Nakon svih pljacki u poslednjih 12 godina (stara devizna stednja, Jezda, Dafina, zajam za preporod Srbije, hiperinflacija 1993. itd.) rezim Slobodana Milosevica je za ovu pripremio jos jednu i to necuvenu: za javnu potrosnju namerava da namakne 110 milijardi dinara. Po crnom kursu, to je oko pet milijardi maraka, a po zvanicnom cak 18 milijardi maraka! Tim novcem bi trebalo da se obezbedi funkcionisanje dve sakate drzave – Srbije bez Kosova i Jugoslavije bez Crne Gore.
Celokupan racun za ovogodisnju javnu potrosnju skrojen je na velikim prevarama da bi se otelo sto vise para. Prva velika prevara rezima je sto planira da ce u ovoj godini rast cena i inflacije biti nula, mada zna da je to apsolutno nemoguce. Druga, i to sasvim ocigledna prevara je procena drustvenog proizvoda. Problem je u tome sto je kao baza uzet planirani drustveni proizvod za proslu godinu od 174 milijarde dinara, a ne ostvareni od 144 milijarde. U odnosu na taj ostvareni, on bi ove godine trebalo da poraste za 52 odsto i da iznosi 221 milijardu i to uz nultu inflaciju! To nema ni kod Riplija. Po svoj prilici, neki ekonomski mudraci su prvo izracunali da je za ocuvanje ovog rezima neophodno da se za javnu potrosnju obezbedi 110 milijardi dinara, pa je toj cifri prilagodjen drustveni proizvod. Zato je on toliko »naduvan« i potpuno nerealan.

Predsednik SRJ Slobodan Milosevic kostace gradjane ove godine gotovo pet puta skuplje od predsednika Srbije Milana Milutinovica. Prvi, iako ima cisto protokolarna ovlascenja, sa svojim Generalnim sekretarijatom stajace nas 27,7 miliona dinara, sto je za 156 odsto vise nego lane. Ako se setimo sta nam je prosle godine sve priredio sa »samo« 10,8 miliona, treba se plasiti sta li nam tek sprema ove sa tolikim parama.
Srpski predsednik Milutinovic ove godine ce kostati »samo« 5,8 miliona dinara iako ima ogromna ustavna ovlascenja i odgovornosti. I pored toga, te pare smo mogli da ustedimo bez ikakvih posledica.

Nekom majka, nekom maceha

Za izdrzavanje savezne drzave (a zlobnici kazu da je njeno ime postalo samo oznaka na dresovima reprezentativaca i na vratima njenog predsednika i premijera) predvidjeno je 22,5 milijarde dinara, sto je za 57 odsto vise nego prosle godine. Sto na manjem prostoru funkcionise, sve je skuplja.
Kad se u godini nakon ratne savezni budzet toliko poveca, covek prvo pomisli da je to iskljucivo zbog krpljenja rupa u vojnom budzetu. To je samo delimicno tacno. Istina je da su sredstva za VJ povecana za 48 odsto i da ce iznositi 16,4 milijarde dinara. U okviru toga je fond za plate povecan za 163 odsto. Izgleda ipak da je poenta u tome sto ce sredstva za rad saveznih organa biti udvostrucena, tako da ce nas oni kostati oko 2,6 milijarde dinara. Fond za njihove zarade, koje ni do sada nisu bile male, bice povecan za 169 odsto! Njihov trud i znoj ove godine ce vredeti 1,1 milijardu dinara. Poredjenja radi, treba reci da je za lekare, profesore i ostale koji primaju plate od drzave predvidjeno povecanje zarada za 10,5 odsto, a penzija za 12 odsto. Tako treba.
Vrlo zanimljiv slucaj je Savezna skupstina. Za njen (ne)rad predvidjeno je 85,6 miliona dinara, sto je za 254 odsto vise nego prosle godine (24 miliona). Sto manje zaseda, to vise kosta. Predvidjeno je i da poslanicke plate budu povecane za dva i po puta. Da li je to zahvalnost za odluke donete prosle ratne godine ili avans za neke odluke koje tek treba da budu donesene ove?

