Broj 109
		Hronika

U zelji da utvrdi stanje na prevodilackom trzistu, redakcija je clanovima Udruzenja uputila sest pitanja:

1. narucuju li se prevodi;

2. prihvataju li se predlozi za prevodjenje;

3. koliko se brzo (sporo) objavljuju predati prevodi;

4. s kim najradije saradjujete;

5. kolika je visina honorara i kakav je nacin isplate;

6. smatrate li da Udruzenje prevodilaca treba da se angazuje na liniji prevodilac-izdavac, i u cemu?

Od 100 upitanih kolega odgovorilo je njih deset. Prenosimo njihove odgovore azbucnim redom.

NEDA NIKOLIC BOBIC:

U vreme objavljivanja knjige autor je, sticajem okolnosti, boravio u Beogradu kao gost Susreta pisaca, tako da je izlazak knjige iz stampe bio propracen u medijima. Za to je, osim prevodioca, veoma velika zasluga glavnog i odgovornog urednika. On nije brinuo samo o reklami i promociji knjige, vec i o distribuciji po knjizarama i o mestu na kome ce biti izlozena.

Posle tog projekta nastavljena je saradnja na, nadam se, obostrano zadovoljstvo. Prevodilac predlaze knjige za prevod iz svoje oblasti, a izdavac konsultuje prevodioca u vezi sa objavljivanjem knjiga sa ruskog jezika i iz drugih oblasti i oko izbora prevodilaca.

Mislim da bi Udruzenje trebalo da se angazuje na tome da sto vise izdavaca posluje na ovaj nacin, odnosno predlazem da izdavacko preduzece "Paideia" bude obrazac odnosa izdavac-prevodilac i odgovornog odnosa prema vlastitom proizvodu - od predloga za prevod i najave do promocije, distribucije i prodaje knjige.

28. 2. 1997.

ELIZABET VASILJEVIC:

2. Do sada su svi moji predlozi bili prihvaceni.

3. Prevodi se objavljuju odmah ako su predati pred sajam, u suprotnom sve traje (ukljucujuci i isplatu honorara) jako dugo, do sledeceg sajma, pa i duze. Medjutim, mnogo zavisi od ozbiljnosti same izdavacke kuce, neki rukopisi su stajali po dve-tri godine, pa i duze, pre nego sto su ugledali svetlost dana u obliku knjige.

4. Najradije saradjujem sa izdavackim kucama "B92", "Klio", "KOV" i sa casopisima "Rec" i "Mostovi". Sa kucama kao sto su "Rad", "Narodna knjiga", "SKZ" i druge, nerado saradjujem zbog otezanih uslova komunikacije sa odgovornim licima u toku zavrsnog dela posla izdavanja knjige i nepouzdanosti i neprofesionalnom pristupu urednika i saradnika kuce.

5. Visina honorara varira od kuce do kuce ali ne prelazi 250 dinara po tabaku, barem do sada, a i za taj iznos sam uspela da se izborim samo dva puta u poslednje tri godine. Honorari se isplacuju preko racuna, neredovno, i cesto sam bila prinudjena da primenjujem metode "plavih strafti oko vrata urednika" ne bih li dobila ono sto mi pripada.

6. Udruzenje treba da zastiti prevodioce koliko god je to zakonski moguce. Treba da postane ustanova koja ce biti u stanju da nametne odredjene uslove izdavacima po pitanju visine honorara, zastite prevoda (u svakom smislu), preporuke naslova, prevodioca, vrednovanja kvaliteta, jednostavno mora da postoji tesna saradnja izmedju izdavaca i Udruzenja. Dosad je sve izgledalo kao razgovor gluvih i nemih, na obostranu stetu.

27. 2. 1997.

OLGA KOSTRESEVIC:

2. Tokom poslednjih godina nisam sama predlagala knjige za prevodjenje.

3. Moji prevodi su dosad objavljivani u roku od godinu-dve dana od predaje rukopisa prevoda.

4. Najradije i skoro iskljucivo saradjujem sa Izdavackom knjizarnicom Zorana Stojanovica iz Sremskih Karlovaca#Novog Sada.

5. Visina honorara je vrlo promenljiva; poslednji honorar krajem 1996. bio je oko 300 dinara za autorski tabak, a isplata se obavlja preko mog ziro racuna, najkasnije mesec dana po predaji dela prevoda.

6. Smatram da Udruzenje prevodilaca uvek treba da se angazuje na liniji prevodilac-izdavac, cak i bez poziva prevodioca: u smislu redovne isplate i pristojne sume za honorar, te da bi trebalo da obavestava poznate izdavace o visini honorara koju ono smatra dovoljnom.

20. 2. 1997.

