Produzeni raspust na univerzitetima u Srbiji, uslovljen pre svega nedostatkom energenata za zagrevanje ucionica i laboratorija, a od nadleznog ministarstva opravdan velikom epidemijom gripa, nije umanjio zar politicke borbe za akademske duse.
Svi se deklarisu za depolitizaciju univerziteta, ali se istovremeno ubrzano formiraju univerzitetski komiteti. Posle Komiteta univerzitetske levice (KUL) i Univerzitetskog odbora Socijalisticke partije, formiran je i Univerzitetski komitet Srpskog pokreta obnove.

Vladajuce stranke neprekidno

Univerzitetski odbor Socijalisticke partije Srbije postoji od osnivanja ove stranke, a clanovi ovog odbora oduvek su imali znacajna rukovodeca mesta na BU. Poslednji predsednik Saveta BU, doktor Momcilo Babic, te ministar za nauku i tehnologiju u Vladi Republike Srbije Branislav Ivkovic, sadasnji prorektor BU Nikola Ristic, kao i brojni dekani fakulteta clanovi su ovog odbora.
Komitet univerzitetske levice takodje postoji od osnivanja JUL-a, a clanovi ove stranke su i sadasnji ministar za vise i visoko skolstvo akademik Jevrem Janjic i rektor BU Jagos Puric, kao i brojni dekani. Potpredsednik Vlade dr Milovan Bojic i istaknuti funkcioner JUL-a takodje je posebno zaduzen za aktivnosti na univerzitetu. Naravno, i mnogi dekani fakulteta svoja rukovodeca mesta »zasluzili« su svojom aktivnoscu u JUL-u.

Period od 1996. do 1998. godine predstavlja jedno od najdramaticnijih razdoblja u istoriji Beogradskog univerziteta. Studentski protest 1996/97, koji se odvijao uporedo sa gradjanskim protestom, duboko je uzdrmao temelje Milosevicevog rezima. Nazalost, taj proces nije bio dovoljno jak da srusi nasledjenu komunisticku tvrdjavu. Aktuelna vlast se stabilizovala i krenula u osvetu. U kontinuiranom procesu destrukcije svih segmenata i institucija drustva na red je dosao i univerzitet. Donosenje novog zakona o univerzitetu, krajem maja 1988. godine, oznacilo je pocetak obracuna sa visokoskolskim institucijama. U ovom trenutku jos uvek se ne moze suditi o tome da li ce vlast srusiti temelje univerziteta ili ce akademska zajednica uspeti da sacuva ovu instituciju, znacajniju od aktuelnog rezima i od svake politike. Buducnost ce pokazati sta je bilo jace – sile destrukcije ili snaga razuma« – napisao je profesor Slobodan Petkovic na pocetku uvodnog poglavlja knjige Sumrak univerziteta, koja je 24. januara promovisana u beogradskom Medija centru. Slobodan Petkovic je prvi profesor koji je otpusten sa Beogradskog univerziteta nakon Studentskog protesta 1996/97. godine.

Zasmetali heroji Otpora

Sav ovaj gnev studenata–levicara bio je izazvan organizacijom i docekom pravoslavne nove godine na beogradskom Trgu Republike i dodelom priznanja herojima Otpora, zapravo onima koji su se najdoslednije suprotstavljali vladajucem rezimu u Srbiji.
Student–levicar Uros Rakic je na konferenciji za novinare naglasio da »je docek pretvoren u parastos i da su clanovi otpora oskrnavili i Novu godinu i pravoslavne obicaje i praznike. Umesto nade, optimizma, vere u bolje sutra, nova godina je docekana uz minut cutanja, snimke demonstracija, nestalih i ubijenih ljudi«. Student Rakic je zakljucio da »njima nista nije sveto, pa ni ljudi koji su dali zivot za odbranu otadzbine. Cak i deca koja su poginula od agresorskih bombi iskoriscena su za njihove dnevne ili nocne politicke poene«. I u stisnutoj pesnici, simbolu Otpora, on je prepoznao »fasisticki simbol, mrznju i agresivnost«, te dodao da ni njihov program nije studentski vec da ima samo jedan cilj – rusenje rezima.
Utvrdjujuci razliku izmedju studentske organizacije Otpor i KUL-a Aleksandra Joksimovic je naglasila da njena organizacija »ne deluje na univerzitetu, ali se bavi studentskim problemima, dok se Otpor, s druge strane, ne bavi studentskim problemima, a deluje na univerzitetu i jedini cilj im je da se srusi rezim«.