Na potpisivanje sporazuma srpske opozicije drzavna televizija reagovala je  prema ocekivanjima. Utisak je da na taj dogovor nisu racunali tako da je reakcija bila nagla i sklepana na brzu ruku. Prilog u Dnevniku RTS-a, koji je preneo taj dogadjaj, obezvredio je rezultat opozicionog dogovora navodeci da ga nisu potpisali svi ucesnici i dodajuci da postoji jedan javni dokument sa tog sastanka za domacu upotrebu, i jedan tajni, za nalogodavce iz inostranstva. Taj spikerski tekst koji nema veze sa realnoscu ispracen je verodostojnim snimkom ucesnika opozicionog skupa. U drugom delu priloga prikazan je sastanak Gradjanskog parlamenta za koji se kaze da je skup politicke opozicije, ali njenog drugog, raskolnickog dela. Na celu tog drugog dela raspolucene opozicije nalazi se Dragoslav Avramovic. On je, kako nam saopstava glas iz ekrana, bio na sastanku i govorio prisutnima. Snimak iz sale beogradske opstine Vracar, gde je skup odrzan, prikazuje ucesnike koji sede na svojim mestima i na samom kraju Dragoslava Avramovica na jedan, najblaze receno, cudan, neobican nacin. Za razliku od prvog dela priloga sa Draskovicem i ostalim liderima opozicije u kojem je samo tekst lazan a slika ispravna, u drugom delu su lazni i tekst i slika. Deda Avramu, koji je sedeo kod kuce jer zbog bolesti nije mogao da dodje na sastanak Gradjanskog parlamenta, verovatno ovaj RTS izvestaj nije uticao na poboljsanje zdravstvenog stanja. Naime, da bi se potvrdilo i slikom ono sto je receno u tekstu, tj. da coveka koga nema, u stvari ima, da je on tu, doduse ne na nacin fizickog prisustva kao ostali ucesnici, vec na jedan drugi, vise spiritualan, ili kako se danas radije govori, virtuelan nacin, vrsi se postupak spajanja dva raznorodna materijala po oprobanoj recepturi rezimske kuhinje. Prvog, koji je snimljen u opstinskoj sali i drugog, koji  sadrzi jedan jedini kadar sa likom deda Avrama. To sto je taj kadar arhivski, sto ima drukciju teksturu, tonalitet, boju, direkciju kamere i ambijent, to nije stvar kojom bi neko trebalo da se opterecuje. Avramoviceva slika se pojavljuje na ekranu da bi odmah, skoro istog trenutka, volsebno nestala. Dobija se utisak kao da oni koji su sliku podmetnuli, slicno lopovu koji je uhvacen u kradji, zele nekako da je se otarase, da je sto pre od sebe odbace, kao nezeljen, kompromitujuci prtljag.
Sutradan je TV Dnevnik bio jos interesantniji od prethodnog. Posto su se malo pribrali od jucerasnje neprijatnosti, poslali su jednu obimniju, kompletniju poruku, sadrzanu u reagovanju Borbe koja u vernosti rezimu ne zeli da zaostaje za drzavnom televizijom. U njoj je laz od prethodnog dana u stvari opovrgnuta, kaze se da je »deda Avram ipak bio bolestan pa je iz kreveta dirigovao radom svoje opozicione sekcije«. Ali to nije ucinjeno da bi se neko opravdavao ili da bi se pokazalo da je u vezi s tim ucinjena neka neregularnost, neka greska. Ne, naprotiv! Jer kada se odgleda Borbin komentar do kraja, svako ko se zalaze za objektivnu i nepristrasnu informaciju ostaje potpuno nem pred morem prljavstine u kojoj laz iz jucerasnjeg Dnevnika deluje kao sitna i beznacajna truncica.
Na kraju se stav o nesloznoj i razjedinjenoj opoziciji razvija, tako da se ona vise ne sastoji samo od dva dela, vec joj se dodaje i treci, sa Djindjicem na celu.
Nezavisni mediji, osim sture vesti o odrzanoj sednici, nisu posvetili odgovarajucu paznju GPS-u.