Broj 109
		Knjizevnost u svetu

Prevela s poljskog
Ljubica Rosic

1.

Snezno zimsko vece. Na smreki koja raste ispred zgrade upaljene su sarene sijalice. Izdaleka, sa radija iz stanova, cuju se kolende. Prozori su jarko osvetljeni, iza zavesa se vide svetla jelki. U dnu ulice pijanac vuce po snegu ocigledno zakasnelo praznicno drvo. Prolazi pored automobila sa upaljenom sijalicom nad vratima. To je beli "fijat" sa obelezjima taksija, u kome Janus, cetrdesetogodisnji muskarac, lepi sebi bradu od bele vate. Izlazi iz automobila, prevrce veliku svetlu bundu, tako da je krzno sada spolja, vezuje je kaisem, stavlja na glavu crvenu kapu. Zalupi vratima, vadi iz gepeka veliki dzak, sigurno s poklonima, zabacuje ga na ledja i ide prema dugom bloku, u kome stanuju svi nasi dosadasnji i buduci poznanici.

2.

Janus, preobucen u Deda-Mraza, s naporom pritiska dugme lifta. Lift odmah silazi - nije bio visoko, iz njega izlazi Ksistof i pridrzava vrata Janusu.

JANUS: Srecan praznik.

KSISTOF: Srecan praznik. Nisam vas poznao.

Gleda za Janusem, njegov pogled razumeju oni koji se secaju nedavne tragedije na jezercetu. Janus ne primecuje pogled i ne seca se tragedije; popravlja bradu i zvoni na vratima svoga stana. Posle "ko je to?" - odgovara grubim glasom.

JANUS: Deda Mraz.

3.

Odusevljena i uplasena deca skrivaju se iza mame. Janusova tasta, kulturna, sezdesetogodisnja zena, sa izvesnim negodovanjem posmatra ovaj prizor. Supruga ima 35 godina, plavusa je, pomalo umorna od zivota, a mozda i od muza. Janus, Deda Mraz, seda na pripremljenu stolicu.

JANUS: Stanuju li tu neka deca? Rekli su mi da cu sresti devojcicu Kasju i decaka Antosa. Kasja je, kazu, veoma hrabra?...

Trogodisnja devojcica pomalja se ispred majke.

JANUS: Kasja, je li istina. Navodno, sastavila si pesmicu za Deda-Mraza?

KASJA: Deda-Mraze, tako je, ne volim tramvaje.

Svi se smeju. Deda Mraz takodje nesto mumla stranim glasom.

JANUS: A Antos? Da li si danas ucinio nesto dobro?

Mama se naginje nad decakom i sapce mu nesto na uho. Antos slusa, ali sa velikom paznjom posmatra sat, koji mu je poznat, a koji jasno vidi ispod rukava bunde. Ne odvajajuci pogled od sata, kaze kratko.

ANTOS: Samleo sam mak.

Janus otvara dzak i izvlaci poklone. Citajuci cedulje, prikacene za paketice, cini svecanim ovaj trenutak. Svi dobijaju puno malih i velikih paketica. Na futroli, duzoj od metra, cita "Mama" i daje poklon zeni. Pocinje divljenje poklonima. Koristeci pometnju, Janus odlazi prema kupatilu. Skida prilepljenu bradu. Tek tada vidimo kakav je: oznojen, zamisljen, tuzan - dvorska budala koja je skinula masku. Tiho kucanje na vratima. U vratima stoji zena s podozrivim osmehom i skijaskim stapovima dobre firme.

ZENA: Hvala. Zaista mislis da cemo otputovati?

JANUS: Pokusacemo.

Zena ulazi i praveci se da hoce da ocisti s Janusevog lica ostatak znoja i vate, koristi priliku da mu bude blize.

ZENA: Dobar si. Zaista.

Janus se ne prepusta milovanju. Ne udaljuje se, ali i ne priblizava.

ZENA: Hvala.

Janus ostaje sam, posmatra se u ogledalu, vidi lice coveka koji je mnogo preziveo.

4.

Januseva porodica peva kolende; zena pali vatromet na jelki, iz kuhinje dopire glas Janusa koji pokusava da se prikljuci porodicnom horu. Polako mu se smanjuje broj prljavog posudja, u kuhinju ulazi zena.

ZENA: Kasja samo sto nije zaspala.

JANUS: Dogovarali smo se...

Ostavlja pranje sudova, ide u sobu, naginje se nad malom i nezno joj dotice obraz.

JANUS: Spavas?

KASJA: Ne. Treba da idemo na Bozicnu misu, zar ne?

JANUS: Da.

KASJA: Nosices me?

JANUS: Hajde da operemo posudje.

Kasja se velikim naporom volje penje ocu na ruke.

KASJA: Ja ne umem da pevam, znas?

Janus daje detetu krpu, nekoliko mokrih kasika i pokazuje kako se brise veliki srebrni, praznicni escajg.

5.