• Avio-park saveznih organa kostace nas ove godine 35,2 miliona dinara, sto znaci da ce letenje nasih funkcionera biti za 75 odsto skuplje nego lane. (Jedino nije jasno gde ce toliko leteti kad ce to kostati 17 miliona maraka.)
• Auto-park saveznih organa ce kostati nesto manje – »samo« 11,3 miliona dinara sto je za 83 odsto vise nego prosle godine.
• Za izradu odlikovanja koja ce ove godine deliti predsednik SRJ planirano je 8,5 miliona dinara i jos 8,6 miliona dinara za naknade odlikovanim licima. (Spremamo li se mi to mozda ponovo u neki rat?)
• Za vracanje dela stare devizne stednje planirano je 548,2 miliona dinara, sto je po zvanicnom kursu 91 milion maraka. (Gde li ce te pare zavrsiti?)
• Za ovogodisnje izbore predvidjeno je u saveznom budzetu 20 miliona dinara, a u republickom 50 miliona.
• Vise novca ove godine bice izdvojeno za plate srpske policije (4,8 milijardi dinara) nego za plate Vojske Jugoslavije (4,4 milijarde). 

Dvostruka pljacka

Ukupna potrosnja u Srbiji planirana je na 77,5 milijardi dinara, sto je za 37 odsto vise nego prosle godine. Od toga je za isplatu penzija i invalidnina planirano 18 milijardi dinara, za zdravstvo 12 milijardi, za opstinske budzete 10 milijardi itd. Za republicki budzet predvidjeno je 26,5 milijardi, a njegov najveci korisnik je MUP Srbije sa 6,5 milijardi dinara. Sa drugog racuna bice obezbedjeno jos 270 miliona dinara za pribavljanje stanova za potrebe policije.

»Strani placenici«, tj. nezavisni mediji u Srbiji, mogu samo da zavide domacim placenicima, tj. rezimskim medijima, jer mogu samo da sanjaju o parama koje ce oni dobiti od svih nas u 2000. godini. Prvo, tu je oko 200 miliona dinara mesecno koji se skupe preko takse na strujomer za RTS (tri miliona domacinstava puta 66 dinara). Godisnje je to oko 2,4 milijarde dinara ili 120 miliona maraka po crnom kursu. Po zvanicnom od sest dinara za marku to je cak 400 miliona maraka! Toliko para sigurno nema ni CNN. Mi placamo najskuplju fabriku lazi na svetu.
I to nije sve. U republickom budzetu za Vucicevo Ministarstvo za informacije predvidjeno je 56,5 miliona dinara. Od toga je 2,5 miliona namenjeno za plate, a za nesto sto se zove »posebne namene« 51,7 miliona dinara. Sta su »posebne namene« nikada verovatno necemo saznati.
Ni to nije sve. U saveznom budzetu je za Savezni sekretarijat za informisanje Gorana Matica predvidjeno 95 miliona dinara. Od tih para je za fantomsku Saveznu javnu ustanovu radio-televizija Jugoslavije predvidjeno 54,7 miliona dinara. Ta »ustanova« je prosle godine vec dobila 43,4 miliona, 50 odsto vise nego sto je bilo planirano (28,2 miliona), sve i pored rata. Znaci, za dve godine 97 miliona dinara za julovsku televiziju! Tu je i dotacija Tanjugu od 22,5 miliona dinara, crvenoj Borbi od 3,1 miliona, Medjunarodnom pres centru od milion dinara. Sto manje korisnika, to vece otimanje para od svih gradjana da bi se izdrzavali toliki rezimski mediji. Ali ni tolike pare, ni nevidjeni progon i kaznjavanje slobodnih medija i novinara izgleda ne pomazu.