Po objedinjenju modernih boja smrti
Ceo zivot popunjava formulare
Drugom ulicom niko ne ide
A nema ni prstiju Dodiruju zelene travnjake gube
Na putu ka kuci Samo mislim na
Krevet Poslednje cudo
STARA PRICA (4)
Tajanstveni les na stepenicama tone u tminu
Stogodisnji trag stopala na tepihu
Nije usamljen Stiskaju se guleci kozu
Slusaju istu oluju sto napolju besni
Meso kap po kap ispunila noc
Medju letnjim godovima zamirise memla
Ptica se u kljucaonici zaglavila
A san prilupljena vrata otvorio sirom
Svi mrtvi zive
Mracni coskovi Juce su caskali s razlicitim naglascima
Govorili su o dosadnoj temi poslednjeg dana
Ogledalo ispunjeno mesecinom lici na staru kucu
Ali, zaboravili smo ko je dolazio, ko je otisao
Sve senke su u telu ostale
Oluja se spolja ugurala kroz prozor
Sto godina se sabralo u ovaj trenutak Umirem
JANG LIEN vazi za jednog od najznacajnijih kineskih pesnika svoje
generacije. Pripadao je pekinskim disidentskim krugovima i povodom
masakra na Trgu nebeskog mira pozvao na stvaranje sirokog demokratskog
pokreta. Zbog toga su njegove knjige zabranjene. Posle boravka u Berlinu
i SAD, od 1992. godine boravi na Novom Zelandu.
Liu Canchiu
NEZNOST NE TREBA ZVUKE
Neznost ne treba zvuke
Morska uvala na pescanoj plazi ima blago lep zavijutak
Vetar je obukao opusteli vrt tresanja
Zraci meseca su kroz otvorena vrata usetali
Cistota beline tera coveka da uzdrhti
Neznost ne treba zvuke
Zraci sunca oblazu jabuke zlatasto zutom kosuljicom
Beba je duboko usnula, kolevka se vise ne njise
Posle gubitka bola neocekivano ga opet sreces
Tisina, to je ukupni smisao neznosti
NOC SMOLE I DETELINE
Noc smole i deteline
On ti je dao onu maramicu
More u daljini, u daljini meseceva senka
Kroz tamom obasutu livadu prosla je lisica
Otisli su ljudi koji su sedeli u platnenim stolicama
U dvoristu samo one prazne stoje
U sumi ima snega Sneg ne baca senku
U tisini lelujavo pada list sa drveta
VOLIM ONU VRSTU SLUCAJNOSTI ... ...
Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se nepoznati slucajno sretnu
Kada duhovno bliski slucajno prsnu u smeh
Kao penusavi svet talasa sto raskosno procveta i uvene
Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se na morskoj obali slucajno utisne stopala trag
Kada u tudjini nenadano primim pismo
Kao dva camca, jedan uz drugi a opet razdvojeni
Volim onu vrstu slucajnosti
Koja te ne uzbudi, a opet te sentimentalnim ucini
Ne trazim vecna pocela
Kao sto posle smiraja Sunca Mesec dolazi
Zelim da se sve ocekivano desi
Zelim da se po planu let odigra
Ali koliko je samo ona neocekivana slucajnost
Iz zivota izvrcala predivnih iskri
LIU CANCHIU je rodjen 1936. godine u provinciji Anhuei. U svojoj poeziji
pokusava da ostvari, kako sam kaze, "kinesku laku poeziju", neku vrstu
kombinovanog nacina izrazavanja kineske i zapadne poezije. Izuzetno je
popularan medju predstavnicima mladje generacije.
Godine 1985#86. dobija drzavnu nagradu za svoja poetska ostvarenja.
Kuang Guothai
PROBUDJENO PROLECE
U vlaznoj zemlji zraci Sunca prevrnuti
Sjajem zaslepljuju oci
Vetar na sve strane veje boje
Kisna glista podrazava put
Izmedju polja bosonoga devojka lepa
I neprikladna odeca joj lepa
Suncu bliska sobica
Zapocinje razgovor sa dalekim mestom
Ovlazeni glas
Kroz zilice lista struji
TOCILO
Lezi na crnom crepu
Lezi ispod nabora koze ocevih ocnih kapaka
Ponekad se na njemu nalazi biserna kap krvi
Razliva se kao Sunce u magli
Dani odjekuju ca, ca
Iscupaj vlas kose i prinesi ostrici noza
Lako duni i preseci ces je
Puno je prica tako zavrseno
U rukama seljaka
Nema rdjavog godisnjeg doba
KUANG GUOTHAI je rodjen decembra 1953. godine, u provinciji Hunan. Da
sada je objavio nekoliko zbirki poezije, medju kojima su poznatije:
Kao san zelena planina, Pejzaz ispod pticijeg gnezda itd.
Ciang Zuosuei
STATICKI ELEKTRICITET
U studenoj noci
Otkopcavam odecu, popustam kais
Deo po deo
Sebe ljustim
Polako sam stigao do
Svoje toplote
Celu jednu zimu
Ej, skrivena je tako postojano
Uzdrzati se ne umem a da ne pomilujem
Ovu kozu
Nisam ni mislio da ce
Cim je dodirnem, da se nakostresi
Vrcaju, jedna po jedna, svetlece iskre
Kao carolijom stvorene
Duz celog tela pale se
Na vatru kao da licim
Strasna tajna
Moze li a da ne uplasi
Puno njih znam
Koji zbog ovog sebe spalise
Krv je jurnula
Rukama sam je zadrzao
Niko to, u tamnoj dubini,
Nije video
CIANG ZUOSUEI je rodjen 1963. godine u juznom delu provincije Anhuei. On
pokusava da uspostavi most izmedju tradicije i savremenosti. U njegovoj
poeziji, koju pise od desete godine, primetan je uticaj kineskih klasika.
| 