Nocna misa. Ljudi, vertepi, jelke, lampe. Svecana, mirna lica. Janus sa cerkom u narucju i porodicom.

SVESTENIK (off): ...ovi radosni dani, koje cete provesti sa svojim bliznjima, trebalo bi da budu dani porodicne srece. Tesko je danas naci srecu u javnom zivotu zato, tim pre, ljubav i dobrotu treba traziti medju najblizima...

Janusu nesto smeta da se koncentrise. Petnaestak ljudi ispred sebe, ugleda siluetu i profil neke zene. Gleda u tom pravcu. Osecajuci na sebi neciji pogled, a mozda slucajno, zena se osvrce.

SVESTENIK: ... Svakodnevno, ali danas posebno, s ljubavlju i odgovornoscu treba misliti na druge. Prazan pribor za jelo na vasim stolovima ne treba da bude simbolican gest. Danas treba da se radujemo zajedno. Treba da nadjemo u nasim srcima mesto za one koji pate, za napustene i usamljene.

Janus ponovo gleda prema mestu gde je malopre video lice crne zene. Vise je nema tamo. Mozda ju je zaklonio stub. Janus se naginje, pokusavajuci da se seti da li je video nekog poznatog ili mu se samo ucinilo.

6.

Medju ljudima koji se vracaju sa Bozicne mise - Janus s porodicom. Nosi u narucju Kasju koja spava. Antek nestasno i u zanosu juri po zaledjenoj bari. Janus se takodje kliza i, mada mu je Kasja na rukama, uspeva da ode jos dalje. Zena oprezno vodi majku po klizavom trotoaru. Vec kraj vrata zgrade Janus se priseca necega.

JANUS: Sampanjac! Pridrzi je.

Pruza zeni malu i trci ka svom belom taksiju.

JANUS: Zaledjen!

Vraca se s flasom i zajedno nestaju na stepenistu.

7.

Ulaze u lift i Janus se za trenutak ukoci. Iza okna stepenista vidi siluetu crne zene iz crkve.

8.

Janus stavlja na posluzavnik casice sa visokim drskama i priprema se za otvaranje sampanjca. Kada zacuje odjek vrata koja se zatvaraju, brzo iskljucuje gajtan telefona iz uticnice. Isto to cini sa telefonskim gajtanom aparata u kuhinji. Potom, vec mirniji, postavlja grlic flase pod odgovarajucim uglom (45o) i unosi posluzavnik s napunjenim casicama u sobu. Janus deli casice. Ljubi tastu, ljubi zenu.

JANUS: Srecan praznik, jos jednom.

Ovu dragu porodicnu scenu prekida neprijatan, zveketav zvuk interfona. Janus se skameni, ali u sledecem trenutku pravi grimasu: ko to moze da bude? Podize slusalicu.

JANUS: Da? Molim?

Zena stoji u vratima malo uznemirena. Janus spusta slusalicu. ?uti. Pribira misli.

JANUS: Ne znam... Nisam mogao da razumem. Sigurno se neko mota oko automobila.

Istrcava iz stana.

9.

Janus istrcava pred kucu. Osvrce se. Pusto je. Grceci se od hladnoce, vraca se, cuje iza sebe prasak sibice. Odmah iza njega stoji crna zena. Ima crnu kosu, izrazajna usta. Pri svetlosti upaljene sibice njene crte lica izgledaju ostrije. Za trenutak se gledaju, sibica se gasi.

EVA: Opet mi nisi cestitao praznik.

JANUS (govori sa prigusenim besom): Sta hoces?

Eva cuti.

JANUS: Badnji dan je. Reci, sta hoces.

Iz Evinih ociju polako teku suze. Ne krije lice u sake, ne jeca, samo sto po njenom licu, jedna za drugom, teku suze.

JANUS: Ucenjujes me...

EVA: Edvard je nestao.

JANUS: Edvard?

Eva klima glavom. Suze i dalje teku niz njeno lice.

JANUS: Ne placi...

Uzima njeno lice u svoje ruke, ali Eva se ne predaje, ocigledno ne zeli sentimentalnosti. Zatvara oci i govori brzo.

EVA: Jutros je otisao i nije se vratio. Treba ga potraziti.

JANUS: Badnje je vece.

EVA: Izvini.

Oslobadja lice iz Janusevog zagrljaja, obilazi ga i odlazi.

JANUS: Eva! Poci cu s tobom.

EVA: Sta si rekao kod kuce?

JANUS: Da se neko mota oko automobila.

EVA: Daj kljuceve.

Vise nema suza na licu. Uzima kljuceve.

EVA: Cekacu iza ugla.

Prilazi Janusevom "fijatu"-taksiju, pali motor i odlazi.

10.

Janus se na trenutak zaustavlja pred vratima. Kratko se priprema za ulazak; zeli da izgleda kao covek kome su ukrali automobil. Naglo, energicno otvara vrata i utrcava unutra.

JANUS: Ukrali su. Izgleda da je otisao Vislostradom.

