Borba »za« a ne samo »protiv«

Ucesnici 5. sednice Gradjanskog parlamenta Srbije, odrzane 10. januara u velikoj sali opstine Vracar, saglasili su se da upute apel predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu da pomiluje Bogoljuba Arsenijevica Makija. Vodja protesta u Valjevu osudjen je krajem novembra 1999. na tri godine zatvora, dok izdrzava kaznu njegova porodica se suocava sa ozbiljnim materijalnim teskocama, ipak GPS nije ucinio mnogo (ili, bar, dovoljno) da stane iza svog heroja. Tek koji dan posle apela Maki se oglasio iz zatvora porucivsi kako odbija eventualno pomilovanje ovakve vlasti i poziva svoje istomisljenike da se ne unizavaju pred Milosevicevim rezimom.
Raspravljalo se i o nacinu reagovanja prema onima koji sprovode represiju, od najsitnijih »srafova« aparata do visokih funkcionera. Srdjan Milivojevic (Krusevac) predlozio je pribavljanje generalija sudija u sporovima protiv boraca za ljudska prava i nezavisnih medija, i dostavljanje Evropskoj komisiji u cilju stavljanja na listu nepozeljnih u EU. Bozidar Zivkovic, iz niske gradjanske citaonice »Apostrof«, naveo je primer da je u najvecem gradu juzne Srbije nastampan letak sa likom sudije Zorana Bogdanovica, koji je osudio lokalne Narodne novine zbog prenosenja saopstenja gradske vlade, i distribuiran u njegovom komsiluku.
Advokat Aleksandar Lojpur, iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, ocenio je da je izvrsen protivustavni atak na institucije, pokusajem uspostavljanja diktature nasuprot onome sto je ustavom predvidjeno. Lojpur drzi da je pogresno prihvatiti sadasnje stanje i da se valja okrenuti legalistickim metodima (npr. podnosenju krivicnih prijava protiv svih koji su prekrsili ustav: poslanika koji su u parlamentu glasali za zakone o univerzitetu i javnom informisanju, za razresenje sudija, i sudija Ustavnog suda, koji uporno odbijaju razmatranje podnesaka o protivustavnom delovanju rezima).
Jelena Santic, iz grupe 484, tvrdi da se vlast plasi javnosti. Ona je pozitivno govorila o potezu Foruma pisaca, postavljanju plakata na Slaviji, i predlozila slicnu akciju GPS. Santiceva se zalozila za lepljenje plakata sa Makijevim likom po celoj Srbiji. No, propustena je konkretizacija dogovora o izvrsiocima posla. Miljenko Dereta, iz Gradjanskih incijativa, ponudio je stampanje plakata i delimicnu distribuciju.

Grupa 484 bavi se Internet komunikacijama, pa je preuzela obavezu distribucije svih materijala GPS i nevladinih organizacija ucesnicima. Razmenjene su e-mail adrese. Advokat Gradimir Nalic, iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, misli da se pred lice javnosti moraju izvesti ljudi koji rade protivzakonito. On je predlozio osnivanje veb sajta, kao i panoe, sa svim sramnim presudama i krivicnim prijavama protiv boraca za ljudska prava i medija, a isto bi trebalo objaviti i u lokalnim medijima. Nalic je predlozio i osnivanje fondova za pomoc nezavisnim medijima.
Nije novo cuti na skupovima nevladinog sektora da su nezadovoljni medijskom paznjom ili, bolje receno, ignorisanjem najtiraznijih i najgledanijih medija. No, sada se saznalo da ima NVO organizacija koje nisu sasvim nezadovoljne izvestavanjem i prisustvom novinara na njihovim skupovima. Da imaju znacajnu medijsku paznju rekli su predstavnici Gradjanskih inicijativa i Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, dok je vecina prisutnih tvrdila suprotno nastojeci da ne ostane samo na zalopojkama. Tako je Parlament odlucio da osnuje posebno glasilo kako bi popunio ovaj nedostatak.
»Ovaj parlament bi trebalo konstituisati kao pravi parlament, a NVO bi na regionalnoj osnovi trebalo da se dogovore ko ce ih predstavljati«, rekao je Goran Milicevic iz Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije i zalozio se i za to da se izradi deklaracija o namerama i ciljevima Gradjanskog parlamenta Srbije.
GPS je podrzao akciju Banatskog foruma i deklaraciju protiv »fenderasa«.

Gradjanima informacija, novinarima autonomija

Sesta sednica Gradjanskog parlamenta Srbije, koja je odrzana u Cacku 29. januara ove godine, kao jednu od glavnih tacaka na dnevnom redu imala je polozaj nezavisnog novinarstva i kako da se nezavisni mediji odupru sve tezoj represiji rezima. Prema recima uvodnicara za ovu temu, novinara Radeta Veljanovskog, pravi uslovi za profesionalno novinarstvo nastace tek kada sadasnja vlast bude smenjena i kada bude ukinut vazeci, katastrofalan Zakon o javnom informisanju. Medjutim, novinari ne cekaju skrstenih ruku na ovaj trenutak, nego vec godinama rade na pripremi novih zakonskih resenja ciji osnovni smisao treba da bude pravo gradjana na objektivnu i potpunu informaciju, a da se novinarima garantuje integritet da bez pritisaka sa strane obavljaju svoj posao.

