Broj 230-231

Dogadjanja

Kidanje vlasnickog cvora

Zakupci bojkotovali drzavnu akciju prodaje poslovnog prostora, traze prvo denacionalizaciju

Srpski zakon o prodaji drzavnog poslovnog prostora ustalasao je samo dno pravnog sistema Jugoslavije, na kojem od 26. decembra 1958. cami takozvani mrtvi Zakon o nacionalizaciji. Opstine, lige, sindikati i udruzenja, koji godinama insistiraju na razresenju vlasnickog cvora, svakodnevno su upozoravali zakupce da ne otkupljuju lokale koje je drzava nacionalizovala ili konfiskovala, jer ce ih kad-tad preuzeti stari vlasnici. Beogradska SO Vracar je cak popisala sve ranije vlasnike i utvrdila da je 90 odsto poslovnog prostora na njenoj teritoriji zapravo nacionalizovana imovina. Ova opstina zakupila je celu stranicu Glasa javnosti i danima pozivala bivse vlasnike da zatraze povracaj imovine i tako zaustave dalju rasprodaju objekata koje im je drzava oduzela. Ujedno je apelovala na zakupce da ne kupuju nacionalizovane objekte.
U celom Beogradu akcija protiv rasprodaje tudjeg vlasnistva imala je obelezje bojkota. Do 26. januara, tri dana pre isteka roka za podnosenje zahteva za kupovinu lokala, samo dva od 35 000 clanova Opsteg udruzenja samostalnih privrednika i preduzetnika zatrazila su ugovor sa drzavom. Ovaj podatak je za Republiku izneo generalni sekretar udruzenja Dejan Suvakov. On tvrdi da su svi clanovi Opsteg udruzenja za vracanje imovine starim vlasnicima, jer zele saradnju sa zemljama u kojima je sigurnost privatnog kapitala svetinja.
Istrazivanja ovog beogradskog udruzenja pokazuju da je nacionalizacijom nepravedno oduzeto 99 odsto imovine, najcesce zbog grubog krsenja zakona. Suvakov navodi primer zgrade Radio Beograda, koja je bila vlasnistvo clanova gradske zanatske komore, dakle drustvena svojina, a Zakon o nacionalizaciji odnosio se samo na privatnu. Pravni naslednik te zgrade je, kako kaze Suvakov, upravo Opste udruzenje samostalnih privrednika.

Bez revansizma

»Liga za zastitu privatne imovine registrovala je 350 000 porodica zainteresovanih za denacionalizaciju. Ni u jednom od lokalnih udruzenja u Srbiji nismo primetili bilo kakve znake revansizma, a kamoli euforije. Sve su to dobro odgojeni ljudi iz gradjanskog sveta koji zele kuce i lokale koje su im roditelji zavestali. Cak mi je princ Aleksandar rekao da ne dolazi u obzir prioritet porodice Karadjordjevic, nego kad svima bude vraceno da se i njemu vrati imovina«, izjavio je za Republiku Slavenko Grgurevic, predsednik Lige. On istice da je cilj Lige da se u celoj Srbiji onemoguci prodaja nacionalizovanih lokala, povrsine do 70 kvadrata, buduci da ih je od nacionalizacije izuzimao clan 13 maticnog zakona, a vlast ih ipak pripisivala sebi. U Ligi smatraju da se oduzimanje lokala te velicine najlakse moze osporiti pred sudom.
»Sto se denacionalizacije tice, nje ce biti, samo je pitanje kada. U vecini zemalja u tranziciji denacionalizacija je pokrenula neverovatnu preduzetnicku energiju, pa je strani kapital imao na sta da se nasloni. Za pet godina u poljsku privredu ulozeno je 25 milijardi dolara, u cesku 12, a u madjarsku milijarda dolara«, navodi Grgurevic. On jos kaze da se najbogatiji deo srpskog lobija u svetu, koji godinama nije hteo da ulozi ni dolar u privredu domovine, sada zainteresovao za investicije. Ispada da je brzopotezna akcija drzave (trajala je od 1. do 29. januara) za prikupljanje para prodajom zvanicno njenog poslovnog prostora pokrenula kontralavinu. O denacionalizaciji se danas prica vise nego u minulih pola veka, a kako kaze Grgurevic, do 26. januara samo 138 zakupaca u Srbiji podnelo je zahteve za otkup lokala, od kojih nijedan nije oduzetog porekla. Sanse da drzava prigrabi ocekivanih dve i po milijarde dinara izjalovile su se, delom zbog nesigurnosti u cisto poreklo njenog vlasnistva, a delom zbog toga sto zakupci, najvise u trgovini i ugostiteljstvu, nemaju para da plate drzavi u proseku (za Beograd) cetrdesetak hiljada dinara za kvadrat.