Sedeci za stolom, zena i njena majka gledaju.

JANUS: Mozda cu uhvatiti taksi. Vi telefonirajte miliciji.

ZENA: Mozda ne vredi...

JANUS: Zivimo od njega.

11.

Janus trci preko trga ispred kuce. Iza okuke ceka njegov "fijat", Eva sedi na mestu pored vozaca.

JANUS: Bila si na Bozicnoj misi?

EVA: Nisam.

JANUS: Video sam te.

EVA: Trazila sam ga kod poznanika i u miliciji.

Janus hoce da je pomiluje po licu. Eva se izmice.

EVA: Ne dotici me. Potrebna mi je pomoc, a ne sazaljenje.

JANUS: Kuda treba da vozim?

EVA: Kuda bi posao kad bi ti nestala zena?

JANUS: U bolnicu.

EVA: Bolnica u Brackoj je dezurna.

12.

Prelaze raskrsnicu. Janus usporava, put im preseca kulik1. Za putnickim automobilom nekoliko sanki, ljudi masu bakljama i balonima onima koji ih propustaju.

JANUS: Pio sam sampanjac.

Eva vadi iz tasne nekoliko zrna kafe.

EVA: Grickaj to. Vozi vec jednom. Mozes da grizes dok vozis.

13.

U bolnickoj portirnici je pusto. Slaba svetlost u hodnicima. Pozatvarana su vrata. Janus bezuspesno pritiska kvake, jednu za drugom.

JANUS: To je dezurstvo?

EVA: Ako hoces da mi pomognes, ne smetaj. A ako neces, idi na spavanje.

Prolazi pored Janusa i seda na stepenice. U hodniku na ¶ spratu, mlaz svetlosti iz neke sobe. Na lekarskom stolu jelka, svira radio, lekar spava s glavom zabacenom unazad. Janus kuca u ragastov vrata.

JANUS: Kod vas je dezurstvo dvadeset cetiri sata?

Lekar otvara umorne oci, ne menjajuci polozaj.

LEKAR: Juce je bilo.

EVA: Mora da sam pogresila.

JANUS: A danas?

Lekar bez reci uzima telefonsku slusalicu. Cekajuci glas, gleda u Janusa.

LEKAR: Neko je nestao?

EVA: Muz.

LEKAR: Vas, gospodine?

EVA: Moj.

LEKAR: Nestaju. Narocito za praznike. (U slusalicu): Jurek? (Evi): Prezime?

EVA: Garus.

LEKAR (u slusalicu): Garus... godine?

EVA: Trideset osam.

LEKAR: Garus, trideset osam... Imam ovde jednu zenu, trazi muza. Otkad ga imate? (Evi): Davno je izasao?

EVA: U podne.

LEKAR: Nije on. Zdravo. (Spusta slusalicu.) Dovezli su nekoga posle saobracajne nesrece, bez nogu. Pre jedanaest.

EVA: Hajdemo.

Janus se okrece u vratima.

JANUS: Da vam ugasim svetlo?

Lekar ne odgovara, spava kao pre toga, sa glavom zabacenom unazad.

EVA: Svi su pijani.

JANUS: On je bio umoran. Sigurna si da je izasao u podne?

EVA: Otisla sam da kupim nesto. Kad sam se vratila u podne, nije ga bilo.

JANUS: Hajdemo tamo.

14.

Automobil skrece iz ulice Pjenkna u Aleje Ujazdovskje. Kad prolaze pored "Kluba glumaca", Eva ugleda nesto za prozorom.

EVA: Stani.

Eva vodi Janusa do malog "fijata", parkiranog ispred kluba. Posmatra ga.

EVA: Njegov auto.

JANUS: Imas li druge kljuceve?

Eva vadi kljuceve iz tasne. Otkljucavaju vrata automobila. Na prednjem sedistu lezi sal. Eva ga neodlucno uzima u ruku.

JANUS: Ostavi. Kad se vrati, bice mu hladno.

EVA: Tesko ce mu biti da se vrati bez nogu.

Janus iz sve snage zalupi vrata "fijata".

JANUS: Zatvori.

EVA: Stavi mu neki sendvic. Kad se vrati, mozda ce biti gladan.

JANUS: To je zaista smesno.

EVA: Moze da bude jos smesnije. Mozemo da legnemo u krevet u hotelu, ti mozes da mu telefoniras i kazes koja je soba, on moze...

JANUS: Nisam mu telefonirao.

EVA: Telefonirao si. Hteo si da zavrsis s tim, da se vratis kuci i budes miran. Ti si telefonirao.

JANUS: Nisam ja telefonirao!

EVA: Rekao mi je. Doduse, nisi se predstavio.

JANUS: Eva, do djavola, nisam ja telefonirao!

EVA: Nisi? Onda nisi. U bolnicu na Pragu2, molim.

15.

Beli "fijat"-taksi stize ispred praske bolnice.

16.

