Nakon prvog kruga predsednickih izbora u Republici Hrvatskoj, u drugom krugu 7. februara sucelice se dvojica kandidata – Stipe Mesic i Drazen Budisa. Mesic, zajednicki kandidat Hrvatske narodne stranke, Istarskog demokratskog sabora, Liberalne stranke i Akcije socijaldemokrata Hrvatske dobio je 41,6 odsto glasova. Budisa, koji je predstavljao Hrvatsku socijalno-liberalnu stranku i Socijaldemokratsku partiju privoleo je 28 odsto glasaca, a Mate Granic, delegat HDZ, koja je deset godina bila na vlasti, dobio je 21,69 odsto poverenja. Granic je za drugi predsednicki krug definitivno diskvalifikovan. Za mesto sefa Hrvatske, a u predsednickom sistemu, punovazno se suceljavalo devet kandidata, od toga trojica nezavisnih. Mesic je, kad su izbori raspisani, bio autsajder. Ovaj Slavonac imao je antifasisticku porodicnu anamnezu, clansku kartu Saveza komunista Hrvatske, a zig poslednjeg predsednika pretposlednje Jugoslavije. Mesiceva izjava pred izbornu cutnju bila je da ce, ako bude prvi, predsednicku zakletvu poloziti u Ustavnom sudu, tamo gde joj je mesto, a ne ni u kakvim Predsjednickim dvorima. Drnisanin Budisa ima, za razliku od Mesica, biografiju disidenta. Od 1971. izdrzavao je cetiri godine zatvora u Lepoglavi. 
Pre nekoliko godina je Budisa, predsednik HSLS, deklaraciju IDS o »visejezicnom i multikulturalnom karakteru Istre« ocenio kao pokusaj da se »Hrvati u Hrvatskoj proglase nacionalnom manjinom«. HSLS je dugo vremena bila rasadnik kadrova za vladajucu HDZ. Granic je lekar iz Baske Vode. Gotovo konstantno se smatrao Tudjmanovim naslednikom, iako nije bio njegov favorit. U narodu ga zovu »Ocenasek«, onaj koji je Tudjmanove zamisli odevao u uljudno ruho, a realizovao cvrstom rukom. Na nagovor SAD, tehnomenadzer Granic je nagovorio Tudjmana da prihvati ideju stvaranja Federacije BiH, a ne prosirivanja Hrvatske na teritoriju Herceg Bosne. Novi predsednik Hrvatske treba da dobije natpolovicnu vecinu glasova biraca. Na prvim predsednickim izborima 1992. Tudjman je dobio 56,5 odsto, a Budisa 22 odsto glasova. Na drugim predsednickim izborima u junu 1997. hrvatski predsednik je dobio 61,4 odsto glasova, a sledeci je bio Zdravko Tomac, kandidat SDP-a sa 21 odsto glasova. Na trecim visestranackim parlamentarnim izborima u Republici Hrvatskoj 3. januara, prvim posle smrti dvostrukog predsednika Hrvatske, koji je potrosio oba ustavom raspoloziva mandata, pobedila je opozicija. Koalicija SDP-a i HSLS-a, brak iz racuna, dobila je gotovo polovinu mesta u Zastupnickom domu Sabora, a HDZ cetvrtinu. Koalicija cetiri stranke, narodnjaka, liberala, seljaka i Istrana, koja je do proslog leta sa prvoplasiranima cinila sesterokraku koaliciju, treca je saborska stranka po snazi. Da je prezivela, koalicija sest stranaka bi imala pet mandata manje od dve trecine zastupnickih mesta.
Prva stvar kada su se hrvatski biraci rasanili u novoj godini bila je spoznaja kako je okoncana ne samo klinicka vec i politicka faza tudjmanizma. Pre pobede, opozicija je obecala da ce prvi korak u posttudjmanizmu biti prelaz iz predsednickog sistema u parlamentarni. Kljuceve Sabora je HDZ 4. januara predala u rukavicama. Na sijecanjskim izborima je ucestvovalo 55 stranaka, od kojih 35 samostalno. Od 85 politickih stranaka u Hrvatskoj samo je 16 stranaka bilo parlamentarnih. Cak 30 stranaka je izrazito desne orijentacije, dok se tuce stranaka moze definisati kao leve stranke. Hrvatska je za ove izborne prigode podeljena na 11 izbornih jedinica, od kojih jedna pripada drzavljanima Hrvatske u rasejanju.
Na prvim izborima u prolece 1990. HDZ je dobila 41,5 odsto glasova, ali je zbog proporcionalnog izbornog sistema zasela u dve trecine klupa sva tri ondasnja saborska veca – Vecu opstina, Vecu udruzenog rada i Drustveno-politickom vecu. Na drugim izborima 1995. HDZ je dobila 44 odsto glasova. Pored Tudjmanovog odra su prolazili, videlo se to i na parlamentarnim i predsednickim izborima, samo njegovi glasaci. Hrvatska je u januaru iskoracila iz perioda »jedna drzava – jedan narod – jedan vodja«. Na prvim izborima 1990. preruseni komunisti, tada samostalna SDP dobila je 38 odsto glasova. Pobednici su je optuzivali da su za nju glasali Srbi, jugonostalgicari, potomci mesovitih brakova i izrodi hrvatskog naroda.
Tudjman je uvek dobijao deset odsto vise glasova nego HDZ. Tri HDZ frakcije odustale su svaka od svog predsednickog kandidata nakon objavljivanja saborskih rezultata. Strah od izbornog poraza drzao je tri frakcije na okupu, a izborni poraz je iznedrio Granica kao jedinog HDZ kandidata za predsednika. Srpski drzavni mediji su rezultate hrvatskih izbora proglasili kao »pobedu koalicije levice i levog centra«. Na medijskim potrosacima je da presude ko je u Hrvatskoj SPS, a ko JUL. Za Budisu su nekoc maskirani komunisti bili nezamislivi kompanjoni, a za Racana neprobavljiv liberalizam HSLS. Dok je Racan upravljao jugoslovenskom marksistickom skolom u Kumrovcu, Budisa je kao hrvatski proljecar odbrojavao zatvorske dane.