Titan Simons: O kradji i prekradji prevoda
Preveo s francuskog Nikola BjelicNijedan posao nije sasvim izvestan: prema onome sto sam mogla da primetim, cak i oni na izgled najmirniji zahtevaju izvesnu budnost ili bar minimum koncentracije. Poslovi pisca i prevodioca, koji zavise i od smisla, zahtevaju (cesce kada se radi o njima samima nego kada je u pitanju njihov stil) maksimum budnosti i sigurnu koncentraciju, i to ponekad tako neocekivano i udaljeno od duha ili stanja kreativnosti u kome svi mi disemo i za koje je meni licno, posto ne pripadam grupi ukletih pesnika (koji imaju ili su imali gotovo podsvesno potrebu za patnjom i za preprekama da bi pali u stvaralacki trans), potrebno onoliko mira i spokoja koliko to nas burni i veoma cesto bolni HH vek moze da nam pruzi. Izmedju tema koje su nam predlozene, ne mogu sakriti da vam ne mogu govoriti o prevodjenju srpske poezije, uprkos svom interesovanju za poeziju uopste, koja je uostalom prvo podrucje mog spisateljskog rada, i uprkos mom interesovanju za vasu zemlju, koju srecom opet otkrivam ove godine i koju poznajem suvise kratko, ali ciji jezik uopste ne poznajem. Kada je u pitanju erotizam, morala bih se ograniciti na svoj sopstveni jezik, ali i tu je rec o jednom svetu u koji jos nisam dovoljno profesionalno uplovila niti u pisanju niti u prevodjenju, da bih vam govorila o svome iskustvu ili bolje receno, u sadasnjim okolnostima, o svome neiskustvu. Nasuprot tome, ako je rec o zloupotrebi i obicajima u prevodjenju, imala bih nekoliko veoma konkretnih iskustava na tu temu, koja su mi pribavila podrsku citave profesije i belgijske, pa cak i strane stampe, a isto tako i podrsku mnogih prevodilaca ne samo u Belgiji, vec i drugde, iz veoma jednostavnog razloga sto je veliki broj knjizevnih prevodilaca doziveo jednu ili vise neprilika slicnih mojoj i plagijatu koji je centar svega toga. Ona o kojoj cu vam najvise govoriti ima izgleda da prakticno postane skolski slucaj u domenu pravã prevodioca. U anglosaksonskom pravu, slucaj sudske prakse je slucaj koji okuplja pristalice tamo gde jos uvek nema preciznog zakona i ciji primer postaje na neki nacin zakon. Taj slucaj posluzice kao polaziste ili kao presedan, kako se to kaze, cekajuci da zamisljena situacija prouzrokuje objavljivanje Zakonika koji bi se na to odnosio. U pravu ovoga kontinenta, ako mogu tako da kazem, pa i u Belgiji i u Francuskoj, situacija je drugacija i sudska praksa nema istu pravnu ulogu tamo gde zakon jos uvek nije donet. Iskustvo jednih, dakle, ne sluzi kao presedan u korist drugih. Nadam se, medjutim, da ce cinjenica da sam upravo dobila taj spor dati snage drugima da ne budu popustljivi, ali jos vise - da ce to dovesti do veceg postovanja rada. To bi bila istinska pobeda. Vratimo se umetnicima, a medju njima piscima i knjizevnim prevodiocima, koji ni manje ni vise od ostalih ne izmicu spornim situacijama. Naravno, vise bih volela da vam govorim samo o kulturi, knjizevnosti i kreativnosti, ali posto su mi predlozene teme pruzile priliku za to, odlucila sam da spor o pravima pisca#prevodioca stavim na uvid vasoj proceni, vasem iskustvu i, eventualno, vasim sugestijama, vodeci racuna, na primer, o zakonima koji odredjuju prava pisca u vasoj zemlji, u nadi da cu poboljsati izvesne situacije koje, na nesrecu, nisu ni idealne, ni izuzetne. Nameravam, kao sto rekoh, da se ovde bitno usredsredim na jednu si- tuaciju koju sam licno prezivela a koju isto tako veoma cesto dozivlja- vaju i drugi knjizevni prevodioci. Razlika je u tome sto sam ja odlucila, kada je moj prevod jednog americkog pozorisnog komada bio "pozajmljen", da vodim pravnu borbu do kraja, zato sto su mi izvesni cinioci omogucava- li da se nadam da cu dobiti tu tuznu bitku. Najcesce, situacija je toliko lukava da prevodioci, a katkad cak i sami pisci odustaju od dokazivanja svojih prava pred licem pravde ili, mogla bih reci, nepravde, a i zbog finansijskih ulaganja, koja