Lekar ih vodi dugim, praznim, polukruznim hodnikom. Na malom prozoru pojavljuje se stariji covek.

LEKAR ¶¶: Taj bez nogu.

EVA: Pogledaj sam. Ja ne mogu.

Janus ulazi za starcem kroz vrata, kraj jednog od metalnih stolova zaustavljaju se i vodic skida carsav. Lice otkrivenog muskarca je unakazeno, u nekakvoj cudnoj grimasi istureni su dugi zubi.

STARI COVEK: Ovaj, gospodine urednice?

JANUS: Ne znam...

STARI COVEK: Vi ste pravili kod nas reportazu, jos dok sam radio na zeleznici. Odavno vas nisam video, nisam citao...

JANUS: Tacno.

STARI COVEK: Sta se to dogodilo...

Janus ide po Evu, vracaju se oboje, opet soba s metalnim stolovima, opet stari covek otkriva carsav... Eva posmatra kao hipnotisana, prilazi blize. Janus i stari izmenjuju poglede. Eva se naglo okrece i tiska glavu u Janusevu jaknu.

JANUS: Evice... i...

Stari covek diskretno izlazi, Janus pokusava da zakloni leseve, ali Eva podize mirno, suvo lice.

EVA: Ne zaklanjaj. To nije on. Htela bih da je to on. Htela bih da su to tvoje lice i tvoji zubi.

Vadi cigaretu i pali je bez drhtanja ruku.

EVA: Sanjala sam te jednom sa uvrnutim vratom... sa isplazenim jezikom... Divan san...

Okrece se prema coveku u sali.

EVA: Interesantno, ko ce mu se obradovati.

JANUS: Hoces li dalje da ga trazis?

EVA: Hocu.

JANUS: Mozda se vratio?

EVA: Mozda se vratio.

17.

Opet ulice. Izdaleka se vidi milicija koja proverava "trabant".

EVA: Milicija. Imas ukraden automobil.

Janus usporava, a kad su "trabant" i policija iza njega, daje gas.

JANUS: Drzi se.

Otpozadi se pojavljuje treptavo plavo svetlo. Janusev automobil, sa naporom ali vesto, savladava okuke Marsalkovske, prolece pored veselo osvetljene ulicne jelke. Iza njih ide milicijski "polonez" svetleci rotacionim svetlom. Janus skrece nadole, "polonez" za njima.

EVA: Imas dokumenta? Uspori.

Milicija ih sustize u tunelu trase V-Z3. Dva organa reda pritrcavaju vratima sa obe strane "fijata".

MILICIONER: Izlazite. Ruke na krov.

Janus se izvlaci iz automobila. Eva sa osmehom polaze ruke na krov. Milicioneri ih brzo, vesto pretresaju i dozvoljavaju im da spuste ruke.

MILICIONER: To su vasa kola?

Janus vadi dokumenta. Milicioner cita, krisom gleda Janusa, Evu, pruza ih drugome, koji takodje marljivo cita.

MILICIONER: Prijavljena nam je kradja.

EVA: Pronasli smo. Ostavili su ga na Vislostradi.

Milicioner vraca dokumenta.

MILICIONER: Niste pili?

JANUS: Nisam stigao.

MILICIONER: Suvise ste brzo vozili. Srecan praznik.

Prinose prste stitovima kacketa i odlaze. Eva se smeska Janusu.

EVA: Polako... Pokusacemo jos jednom. Hoces?

JANUS: Vezaces pojas?

Eva odrice, Janus pali motor, seda na sediste i polako silazi automobilom sa ivicnjaka. Ubrzava. Blizu mosta na Visli vozi vec dobrom stotkom. Sredinom mosta, iz pravca Prage, nailazi tramvaj, automobil zavija, jureci punom brzinom, svetlo tramvaja naglo se priblizava. Eva bez reci gleda ispred sebe otvorenim, mirnim ocima. Tramvaj vozi mlad, plav tramvajdzija. Ima lice koje je lako zapamtiti. Osvetljen automobilom koji nailazi, mirno vozi tramvaj. Automobil se priblizava, tramvajdzija sve belji, u sve jacoj svetlosti reflektora, blago se osmehuje. U poslednjem delicu sekunde Janus skrece, automobil se skoro otire o tramvaj, a potom dugim, teskim klizanjem cisti sneg, podizuci oblake sneznog praha; najzad staje bocno kraj stanice.

JANUS: Dosta?

Eva polako vrti glavom: ne, nije dosta.

18.

Eva stanuje u niskoj kuci malog naselja. Na parkingu guzva, Janus dugo trazi slobodno mesto. Izlazi prvi, osvrce se.

JANUS: Nema vaseg automobila.

Eva izlazi bez reci. Janus se jos jednom osvrce unaokolo i odjednom mu nesto pada na pamet.

JANUS: On nije mogao da ostavi automobil ispred kluba pre podne. Sneg je padao posle podne, a njegov automobil je bio cist.

Eva ga gleda upitnim pogledom.