Upravljanje medijima

Veljanovski je zatim ukazao i na neka bitna pitanja koja su regulisana u modelu novog zakona o informisanju, koji je izradio Beogradski centar za ljudska prava. Posto se ova resenja u prvom redu odnose na medije koji se finansiraju iz javnih prihoda (kao, na primer, RTS), prirodno je sto je tu najinteresantnije ko ce i kako upravljati ovim sredstvima informisanja. O ovome se i ranije, uz znacajne razlike u gledistima, cesto govorilo u javnosti. Prema predlogu opozicionih stranaka, a to zastupaju i u Savezu za promene, upravni odbor RTS, recimo, sacinjavali bi predstavnici stranaka i to srazmerno odnosu snaga kako su zastupljeni u republickom parlamentu. Za razliku od ovakvog resenja, Veljanovski je pristalica teze, a to misljenje deli i najveci broj nezavisnih novinara, da je u upravljanju RTS najvaznije da bude obezbedjena i civilna kontrola, sto prakticno znaci da rukovodeci organ sacinjavaju ne samo predstavnici stranaka nego i predstavnici javnosti. Samo takav model moze da osigura gradjanima objektivnu informaciju, a novinarima punu autonomiju.
U svom izlaganju Veljanovski je ukazao na jos neka aktuelna pitanja rada medija i pravce za njihova resavanja. Recimo, frekvencije sada dodeljuje republicka vlada, sto omogucava vladajucoj SPS partiji da tesno kontrolise ovaj sektor. Veljanovski smatra da frekvencije, bez ikakve diskriminacije, mora ubuduce da dodeljuje komisija republickog parlamenta. Naravno, takvo skupstinsko telo imalo bi i odlucujuci glas u izboru rukovodecih organa glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda. Veljanovski se zalozio i za to da u buducem zakonu o informisanju bude predvidjen pluralizam novinarskog udruzivanja. Sadasnji, rezimski zakon forsira samo zvanicno novinarsko udruzenje (UNS), a nezavisno novinarsko udruzenje nema prava da regulise statusna pitanja novinara.

Akcija za bolju poziciju medija

Predsednica NUNS-a Gordana Susa istakla je da model zakona o informisanju, koji je sacinio Beogradski centar za ljudska prava, nezavisni novinari prihvataju kao svoj. Ovaj je predlog, mozda, malo preglomazan jer sadrzi ni manje ni vise nego 233 clana. Medjutim, ova nezgoda moze da se izbegne na taj nacin sto bi se napravila dva zakona – jedan za radio-difuziju, a drugi za stampane medije. Susa se izricito zalagala za ukidanje monopola u medijima. Jedan vid tog monopola je i u tome sto drzava raspolaze jedinom fabrikom za proizvodnju novinskog papira, iz cega proizlaze privilegije za pojedine medije (recimo, list Politika novinski papir placa znatno jeftinije nego drugi stampani mediji). Gordana Susa je najavila niz novih akcija Nezavisnog udruzenja novinara Srbije. Stalni zadatak Udruzenja bice insistiranje na ukidanju postojeceg represivnog Zakona o informisanju. U svim ovim akcijama NUNS ce vrlo intenzivno saradjivati sa nevladinim organizacijama, a pre svega sa Gradjanskim parlamentom Srbije.

---

Sta hoce Gradjanski parlament Srbije   

Rezim koji vodi u propast privredu i drustvo razara i samu drzavu, pojacava izolaciju i konfrontaciju sa okruzenjem i svetom, ne moze da opstane bez pojacanog nasilja prema vlastitim gradjanima i pretnje razbuktavanja gradjanskog rata u Srbiji. Mnogi gradjani vec pruzaju otpor takvom rezimu, ali on do sada nije bio dovoljno uspesan da ukloni takav rezim, zaustavi propadanje drustva i drzave i zapocne obnovu Srbije. Za tako krupnu promenu potrebna je ozbiljnija saradnja svih cinilaca: udruzenja, stranaka, medija, gradjanskih parlamenata, slobodnih gradova... Radi takve saradnje je i osnovan Gradjanski parlament Srbije, kao mesto razgovora i dogovora, a sa zajednickim ciljem: da se ukloni rezim koji vodi u propast, izabere nova vlast, zapocne obnova drustva i drzave, izadje iz izolacije i konfrontacije sa svetom i pripreme izbori za ustavotvornu skupstinu. Time je i vremenski ograniceno delovanje Gradjanskog parlamenta Srbije.

Pismo o namerama

Gradjanski parlament je razmotrio i prvu verziju pisma o namerama Saveza za promene, odnosno Dragoslava Avramovica. Posle diskusije, zakljuceno je da ovu prvu verziju pisma jos treba doterati na taj nacin sto bi se stavili akcenti na sasvim odredjene akcije. Na primer, mora se javno reci kako da se vodi borba za slobodne izbore, kako ostvariti veci uspeh na izborima i, najzad, sta uraditi posle izbora. U ovaj kompleks poslednjeg pitanja spadaju mnogi poslovi, pocev od ozdravljenja privrede, ukidanja represivnih zakona, do obnove veza sa svetom; razume se, tu spada i pitanje raspisivanja izbora za ustavotvornu skupstinu.
Gradjanski parlament izricito insistira na tome da se nova verzija pisma o namerama izradi u medjusobnoj saradnji i stalnoj interakciji izmedju opozicionih stranaka i Gradjanskog parlamenta.