Beogradske novine na prvim stranama donose – upravo u vreme svetosavske proslave – blago receno cudne vesti. »Bulatovic primio« – javlja Danas 28. januara ove godine – »predstavnike plemena«, koje treba da primi i sam g. Milosevic. Rec je o nekom Vecu narodnih skupstina Crne Gore, koje, barem do sada, nisu postojale u sistemu institucija obuhvacenih ustavno-pravnim poretkom. To je g. savezni premijer ucinio – i to se u vesti naglasava – u okviru obelezavanja dana sv. Save ciji su lik i delo, na primer, u Politici, i to u njenom kulturnom dodatku, neki ljudi propratili bukvalno skandaloznim prilozima. Veliki srpski svetitelj i prosvetitelj je sve sto je cinio temeljio na jednom sirem konceptu od onog plemenskog, ali malo ko je spreman danas da o tome ozbiljnije razmislja. Ima tome vec deset godina kako se stvorila jedna tradicija – otimaju se plemena Rovci i Kuci oko pesnika M. Beckovica, oglasavaju se klasici knjizevnosti Donjijeh Kokota boreci se za mesto u knjizevnosti na prelazu iz XX u neki tamo rani XIX vek. Ovo, pak, i ovakvo budjenje plemenskog duha i njegova politicka instrumentalizacija su mnogo ozbiljnija rabota.
Ovo budjenje plemena nije samo anahrono – niti je puka zabava kakva je bila ona oko plemenskih knjizevnih »klasika«.
Postupak g. saveznog premijera dobija politicku dimenziju. Pomenuti list vec 1. februara donosi jos cudnije vesti. »Plemena nece otcepljenje Crne Gore od SRJ« i pozivaju g. Milosevica da poseti »svoj narod« u Crnoj Gori, pri cemu se smece s uma da se slicna poseta ne moze lako realizovati jer g. Milosevic ne planira slicnu posetu ni vec nemirnom Bujanovcu ili Presevu. No, zahtevi plemenskih glavara su nedvosmisleni. O buducoj drzavi »ne mogu odlucivati nacionalne manjine i predstavnici naroda koji su se vjekovima borili protiv njene drzavnosti i zajednistva sa Srbijom«. Ako su plemenski glavari koji mirno ispijaju svoju kafu u kavani hotela »Moskva« smetnuli s uma realne cinjenice, nije to smeo da smetne s uma g. savezni premijer koji bi, da je kako nije, morao znati barem dve cinjenice. Prvo, pojam gradjanina je siri od pojma pripadnika plemena i, drugo, jos krajem XVIII veka su crnogorske vladike suzbijale plemenski duh u ime jednog viseg i modernijeg principa. Kraj svih nevolja koje imamo nisu nam potrebni neki balkanski Huti i Tuci.
Na sve smo licili – necemo valjda liciti jos i na Ruandu!