JANUS: Na automobilu nije bilo snega. A sneg je padao oko pet.

EVA: Mozda je dosao kasnije.

JANUS: Od dva sata na Badnji dan klub je zatvoren.

EVA: Ne znam. Ako je u kuci, ne bi bilo dobro da udjemo zajedno. Pricekaj. Ako ne bude, izaci cu na balkon. Ako ne izadjem za nekoliko minuta, onda idi.

Eva odlazi. Janus vice za njom.

JANUS: Eva! Ako bude u kuci, do vidjenja!

Eva podize ruku i mase prstima za eventualni oprostaj. Janus ulazi u automobil i oslanja glavu na ruke pokretom kojim kao da kaze: u stvari, sta ja tu radim?

19.

Po ulasku u kucu, Eva prilazi telefonu. Saginje se, da Janus ne bi mogao odozdo da je primeti. Okrece kratak, trocifreni broj.

GLAS ZENE (off): Hitna pomoc, molim.

EVA: Nesrecan slucaj, gospodjo. Jednom coveku je pozlilo. Lezi na stanici.

GLAS ZENE (off): Adresa?

EVA: Ugao Valbziske i Pulavske, stanica u pravcu Centra.

GLAS ZENE (off): Nije pijan?

EVA: Nije. Uzeli smo dokumenta.

GLAS ZENE (off): Edvard Garus. Rodjen 1949. godine.

GLAS ZENE (off): Ime i prezime lica koje prijavljuje.

Eva baca pogled na "Politiku" koja stoji na taburetu. Cita potpis ispod clanka.

EVA: Ana Tatarkjevic.

GLAS ZENE (off): Primila sam.

Eva spusta slusalicu i tek tada pali svetlo u sobi. Na stolu su dva pribora za jelo, flasa vina, grancica jelke u vazi. Odlazi na balkon i gleda kako Janus izlazi iz automobila i ide prema kuci. Osvrce se po stanu. Brzo prilazi ormanu, vadi iz njega kofer, odande muski mantil, koji vesa na vesalicu u predsoblju. U kupatilu je postolje za casu sa cetkicom. Stavlja i drugu cetkicu. Iz apoteke vadi takodje masinu za brijanje i staru olinjalu cetku. Cetku umace u sapunicu i otresa nad slavinom. Tog trenutka razleze se zvono. Eva otvara. Ne skidajuci jaknu, Janus nesigurno ulazi u stan. Eva ga posmatra sa izvesnom ljubopitljivoscu.

EVA: Neces se raskomotiti?

JANUS: Smrzao sam se.

EVA: Hoces li caj?

JANUS: Daj.

Eva stavlja na sporet cajnik, seda, gleda sa iscekivanjem Janusa, podupire lice sakama.

JANUS: Cuj... Ja nisam telefonirao... Pre tri godine... Nisam telefonirao, to je glupost.

Kad bi Janus pogledao Evu, video bi slab smesak, ali ne gleda je.

JANUS: To je bilo za mene vazno... Ako hoces da znas istinu... ti si bila... voleo sam te. Mislio sam da sve promenim...

Ne bi bilo dobro ako bismo ugledali malcice cinizma u tom smesku na Evinom licu, ali ko zna nije li bas tako.

JANUS: Kad smo se oblacili, a on je stajao okrenut ledjima... To nije bilo prijatno... Nisi me ni pogledala. Uzeo sam te za ruku, ali istrgla si je. Onda je on rekao da, ako smo oboje vec obuceni, mozes da biras: da ostanes ili da izadjes, i ti si izasla za njim... Sigurno se ne secas da je tako bilo, zato pricam.

EVA: Tako je bilo? Izasli smo?

JANUS: Ne, nije tako. On je dodao da mozes s njim da izadjes ako se vise necemo vidjati.

EVA: Tako je bilo?

JANUS: A ti si rekla: "Nemam nameru." Ja sam rekao: "U redu." Tako je bilo.

Eva spusta ruke ispod brade i pruza ih prema Janusu.

EVA: Daj ruku, jadnice...

Janus joj pruza svoju. Eva je nezno miluje. Janus joj uzvraca milovanje.

EVA: Nevoljen... neshvacen, hteo je sve da promeni...

Janus oseca podsmevanje u Evinom glasu, hoce da povuce ruku, ali Eva je steze s neocekivanom snagom.

EVA: Sada volis zenu, zar ne?

JANUS: Volim decu.

EVA: Ulozio si mnogo truda da bi sve doveo u red. Opet si brizan, savestan, ne zaboravljas da uzmes rublje iz perionice...

Eva zabija nokte u Janusevu saku.

JANUS: Pusti.

EVA: Mislis da ces, ako das veci gas, postati muskarac. Ako me dotaknes, odmah cu se baciti na navlacenje zavesa i u krevet...

Za vreme ovog kratkog monologa Eva pojacava stisak.

JANUS: Pusti.

EVA: Rado. Smrdis na benzin.

