Od kada je tirana i strahovlada nije bilo mracnijeg rituala od spaljivanja knjiga. Nista nije sa takvom preciznoscu ocrtavalo bezgranice ljudske zlobe i gluposti kao uverenje da ce istina nestati ako ne bude imala gde da se procita, cuje, vidi... Zato se, preko sveg ubijanja i lopovluka, priroda Milosevicevog rezima najbolje ocitava iz sablasnog plesa crnokosuljasa oko lomace na kojoj gori nezavisno novinarstvo i sva slobodna misao u Srbiji. Zato nije slucajno sto je bas poslednja pretnja Sarenog Vojvode nezavisnim novinarima najavila novi krug obracuna sa otpadnicima od lika Slobinog, koji je i zvanicno promovisan Njegovim figurativnim mahanjem sekirama sa govornice u Centru »Sava«. To sto rezim, pored sve opozicije i NVO, nezavisne novinare smatra najcrnjim djavolima, deo je neke druge, mnogo tuznije price.
Novi »mracni scenario« je samo dalja radikalizacija oprobanog dramaturskog modela, dobro poznatog iz latinoamerickih igranih serija koje RTS-u u komplementarnim terminima potpomazu sestrinske televizije Srbije. Imamo najpre skicu besprekorne i naivne protagonistkinje, koja ubrzo zatrudni nakon jedne partije neshvacenog predbracnog seksa iz ljubavi, zbog cega nailazi na patolosku mrznju onog dela ansambla za koji nam je vec sugerisano da je antagonisticki (razvratni bogatasi, pakosne sluzavke, perverzni saksofonisti...) dok siroki front progresivnih epizodista postoji samo da bi do samosatiranja lobirao za napacenu primadonu, ili, ako vec ne moze da pripomogne skakanjem u vodu i vatru, da uvek ima vremena da slini nad njenom gorkom sudbinom, iako je obavezno ophrvan ljutom sirotinjom, svakojakim invaliditetima, neizlecivim bolestima, neuzvracenim promiskuitetima, i ostalim licnim udesima. Opozicija se u toj prici ne pominje jer, kao sto nam je objasnjeno par recenica pre figurativnih sekira, ona ne postoji, a sta to tacno znaci, bice nam jasnije tek kada projekat udje u produkciju. Za sada je najupadljivije da je rezim konacno izgubio zivce za propagandne »stilizacije«, jer od nedavnih Seseljevih mahanja istragama radikalniji moze biti samo prelazak na dela, a jasni su i konkretni razlozi koji su inspirisali cetvrti Sastanak na dnu – morao je, eto, i Licno da se pojavi i da nam nacrta na video bimu velicine univerzuma: »Lose je primati pare od Amerikanaca za sirenje demokratije, a dobro dobijati ga od Kineza i krasti od svog naroda za vodjenje ratova i drzanje vlasti«.
Naravno, svima nama koji smo prva znanja o Ljubavi i Casti sticali iz americkih filmova, jasno je da se tako ponasa negativac koji sluti konacni obracun i katarzicnu pobedu Pravde i Istine. A katarza se nikad nije mogla naci u krvavom tumaranju izmedju teze i antiteze, vec u prevazilazenju tiranije na slobodnim izborima.
I the end.