Restitucija u Crnoj Gori i Bosni

Srbija je iznela na prodaju bezmalo sve drzavne i drustvene objekte koji su pod zakupom, nekako u isto vreme kada su Crna Gora i Republika Srpska (zajedno sa Federacijom BiH) pravile projekte o denacionalizaciji. Crnogorska Vlada je prvu verziju zakona objavila 20. januara, a posle javne rasprave, krajem meseca, sacinice tekst koji ce uputiti Skupstini na usvajanje. Kako je za podgoricke Vijesti rekao dr Radoje Korac, clan skupstinskog tima za pripremu zakona, Crna Gora nema pravnih dilema zbog toga sto je nacionalizacija izvrsena po saveznom, a denacionalizacija ce se obaviti po republickom propisu. Jer, razlozi za zakon na osnovu kojeg je oduzimana imovina vise ne postoje u pravnom sistemu zemlje, ne postoje ni odnosi na koje bi se on primenjivao.
Crnogorci zakon prave po ugledu na evropske i modele oprobane u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim zemljama u tranziciji. Njime je predvidjeno da se starim vlasnicima vrati nepravedno oduzeta imovina, najvise u vrednosti 350 000 maraka, u kesu, obveznicama drzave, akcijama preduzeca ili u nekretninama. Pravo na restituciju imace raniji vlasnici i njihovi naslednici prvog reda, pravna lica i njihovi pravni naslednici, crkve i druge verske zajednice i strana pravna i fizicka lica, a predvidjeno je da se ceo postupak zavrsi za 20 godina. »Zakonom o denacionalizaciji Crna Gora ce zaokruziti kompleks svojinskih odnosa, time i pravnog utemeljenja ljudskih prava i sloboda«, za Republiku kaze Rajko Milovic, sekretar za zakonodavstvo crnogorske Skupstine.
Republika Srpska je sa Federacijom BiH sacinila zajednicki Nacrt okvirnog zakona o restituciji, a na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, koja se direktno primenjuje u oba entiteta. Akt ima samo 11 clanova i krajnje jednostavno objasnjava principe restitucije. Ona ce se odnositi na prijasnje vlasnike, fizicka i pravna lica i verske zajednice, kao i na njihove zakonske naslednike i pravne sledbenike. Pravo na vracanje imovine imace i izbegla i raseljena lica. Sva imovina oduzeta bez naknade ili uz neodgovarajucu naknadu bice vracena u naturi ili novcu, a to se odnosi na zemljiste, sume i sumsko zemljiste, zgrade, preduzeca, na predmete kulturne, umetnicke i istorijske vrednosti, ostale predmete visoke vrednosti i na prava. Denacionalizacijom ce biti obuhvacena imovina oduzeta od 1. januara 1945, a entitetima ostaje da se dogovore o alternativnom predlogu da se datum pomeri na 1. januar 1918. godine. Planirano je da kada usvoje zajednicki zakon, oba bosanska dela donesu posebne detaljnije propise o restituciji.

Sto blize Evropi

Sta je, dakle, navelo ratom razrusenu RS i neveliku Crnu Goru da krenu u temeljito sredjivanje vlasnickih odnosa. U obe republike rekli su nam da ce time ispuniti uslov za ulazak u evropske ekonomske i drustvene tokove. Dr Rajko Tomas, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, jedan je od autora evropskog projekta o putevima ekonomskih integracija drzava bivse Jugoslavije sa centralnom i zapadnom Evropom. U tom materijalu navodi: »Drzava koja se deklarise kao pravna i zeli da bude demokratski uredjena mora uspostaviti i stititi pravo na posedovanje, slobodno raspolaganje i legalno sticanje privatne svojine u svim njenim vidovima. Bez zastite tih prava nemoguc je razvoj trzisnih principa poslovanja i trzisnih institucija, na jednoj strani, i demokratije i demokratskih institucija, na drugoj strani. Dakle, promena globalnog odnosa u drustvu prema privatnom vlasnistvu sastavni je deo procesa privatizacije. Manifestovanjem spremnosti da sprovede restituciju, drzava pokazuje ozbiljnost pristupa privatizaciji, odnosno cini prvi iskorak iz plasta socijalisticke drzave u sferu moderne demokratski ustrojene drzave«. Tomas jos navodi da bi privatizacija, bez prethodnog regulisanja restitucije, predstavljala cinicki potez koji ne nudi nikakvu garanciju ucesnicima u privatizaciji. Na pitanje Republike kako zamislja buducu ekonomsku komunikaciju tamosnje sa srpskom privredom, Tomas kaze da ce roba uvek naci put. Ali da ne veruje da ce se, kad pocne restitucija u Republici Srpskoj, stvarati veliki partnerski odnosi sa konfuznom drzavnom privredom Srbije, poslednjom tog tipa u Evropi.