Janus trlja saku i nesvesno je prinosi nosu. Odlazi u kupatilo. Eva trci za njim.

EVA: Da li si pomislio nekad sta je bilo kad smo izasli? Da li si pomislio kako je gledao na mene? Kako se ponasao prema meni u krevetu? Da li si pomislio?

Sve ovo Eva govori kroz vrata zatvorenog kupatila, u kupatilu Janus posmatra dve cetkice za zube, cetku za brijanje, masinicu za brijanje. Odvrce masinicu. Unutra je stari zardjali, godinama neupotrebljavani, zilet. Eva vice dalje iza vrata.

EVA: U krevetu! Cujes?!

Janus proba zilet. Tup je, cak kad ga pritisne, nece da presece kozu. Zavrce ga i ostavlja na staro mesto. Eva kuca na vrata, trenutak cuti i zapocinje monolog mirnim, uravnotezenim glasom.

EVA: Nisam spavala s njim nijednom od onda. Cujes?

Janus cuti, ne zna sta da ucini. I Eva cuti. Stoje tako trenutak oboje, posle cega Eva pita normalnim, ravnodusnim glasom.

EVA: Sta radis tamo?

Janus otvara vrata.

JANUS: Nista. Prao sam ruke.

Eva se vraca u sobu i uzima hostiju.

EVA: Badnje vece je. Ne sme se lagati, izvini. Zivim s njim sasvim normalno. Sve najbolje povodom Praznika...

Lomi parce hostije, pruza je Janusu, iz njegove ruke odlomi manji komadic i stavlja ga u usta. Janus cini isto to i priseca se zileta u masinici za brijanje.

JANUS: On je pustio bradu?

EVA: Ne, otkuda.

Eva pazljivo gleda Janusa.

EVA: Delimo hostiju. Zaboravili smo zasto smo ovde... Idemo.

JANUS: Kuda?

EVA: U hitnu pomoc, u miliciju, na stanicu.

Eva oblaci kaput, uvija sal, ulazi u kupatilo i uzima sa police masinicu za brijanje. Odvrce je, sasvim isto kao malopre Janus. Zilet je isto tako tup. Zavrce ponovo i pusta vodu u toaletu. Kad sum prodje, cuje Janusa koji razgovara telefonom.

JANUS (off): Hitna pomoc? Hteo bih da proverim da li je kod vas dovezen muskarac. Prezime Garus. Edvard Garus.

Eva ceka sa izvesnom napetoscu rezultat.

JANUS (off): Trideset osam... To znaci 1949. godine.

Za trenutak Janus cuti, a Eva, kako nista ne bi propustila, prislanja uho na vrata.

JANUS (off): A vi imate prijave iz citave Varsave?

Eva shvata da Janus nije saznao ono sto je htela, hoce da izadje kada Janus govori glasnije.

JANUS (off): Prijavu? I sta?

Sada Eva ceka mirno. Cuje naglo kucanje na vratima kupatila, opet pusta vodu i otvara vrata.

JANUS: Bila je prijava. Zvao sam hitnu pomoc.

EVA: Prijava?

JANUS: Lezao je na stanici u Pulavskoj. Kad su dosli, nije ga bilo.

EVA: Kako to?

JANUS: Nije ga bilo. Tvrde da je to cest slucaj s pijancima. Kazu da treba proveriti u celiji za treznjenje.

20.

Oslabljen akumulator nece da pokrene motor. Janus ugleda dva decaka na taksi-stanici.

JANUS: Ljudi, pomozite?

DECAK: Odvescete nas? Na Pragu?

JANUS: Onda guraj sam, gospodine.

Janus gura "fijat", to ide tesko, ulje je zaledjeno, najzad, na malom nagibu automobil dobija zalet. Eva pusta kvacilo, motor pocinje da radi. Janus uskace u automobil koji se kotrlja. Eva hoce da promeni mesto, ali Janus odmahuje rukom.

JANUS: Vozi.

Eva povecava brzinu.

JANUS: Zasto si pricala o stanici?

EVA: Cesto je isao na stanicu ili na aerodrom. Telefonirao je nocu da odlazi, a ujutru se vracao.

21.

Vrata celije za treznjenje su zatvorena. Iza njih gori svetlo u malom prozoru sa resetkama. Zaviruju. U potocima vode iz creva grce se dva muskarca. Crevo drzi muskarac jake gradje u belom mantilu. Janus lupa u prozorcic. Covek zavrce vodu, pusta ih. U svojoj sobici ima sve uredno poslagano. Iz metalnog ormana s pregradama izvlaci kasetu s velikim slovom "G". Vesto prebira prstima, podize glavu.

COVEK: Jevrejin?

EVA: Nije...

COVEK: Bio je jedan Garus 79. godine. Jevrejin.

Janus se naginje nad kartotekom.

JANUS: Svaki ima takvu kartu?

Covek se osmehuje, Janusevo pitanje mu je prijalo.