ALEKSANDRA MANCIC MILIC:

1. Prevodi se narucuju, prema mome iskustvu, u poslednje dve do dve i po godine vise nego ranije (mislim na period izmedju 1991. i 1994. godine).

2. Kod veceg dela izdavaca sa kojima sam do sada saradjivala cesto su prihvatali moje predloge i sugestije za objavljivanje prevoda.

3. Predati prevodi se objavljuju prilicno brzo, u roku od najvise nekoliko meseci, sto se odnosi na izdavacke kuce "Rad" i "Gradac", sa kojima sam saradjivala u poslednje dve godine.

4. Sa izdavackom kucom "Rad" iz Beograda, jer imam veoma dobru saradnju sa urednikom Jovicom Acinom i zato sto se knjige pojavljuju u vrlo kratkom roku po predavanju prevoda.

5. Visina honorara je, kao i uvek, nezadovoljavajuca; moji prevodi cak su (doduse, u pitanju je samo osam prica u Antologiji moderne svetske mini price Milisava Savica) objavljeni u ponovljenom izdanju ne samo bez placanja ikakve nadoknade i bez ijednog autorskog primerka, nego i bez pitanja ili bilo kakve dozvole, i pored jasnih odredbi u ugovoru. No, za to je "nadlezan stvarno nadlezni sud u Beogradu", kako se kaze u tacki 8. ugovora koji sam sa "Prosvetom" potpisala 1993. godine. Do "stvarno nadleznog suda" nikada, naravno, nismo dosli, jer za sudjenje treba imati para, a ishod je krajnje neizvestan.

Mnogo vise od visine honorara i nacina isplate (u "Radu" obicno uzimam honorar u odredjenom broju primeraka svog prevoda), ono sto smeta jesu nepodnosljivo birokratske, pa cak drske formulacije koje u ugovorima stoje, posebno kod drzavnih izdavaca (kod privatnih se, doduse, retko kad i vide bilo kakvi ugovori).

6. Da, smatram. Trebalo bi da se Udruzenje angazuje u zastiti autorskih prava prevodilaca, u definisanju pravila igre oko prevoda i prevodilaca (npr. nacina na koji se navodi ime prevodioca, koji su tacno uslovi pod kojima izdavac moze koristiti prevod, pravna pomoc, i, svakako, delotvorna zastita finansijskih prava prevodilaca: kada je u pitanju utvrdjivanje visine honorara, potrebno je imati i mehanizam kojim se ta utvrdjena cena moze zaista i ostvariti, itd.). Zato mislim da bi osnivanje neke vrste prevodilacke agencije koja bi sva ta prava stitila bilo veoma korisno.

4. 3. 1997.

ZORISLAV PAUNKOVIC:

Paradoksalno, s obzirom na status i recepciju ove knjizevnosti (i kulture) kod nas, izdavaci pokazuju prilicno ograniceno interesovanje (mozda moze da se govori o pravilu, na osnovu nepromenjenog stanja tokom dugogodisnjeg bavljenja ovim podrucjem). Najbolju saradnju ja i brat imali smo sa onima koji su imali sluha za ovu problematiku (R. Livada #KD Pismo#, J. Acin #Rad#, D. Velikic #Radio B 92#), G. Tesic (konkretno, saradjivali smo u okviru izdavacke kuce Filip Visnjic). Odgovor na sva ostala pitanja varira, on je i da i ne i, koliko mogu da procenim, menja se u zavisnosti od konkretnih uslova u kojima se (u datom trenutku) nalazi odredjeni izdavac. (Odgovor se odnosi na one izdavace sa kojima postoji saradnja, sto se tice ostalih - ili je negativan, ili ne bih mogao nista da kazem.) Ali sve sto se i sada i u poslednje dve godine desava u ovoj oblasti, po meni, obelezava onaj temeljni pojam pomenut na pocetku odgovora na anketu: kriza izdavastva. Vrlo smo daleko od normalnog odvijanja izdavackog procesa: sve ima nesistematski, slucajan karakter, pa i nas ucinak.

Mislim da Udruzenje treba da ostane angazovano u medjuodnosu prevodilac- -izdavac u istom smislu kao i do sada.