sve to povlaci za sobom. Ali, imala sam takodje srece da susretnem casne i motivisane advokate, koji su uzeli u obzir moju finansijsku situaciju i koji su prihvatili da vode spor ne samo iz ljubavi prema umetnosti i pozoristu, u sadasnjim okolnostima, nego i zbog procene mog stvaralackog statusa. Ipak, ima cestitih advokata, uverila sam se u to! Nadam se da ovaj "dosije" moze postati polaziste za krupnije situacije koje, mnogo lakse no sto se misli, mogu da pogode svakog pisca, a mozda jos lakse - svakog prevodioca. Pravna osnova koju svi vi, verujem, poznajete, jeste Konvencija iz Berna od 9. septembra 1886. godine, koja odredjuje prava pisca na nivou gotovo citave planete, bar ako se uzme u obzir broj zemalja koje su je odobrile. Ne znam da li je vasa zemlja potpisnica ove konvencije ili ne, ali ne sumnjam u to da i ovde, kao i drugde, zakon odredjuje prava pisca. A ipak, sva ta pravna uokviravanja nisu uvek dovoljna da zastite stvaraoca, bilo pesnika il" proznog pisca. Recept je otprilike ovaj:
Uzmite za pocetak pisca odlicnog provokaciji vicnog kadrog da izazove ljubomoru zavist goru Jer pisac koji radoznalost ne nosi u sebi privlacnost nikakvu pokazao ne bi Doslo se do toga da se veruje da bilo ko moze da uzme vas tekst, da prepise ono sto se prepisati moze, da polaze pravo na originalnost, jer tamo gde vi pisete "Ti si u to siguran?", on pise "Jesi li ti u to siguran?", jer postenje i zdrav razum ne odnose cesto, ili bar ne uvek, prevagu u ljudskoj pravdi: cinjenica da je, u ovom slucaju, na primer, "novi" prevodilac igrao komad dve ili tri godine kao glumac pre nego sto ga je, toboze, iznova preveo pod svojim imenom nekoliko godina kasnije, dakle, ta cinjenica nije dovoljna da bi se dokazalo da tu ne moze imati stvarnog stvaralackog rada na prevodjenju originalnog teksta. Potrebno je mnogo vise, potrebna je kreativnost; potrebna su novcana sredstva: on ih je pronasao da bi uvecao produkciju, a ja ih nisam imala da bih mogla da se okomim na ceo tekst, ja sam mogla jedino da se usmerim na originalnost naslova. Dodajem u svoju odbranu da nisam htela da poslusam savetnike koji su mi sugerisali da napadnem citavu produkciju: jer, zasto napadati sam komad, pisca, citavu ekipu, kada se radi o problemu izmedju prevodilaca? Odlucila sam da se drzim realne situacije, da sledim realne savete advokata i zbog toga sam srecna, jer sam dobila ovaj spor bar u tome, sto je bolje nego da sam ga u svemu izgubila ili da sam na njemu provela dvadeset godina i potrosila citavo bogatstvo, koje inace nemam, a bez ikakve sigurnosti kada je u pitanju rezultat. Ali budimo konkretni: posto je trebalo sudski dokazati kreativnost, morala sam se ograniciti na naslov! Pa da! Jer naslov je nosilac celine: americki proizvodjaci filma koji je snimljen po tom tekstu sami su trazili od mene ovlascenje da ga koriste za francusku verziju filma. Tu je takodje doslo do zabune te bih vam morala objasniti zasto se ta kreativnost nikada nije isplatila: udruzenje pisaca nije uzelo u obzir ni moj ni svoj interes. Originalno, ali je tako. Trebalo bi imati ne samo duplog agenta, vec agenta duplog da bi otkrio sve ono sto se radi u administrativnom delu zivota jednog pisca ili prevodioca. Na tu temu, trebalo bi procitati jedan tekst od Zana Matisensa, iz Udruzenja dramskih pisaca i kompozitora, pod naslovom "Zastita naslova" ("La protection du titre"), koji govori o zastiti naslova, racunajuci tu i prevodjenje, i to kada je rec o originalnom naslovu, a ne o bukvalnom prevodu. O Prijatelji Umetnici Ne budite tuzna lica Zastitite se od onog koji vas krade Jer to na vama jedino ostade 1 UDPK - Udruzenje dramskih pisaca i kompozitora (u originalu: SACD - Société des Auteurs et Compositeurs Dramatinjues), prvo udruzenje pisaca u svetu, koje je osnovao Bomarse (prim. prev.) | |||||||
| Mostovi br. 109 |
[Posaljite nam vas komentar] |
[© Copyright Mostovi & Yurope 1997 - Sva prava zadrzana] |