Broj 111

Liljana Dirjan

Pesme

Preveo s makedonskog
Dusko Novakovic

O ISTOME, PONOVO

    Da, pisem pesme

    na papiricima za struju

    povrh telefonskih impulsa

    preko vodomera i kasno uvece

    kad mi sin spava a muz mi nije kod kuce

    pisem bez hartije ispred sebe

    u mracnoj komori spavace sobe

    uz lavez copora

    i nocne svadje suseda okolnih

    Nesto mi ostaje i za san

    citave price potopljene u gustu smolu

    crnog bora i bele breze

    tecem usput kap po kap

    u bocice, kafene kasicice, pipete

    i dobijam

    ujutro taj oblik suze

    savrseno malo remek-delo

    pra-okean

    zivu vodu

    osvit dana


DOMACI BLUZ

    Izmedju
      - dodaj mi vode

      - iseci hleb

      - gde su mi carape

    ona se izvuce nevidljivo iz tela

    u kuhinji su jos zvecali tanjiri i kasike

    neko napomenu da jelo nije dovoljno slano

    skripao je plakar u drugoj sobi

    iz radija ispadale vesti, posete, delegacije

    i tekla laka muzika

    napolju bese vreo letnji dan

    ona se osvrnu iza sebe

    i zacudi koliko joj je tesna svucena kosuljica

    i koliko prozracna svila epiderma

    i ti mali mladezi crveno-kafene tufnice

    sto su cinile da je toliko nalik pastrmki

    udalji se jos malo

    stize otprilike do spoljasnjih vrata

    htede cuteci i sve reci njima da ostavi skupa

    sa kosuljicom

    ali napolju je zgrabi svetlost

    i bese joj zao, previse zao

    sto nece stici tamo kuda je krenula

    da izgovori glasno

    imena boja


PURPUR

    To se ne moze

    opisati ni otvorenih ni

    zatvorenih ociju

    ta (za sebe) crveno-bela-zlatna

    topla vatra sred zime

    parce purpurne tkanine

    koja uzize i pali

    kremen kamen usred sneznih polja

    a vreme u prisoju je

    velika cetvorka s pridruzenom nulom

    jedan irvas vuce sanke

    ostavlja trag u snu

    (moze i obratno)

    san ostavlja trag po snegu

    putujuci na otvorenom

    i njegova kosulja puni se vetrom

    i moje lice gubi

    svoje tek nadjeno (u njemu) parce sada

    i sada ta podeljenost

    novih hiljadu milja u srcu


STARI ZAVET, PONOVO

"Sezdeset kilograma zenstvenosti.
Nesto zenstvenosti."
Jehuda Amihaj

    Jedan zenin obraz brsti poljupce

    samo s jedne strane muzevljevog lica

    tren za trenom, lagano, milimetar po milimetar

    posle tolikog tako reci nepodnosljivog odsustvovanja

    (ko da se vani behu smenile ere, civilizacije, klime)

    u tamnom vretenu hodnika

    Lice zene njusi lice muza

    trpa se preko nosnog brezuljka, preko goleti brade

    puzi po brokatu koze, do izvora u ocima, preko cestarnih obrva

    (so, so) brsti zutu kamilicu u predelu levog uha

    (do Jerihona, stepenicama. Levijatan, malo nize, preko Stiksa)

    odjednom pocinje da ih njise vetar tundre

    njoj ispod nogu izmice tlo zemljino

    caj mongolski - ulje toplo

    huni i avari, viseci vrtovi

    noc dan, dan noc

    (to nepodnosljivo odsustvo)

    do jezika - jarbola i cvora

    (mornari na palubama pomazu se uzadima od kanabisa)

    sred mooooraaaa

    a jasmin kaplje po podu Sveta

    Dole

    sve biblijske zivotinje u parovima

    utisane vlaznih ociju

    klupcaju im se milo kraj nogu


Mostovi br. 111
[Posaljite nam vas komentar]
[© Copyright Mostovi & Yurope 1996-1998 / Sva prava zadrzana]