COVEK: Mora da bude reda. Neki ne priznaju, ali kad ih stavim pod crevo belezim. Mozda je to neki od ove dvojice. Jedan je bez licne karte.

Covek ih vodi u prostoriju s crevom. Kraj zida cucnuli su smrznuti klijenti. Nezadovoljan, covek klima glavom. Golaca kraj zida zaista treba prepoznati.

COVEK: Pospali.

Odvrce slavinu i upravlja mlaz vode pravo na muskarce. Ustaju, pokusavaju da se zaklone od ostrog, hladnog tusa.

COVEK: Ala plesu... Mozda je ovaj? Ili taj?

Upravlja mlaz tako da pijanci moraju da se okrenu licem prema Janusu i Evi.

JANUS: Prestanite... Prestanite!

Zavrce slavinu.

JANUS: Smrzli su se, zar ne vidite?

Covek korakne napred.

COVEK: Da te zatvorim tamo, olosu?

JANUS: Pokusaj. Hajde, pokusaj.

Janus govori mirno ali odlucno. Videvsi svoju nadmoc, cupa crevo iz slavine.

JANUS: Hajde, dodji. Zaplesimo.

Covek ga gleda jos trenutak i baca dvojici pijanaca gomilu odece.

COVEK: Oblacite se, alkosi.

Da bi iskalio bes sutira cipelu koja ne dolece do resetke.

22.

Rana zora. Oboje idu do automobila. Eva hvata Janusa pod ruku. Mozda bi htela da se priljubi uz njega, ali Janus ne usporava korak. Ulaze u automobil i Janus pali motor.

JANUS: Vracam se. To je besmisleno.

Kad ubaci menjac u brzinu, Eva stavlja svoju saku na njegovu ruku. Janus ne reaguje. Ukljucuje menjac, prenosi ruku na volan, Evina ruka se krece za njegovom rukom.

JANUS: Gde da te odvezem?

Eva ga gleda s neznoscu. Janus krece. Skrece u siroku ulicu, Eva se naglo naginje i svom snagom hvata volan. Janus ne moze da ispravi, koci, pokusava da iscupa volan iz Evinih ruku, automobil se, ne mnogo brzo, ali neizbezno priblizava ulicnoj svetiljci. Sudar. Janus udara glavom u retrovizor, iz rasecenog cela tece krv. Eva pusta volan. Na automobilu je razbijen reflektor, iskrivljeni su blatobran i branik, ali motor radi normalno. Janus izlazi, pokusava da snegom zaustavi krvarenje. Sneg je prljav, na licu krv i mlazevi prljavstine. Eva posmatra to sa svoga mesta, raskopcava mantil, izvlaci bluzu iz suknje i otkida parce. Brise Janusevo lice od prljavstine i rastopljenog snega, pokusava da zaustavi krv. Rana nije duboka, krv se zgrusava kad Eva pritisne provizornu maramicu na celu.

EVA: Razbila sam ti automobil.

Janus ne odgovara.

EVA: Pokvarila sam ti Badnje vece.

JANUS: Ne, zasto. Bilo je veoma prijatno.

EVA: Podji sa mnom na stanicu.

23.

Nasred prazne stanicne hale osvetljena stoji jelka. Eva i Janus idu po praznim cekaonicama i peronima. Eva prilazi dvojici muskaraca koji spavaju na klupi i zagleda ih, kako se ispostavlja, sasvim nepotrebno. Cuju cudan zvuk, upucuju se u njegovom pravcu, dolaze do dugog strmog hodnika koji vodi na peron. Mlada ruzna zena u zeleznicarskim pantalonama spusta se po toj strmini na skejtbordu. Stizu je vec na peronu.

JANUS: Vi dezurate ovde kraj televizora?

ZENA: Da.

JANUS: Trazimo... Nije bilo nikakvog incidenta?

ZENA: Ne. Vozim se malo, jer mi se prispavalo.

EVA: Ovde cesto dolazi covek... U kratkoj beloj bundi, u takvoj jakni... Cesto je tu... Nikuda ne putuje...

Zena pokusava da se priseti ili mozda samo zamisli. Eva stavlja ruku u tasnu, vadi fotografiju velicine dopisnice, pruza je zeni. Ona dugo zagleda fotografiju i vraca je Evi bez reci, ne zna. Uzima skejtbord i odlazi. Eva daje sada fotografiju Janusu. Muskarac u kratkoj beloj bundi, pored njega zena; na ledjima, u ugodnom rancu mu je malo dete, drugo, starije, drzi na rukama. Oboje, on i zena osmehuju se prema aparatu.

JANUS: Ko je to?

EVA: Edvard.

JANUS: Ali, ona...

EVA: Njegova zena. Njegova deca. Stanuju u Krakovu vec tri godine.

Janus ne moze da shvati. Eva je ozbiljna, mozda najozbiljnija nocas.

JANUS: Tri godine?

EVA: Skoro. Mnogo sam danas nalagala...

JANUS: Ali... Htela si da se osvetis?