BISERKA RAJCIC:

2. Predlozi za prevodjenje se prihvataju ako izdavac zna da odredjenu knjizevnost ili problematiku pratite. Sa vecinom beogradskih casopisa trajno saradjujem. Odnosno s njihovim glavnim urednicima. Najradije saradjujem s casopisom "Rec", nekada s "Knjizevnom reci". Rado saradjujem s casopisima "Poezija" i "Istocnik". Odgovaraju mi oblasti koje pokrivaju. Sve sto ponudim, a imam uvek na raspolaganju nesto aktuelno ili nepoznato i vredno. Saradjujem i s casopisom "Mostovi", pogotovu otkad ga uredjuje Drinka Gojkovic. Zbog poklapanja ukusa. Saradjujem i s "ProFeminom". Poljaci imaju sjajnu knjizevnost, ciji su autori zene. Simborska. Lipska. Adrijana Simanjska. Manuela Gretkovska. Ana Potocek. Natasa Gerke i dr. Vec vise godina redovno saradjujem s "Letopisom Matice srpske". Pored prevoda objavljujem u njemu intervjue s poljskim piscima i kriticarima, pisem o prevedenim knjigama. Vise decenija saradjujem s III programom RTB. Radim za njih po nekoliko ciklusa godisnje. Poezije. Proze. Teorije knjizevnosti. Politicke publicistike, pre svega Adama Mihnjika. Znatno manje saradjujem s casopisima u unutrasnjosti, uglavnom zbog neplacanja.

Saradjujem gotovo sa svim izdavackim kucama. U poslednje vreme najradije saradjujem s Radiom B92. Za poslednje dve godine objavila sam kod njih tri knjige. Ja im predlazem knjige za prevodjenje. Oni ih prihvataju. Bar zasad. Poznajem ukus i interesovanja urednika i zasad nalazimo zajednicki jezik. Teze je sa velikim izdavackim kucama. One ne pokazuju ni minimum inicijative ili zainteresovanosti. Ne interesuju ih cak ni nobelovci.

3. Imala sam srecu da mi retki prevodi u periodu 1995-1996. izadju iste godine.

4. Sa izdavacima i prevodiocima koji imaju poverenja u mene i ja u njih. To su poslednjih godina mali izdavaci. Radio B92, KOV u Vrscu, "Prometej" iz Novog Sada.

5. Honorari su uglavnom skromni. Nikada visi od cenovnika UKP. Uglavnom nizi. Vecina izdavaca ili casopisa ukoliko uopste placa, placa otprilike, nakon objavljene knjige. Posebno je poezija slabo placena. Pristajem na kompromis, jer veoma volim da prevodim poeziju i trenutno Poljaci pisu izvrsnu poeziju. Slabo se placa i filozofija. Ali, s obzirom da se poslednjih godina slabo izdaje, i tu pristajem na relativno skromne honorare, u odnosu na tezinu posla, cesto pionirskog.

28. 2. 1997.

RASA SEKULOVIC:

2. Vecina dosadasnjih predloga za prevod koje sam upucivao raznim izdavacima uglavnom je bila prihvacena. Ako predlozi nisu bili prihvaceni, radilo se prevashodno o nemogucnosti izdavaca da se izbori sa obavezama koje idu uz objavljivanje prevoda (autorska prava itd.), a ne o nedostatku sluha ili odsustvu zelje za objavljivanjem.

3. Prevodi koje sam tokom prosle godine uradio bili su objavljeni u roku od dva do cetiri meseca od predaje rukopisa. Razlog za to je, medjutim, sto su dati naslovi uglavnom bili planirani za Sajam knjiga, te je njihovo objavljivanje izdavacu bilo od velike vaznosti.

4. Rado sam saradjivao sa "Decjim novinama" koje, na zalost, vec duze vreme prakticno ne funkcionisu. Ne mogu da navedem nijednog izdavaca s kojim "najradije saradjujem", buduci da sam do sada u toj saradnji nailazio uglavnom na nepotrebnu bahatost, lazljivost, nepostovanje dogovora ili elementarno nepoznavanje knjige.

5. Za poslednje dve knjige koje sam prevodio dobio sam honorare u iznosu od 350, odnosno 450 dinara po tabaku, ali se, moram dodati, radilo o svojevrsnoj "uceni" s moje strane buduci da su izdavacu oba naslova bila veoma vazna. Isplata tece preko ziro racuna, a u redjim slucajevima se delimicno pokriva i primercima samog prevoda.

6. Udruzenje bi svakako trebalo vise da se angazuje na liniji prevodilac- -izdavac, prevashodno po pitanju kontrole kvaliteta prevoda ili preporuke prevodilaca. Nekog sustinskijeg posredovanja (pri cemu mislim na zastitu prevodilackih prava, kao i kategoricno odrzavanje prevodilackih tarifa) Udruzenje ne moze da se prihvati dok samo ne razresi pitanja vezana za sopstveni profil, tj. dok ne postane jaka, ekskluzivna i esnafska organizacija.

3. 3. 1997.

JELENA STAKIC:

Izuzetno retko sama nudim prevod koji sam uradila (knjige za prevodjenje ne predlazem), u poslednje dve godine ponudila sam jedan koji je munjevito brzo prihvacen i brzo objavljen.