U Republici Srpskoj Srbija ne moze, bar ne legalno, zaustaviti koriscenje konvertibilne marke umesto dinara, niti plan o denacionalizaciji. U Crnoj Gori, a sa federalnog nivoa, jos pokusava da obori »nove vetrove«. Tako je 26. januara Ustavni sud SRJ proglasio neustavnim koriscenje nemacke marke u platnom prometu Crne Gore i preuzimanje dela ovlascenja NBJ. Guverner monetarnog saveta juzne republike Bozidar Gazivoda izjednacio je tu odluku sa zahtevom da »kad vas neko bije ne smete da se branite«. Za 15 dana, koliko je jugoslovenski Ustavni sud dao Crnoj Gori da sve vrati u predjasnje stanje, znace se da li je to pocetak nove ili kraj price o ekonomskim odnosima srpskog rezima i proevropski orijentisane crnogorske vlasti.

Sto dalje od Tita

Ostaje pitanje zbog cega srpski rezim tvrdo odbija sve sto mirise na Konvenciju o ljudskim i ekonomskim pravima, koju je, inace, prihvatio. Na pocetku vladavine Milosevicevog tima, nekoliko pravnika sacinilo je nacrt zakona o denacionalizaciji, ali on jos tavori u nekoj fioci Skupstine Srbije. Kada su se zahuktale price o denacionalizaciji, potpredsednik Vlade Vojislav Seselj je izjavio da drzava nece vratiti imovinu koju je pre pola veka uzela tadasnja Jugoslavija. Podrzavljenje i prisvajanje ICN Galenike, privatnog vlasnistva Milana Panica, kao i januarski pokusaj rasprodaje svega sto je drzava stavila pod svoju kapu ponovo namece dilemu zna li Srbija kuda srlja. Pretpostavke da »Sloba dovrsava Titovo delo« gotovo da su smesne. Nijedan kvadrat i nijedan novcic u ovoj zemlji ne vodi se na ime Josipa Broza. Pravni zastupnik kraljevske porodice Karadjordjevic, beogradski advokat Sava Andjelkovic, kaze za Republiku da je Tito uzivao imovinu Karadjordjevica i drugu koja se vodila kao drzavna, ali da nista nije prepisao sebi niti clanovima porodice. »On je bio jedini vladar na svetu koji ni u jednoj stranoj banci nije ostavio ni dolar. Isto se odnosi na clanove njegove porodice«, navodi Andjelkovic nalaze instituta koji su 15 godina tragali za Titovim racunima u inostranstvu.
»Bilo je nekog pobednickog razloga da se Tito i njegovi usele u kraljeve kuce, pobedili su u ratu i uzeli na koriscenje imovinu Karadjordjevica. Ali je pitanje zasto posle Titove smrti imovina nije vracena vlasnicima. Mislim da nema nikakvog osnova za to sto je Slobodan Milosevic sa porodicom i svitom usao u dvorove i sto su razne partije zauzele ogromne vile i kuce, navodno za sluzbene potrebe. Radi se o cistoj otimacini, poznatoj iz prvobitne akumulacije kapitala, po sistemu ko je jaci. Tako je veliki broj ljudi preko noci stekao status milijardera, a jasno je da to nije rezultat njihovog rada«, kaze advokat Andjelkovic.
Rezim je za ovu godinu najavio nastavak privatizacije kakvu sprovodi cele decenije. Zbilja, ceka li nas normalan put kojim su krenule sve bivse jugoslovenske republike i Crna Gora ili opet krv, nacionalni sukobi, kforovi, neka nova nacionalizacija poput one izvedene nad deviznom stednjom ili penzijama. Ili, licitaciona prodaja lokala koji nisu otkupljeni u januarskoj akciji drzave, a koju ona moze sprovesti po Zakonu o sredstvima u svojini Republike. A zarad malobrojnih koji imaju para, ne pitaju sta je cije bilo i znaju da u Srbiji ne postoji limit na nepokretnu imovinu.
Poredjenja sa svetom radi, podsetimo da je poluvekovni akter sa dna balkanskog kotla, Albanija, ukinula embargo na isporuku nafte Crnoj Gori i Kosovu, pod uslovom da gorivo ne prodaju Srbiji. I sad, gde smo, sta smo na kraju drugog milenijuma. I, koga to pitati.

Zoja Jovanov  



© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar