Bez obzira sto je jugoslovenska zastava na stadionu u Poljudu u Splitu zapaljena jos pocetkom devedesetih godina, malo ko se ne seca tog vandalskog cina koji je i simbolicno oznacio pocetak kraja SFR Jugoslavije. U novogodisnjoj noci, u Bosilegradu, mirnom mestu na jugu Srbije, grupa obesnih mladica u samom centru tog gradica gde zive pripadnici bugarske nacionalne manjine zapalila je zastavu sadasnje Jugoslavije. Naravno, milicija je odmah reagovala i saslusala skoro sve studente iz Bosilegrada koji studiraju u Srbiji i Bugarskoj trazeci piromane. Odmah je reagovao OO Demokratskog saveza Bugara u Jugoslaviji koji se energicno ogradio od tog incidenta kategoricki tvrdeci da nijedan clan te partije, koja je clan koalicije Saveza za promene, nije akter tog dogadjaja. Naprotiv, DSBJ je upozorio da se radi o opasnom incidentu, mozda namerno izvedenom, jer rezim Milosevica upravo pociva na sukobima sa manjinama i drugim njegovim neistomisljenicima. Ubrzo se ispostavilo, prema prici jednog policajca koji je hteo da ostane anoniman, da su zastavu spalila tri mladica u pripitom stanju od kojih je jedan sin oficira JA. Tu informaciju preneo je B2-92 a skoro i sva sredstva informisanja u Bugarskoj.
Taman kada su se strasti pomalo stisale, jer je paljenje zastave izazvalo veliko uznemirenje gradjana Bosilegrada, odjeknula je nova »bomba«. U noci izmedju 13. i 14. januara, dakle za vreme doceka takozvane srpske Nove godine, neko je kamenom razbio vrata Kulturno-informativnog centra bugarske manjine »Caribrod« – filijala Bosilegrad, ocigledno iz osvete jer je prethodni incident razotkriven, a provokacija, ma od koga da je dosla, nije uspela. Materijalna steta nije velika, nije ukradeno nista, ali je strasno sto se ne prestaje sa provokacijama u Bosilegradu, politicki trusnom podrucju gde se od strane vlasti sve tumaci kao medjunacionalni sukob i uliva strah u vec ionako preplaseno stanovnistvo.
Niko u Bosilegradu ne veruje da ce pocinioci ovih zlodela izaci pred lice pravde. U »pravnoj« drzavi kakva je nasa to se ne desava. U krajnjoj liniji to u ovom trenutku, mozda, nije ni najvaznije. Vazno je da su pripadnici bugarske manjine u Jugoslaviji preplaseni i pitaju se da li je podrucje na kojem oni zive – Bosilegrad i Dimitrovgrad (Caribrod) – poligon za jos jednu ratnu igru rezima. Strah od takvog scenarija »podgrejavaju« i neki ozbiljni, autoritativni politicki analiticari iz Srbije koji ne odbacuju takvu mogucnost. Jedinu nadu daje cinjenica da su gradjani Dimitrovgrada i Bosilegrada, bez obzira koje su nacionalnosti, dovoljno politicki pismeni da ne nasedaju na takve provokacije i da za sada, i na srecu, sukoba na nacionalnoj osnovi zaista nema. Medjutim, jednom prilikom je profesor Dusan Janjic iz Foruma za etnicke odnose postavio pitanje – do kada?
Otuda i podnaslov »Kakve veze imaju Split i Bosilegrad?« Split je bio simbolican pocetak. Ne daj Boze da se takva simbolika veze za Bosilegrad i ovu Jugoslaviju.