Moji prevodi objavljuju se brzo - u roku od nekoliko meseci do godinu dana od kako sam ih predala. Verujem da je to stoga sto mi izdavaci na prevodjenje nude knjige koje su vec uvrscene u izdavacke planove i za koje je obezbedjena materijalna podloga. Ima i izuzetaka, te neki moji prevodi cekaju dve, tri pa i osam-devet godina kod raznih izdavaca, iako su i oni svojevremeno uradjeni na njihov predlog ili po njihovoj narudzbini.

Najradije saradjujem sa izdavacima s kojima mogu neposredno da se dogovaram o svim stranama posla (drugim recima, privatnim izdavacima koji sve konce drze u svojim rukama i ne zaklanjaju se iza raznih svojih sluzbi, a te sluzbe iza njih). Takodje mi je znacajno da se moj izdavac drzi dogovorenog, kao sto se toga drzim i ja.

Visinu honorara odredjuju izdavaci. U poslednje dve godine ona je iznosila od oko 60 do 100 DEM, u dinarskoj protivvrednosti, neto. Honorar mi se, na moje trazenje, isplacuje mesecno, ili na 5-6 nedelja, po predaji odgovarajuceg broja do tad prevedenih tabaka, i to u roku od nekoliko dana. Izuzetak je, u poslednje dve godine, jedan izdavac s kojim sam sklopila drugaciji ugovor (da budem isplacena u knjigama).

Pitanje o angazovanju Udruzenja postavljeno je malo pretvrdo. Smatram da bi Udruzenje moglo da pomogne prevodiocima ako bi oni to sami hteli, i ako bi se organizovali potrebni servisi. Mislim na pomoc u dva vida: posredovanje informacija o honorarima - njihovoj visini, nacinu isplate, izdavackim kucama koje se ogresuju o prevodioce; i na pomoc u slucaju sporova materijalne i nematerijalne prirode. Ja sam imala nekoliko ozbiljnih sporova sa izdavacima, pa i u poslednje dve godine, i sve sam ih resila zahvaljujuci dobroj volji strucnjaka iz Autorske agencije. (Kazem dobroj volji zato sto je naknada koju oni dobijaju za pomoc koju pruzaju samo simbolicna.) Sistematska saradnja naseg Udruzenja s tom Agencijom, ili nova agencija ili pravna sluzba pri Udruzenju, mogle bi doprineti zastiti i odbrani prevodilaca od nepravdi koje im nanose neki izdavaci.

Cestitam redakciji "Mostova" na ideji da sprovede ovakvu anketu, i zelim svaki uspeh.

22. 2. 1997.

SILVIJA MONROS STOJAKOVIC:

2. Predlozi za prevodjenje se prihvataju, da - pre ili kasnije.

3. Osim u slucaju "Narodne knjige", prevodi se objavljuju za svaki drugi sajam knjiga.

4. Najradije, moram priznati, saradjujem s "Narodnom knjigom".

5. Honorar za knjizevni prevod je do 5 DEM po stranici (na misice).

6. Udruzenje prevodilaca treba da se angazuje u unapredjenju zakona, posebno u pogledu poreskih resenja.

ZIVOTA FILIPOVIC:

Sto se tice pitanja koje se odnosi na prihvatanje predloga za prevodjenje, ne mogu da odgovorim tako odredjeno jer za poslednje dve godine nisam mnogo ni nudio. "Prosveta" prosle godine nije prihvatila jedan veliki roman sa nemackog, "Vreme knjige" mi ni posle godinu dana nije odgovorilo na ponudu da prevedem jednu knjizicu sa nemackog i jednu sa engleskog, a "Rad"-u sam tek skoro ponudio nekoliko naslova i cekam odgovor.

Naruceni prevodi se dosta brzo objavljuju. Sto se tice objavljivanja u casopisima, prosle godine sam izgleda nudio stvari koje su bile zanimljive i aktuelne pa je sve objavljivano odmah ("Rec", "Knjizevna rec", NIN).

Sa casopisom "Gradac" rado saradjujem, ali bih voleo da mi ponude i neku beletristicku knjigu, a ne uvek samo filozofske. Rado bih saradjivao sa poznatim izdavacima koji su preduzimljivi i u stanju da izdaju knjige, bilo da za sobom imaju dugu tradiciju ili ne.

Sto se tice honorara, nisam lose prolazio ni sa kracim tekstovima ni sa knjigama. Jedan izuzetak: za prevod duzine 100 stranica dobio sam od jednog poznatog Beogradjanina koji tek pokrece izdavacku delatnost 500 dinara, "na ruke".

Na poslednje pitanje mogu da odgovorim samo: Mozda treba, ali ne znam kako - nemam nikakvih predloga.

Srdacno Vas pozdravljam i zelim sve najbolje.

Valjevo, 25. 2. 1997.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1997 - Sva prava zadrzana]