EVA: Ne... Znas onu igru: ako iza ugla izadje muskarac - imaces srece, ako izadje zena - neces.

JANUS: Znam. Zatvaram oci i stavljam nogu na trotoar. Ako pogodim na sredinu ploce, dan ce biti dobar. Ako pogodim izmedju ploca - los...

EVA: Igrala sam to danas. Rekla sam sebi da, ako uspem da budem s tobom nocas, do sedam ujutru... svejedno kako...

Na peron ulazi voz. Niko iz njega ne izlazi, niko i ne ulazi. Kondukter sa odnekuda poznatim licem, daje za trenutak znak za polazak, podize ruku uvis.

JANUS: Onda sta?

EVA: Onda ce se sve dalje odvijati normalno.

JANUS: A ako nece?

Eva siri ruke. Kondukter za trenutak gleda prema njima. Mozda jednostavno zato sto na peronu nema nikoga.

EVA: Pripremila sam se dobro. Zivim sama...

Vadi iz dzepa malu bocicu s pilulama. Ne pokazuje je Janusu, samo mi vidimo taj gest. Stavlja bocicu u dzep. Gledajuci prema njima, kondukter se vraca u vagon, voz odlazi.

EVA: Tesko je biti sam... Ovoga dana... Ljudi...

Janus potvrdjuje klimanjem glave.

JANUS: Zatvaraju se... navlace zavese.

EVA: Tacno.

24.

Janus - tesko je to opisati ali lako je odigrati - kao da neznije postupa sa Evom. Otvara joj vrata automobila, krece, rana na celu malo krvari, brise celo. Vec se voze kada ugledaju mladica koji bezi od dvojice drugih. Mora da je ozbiljna stvar, trce. Mladic koji bezi ima mozda 15 metara prednosti. Janus bez reci ubrzava, pretice gonioce i kada su na liniji begunca, Eva otvara zadnja vrata.

EVA: Uskaci!

Mladic se hvata za vrata, kliza se po zaledjenom kolovozu i s naporom, uz Evinu pomoc, uvlaci unutra. Dise brzo, u uglovima usta ima kapi pljuvacke.

EVA: Kuda?

Gonioci se vracaju i trce do svog automobila. Eva ponavlja pitanje. Mladic ne zna kuda hoce, mozda nece nikuda, mozda nece nista.

MLADI?: I tako ce me uhvatiti.

EVA: Zasto onda bezis?

MLADI?: Ne znam. Bez veze.

25.

Na rondu Jerozolimskih aleja mladic moli da se zaustave. Onaj drugi automobil se ne vidi. Janus se zaustavlja. Decak iskace i nestaje u podzemnom prolazu. Janus skrece desno, kraj hotela "Metropol" posmatra prazan rondo. Od stanice nailazi velikom brzinom onaj automobil. Koci naglo, ulazi na trotoar. Gonioci iskacu i, ne zatvarajuci vrata, ulecu u podzemni prolaz. Sasvim je pusto. Iz prolaza niko ne izlazi. Janus napravi pokret da izadje.

EVA: Nista ne mozes pomoci.

Janus se povlaci.

JANUS: Da.

Na rondu je pusto.

EVA: Danas si vec napravio jedno dobro delo.

JANUS: Da.

26.

Beli "fijat"-taksi, s razbijenim prednjim delom, polako stize do "Kluba glumaca" - Janus vise ne obraca paznju na punu liniju, silazi levo, staje kraj trotoara.

EVA: Ja znam da to nisi ti telefonirao. Do vidjenja.

Eva izlazi. Prelazi u svoj automobil. Janus ceka da se njen automobil upali i zagreje. Potom se vraca belom "fijatu". Dva automobila stoje sada jedan naspram drugog na udaljenosti od petnaestak metara. Mali "fijat" pali svetla dugih reflektora. Nekoliko puta zatreperi. Janus odgovara reflektorom. Eva ponavlja gest i mozda je to slucajno, ali kratka i duga treperenja slazu se u nekakav sik znakova, signala. U razgovor koji niko nije u stanju da zavrsi. Najzad mali "fijat" zasvetli jednim dugim paljenjem lampi i polako odlazi.

27.

Janus tiho otvara svoja vrata. U kuhinji je pusto. Ulazi u sobu na prstima. Na fotelji sedi zena.

JANUS: Svi spavaju...

Zena potvrdjuje.

JANUS: Automobil je nadjen...

ZENA: Znam, telefonirali su nocas.

?utanje.

ZENA: Eva?

JANUS: Eva.

ZENA: Opet ces izlaziti uvece?

JANUS: Ne. Necu.

KRAJ

1 Kulik (kulig) - povorka koja ide radi zabave u nekoliko sanki, s muzikom, nekada je posecivala kuce suseda.

2 Praga - deo Varsave na desnoj obali Visle.

3 Trasa V-Z - trasa Istok-Zapad, gradska saobracajna arterija u Varsavi.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1997 - Sva prava zadrzana]