Pozivanje na Turke, u negativnom kontekstu, razume se, nije na nasem prostoru nikakva novost.
Ipak, nije sve bas ni tako crno. Ima tome vec nekoliko godina kako se, u vezi sa raznim teritorijalnim pravima, pominju i turske tapije. Pa ce tako Gorica Gajevic, generalni sekretar SPS, nedavno izjaviti da je »citav svet priznao« Srbiji »tapiju nad Kosovom« izrazivsi, pri tom, uverenje da ce ta pokrajina »vecno biti deo Srbije i Jugoslavije« (Danas, 10. 02. 2000).
Turaka ovde odavno nema. Ostavili su, doduse, mnoge neizbrisive tragove, medju kojima su i tzv. turcizmi. Racuna se da ih ima desetak hiljada, od kojih i danas oko tri hiljade u svakidasnjoj upotrebi. Jedna od tih tudjica je i rec tapija; pa se tako kaze: »uzeti tapiju na nesto (neki polozaj, povlasticu i sl.); dugo vremena uporno drzati polozaj, povlasticu« (Recnik srpskohrvatskog knjizevnog jezika, 6, MS, 148). Prvobitno je tapija (turska rec grckog porekla) bila isprava o zemljisnom posedu, posedovna isprava, koju je izdavao spahija domacinima na njegovom timaru (lenu). Ovom ispravom domacin–seljak je uvodjen u posed i sticao je pravo uzivanja (pritezavanja) zemlje i pravo stalnosti na njoj. Tapija je izdavana i prilikom svakog prenosa zemlje. Rec je o mirijskoj, tj. drzavnoj zemlji. Kasnije ce tapija – koja je dobila pravo gradjanstva i u srpskom jeziku i u srpskoj pravnoj terminologiji – oznacavati javnu ispravu o pravu vlasnistva na odredjenoj nekretnini, buduci da su oslobodjenjem Srbije od turskog gospodarstva i ponovnim stvaranjem srpske drzave pocetkom 19. veka ukinuti i feudalni odnosi i cifcije, odnosno kmetovi, postali potpuni i slobodni vlasnici zemlje, sto je sankcionisano i u Gradjanskom zakoniku (cl. 213). Ovo oslobodjenje zemlje, kako istice Zivojin Peric, jedan je od odjeka velike Francuske revolucije i objave prava coveka i gradjanina, a sprovedeno je u Srbiji od 1816. pa do ratova za nezavisnost (1976–78) mnogobrojnim zakonodavnim aktima.
Tapije i tapijske knjige vazile su i u Kraljevini Jugoslaviji za one prostore u kojima nisu uvedene zemljisne knjige (Srbija, Makedonija, Crna Gora). Otuda neko vracanje turskim tapijama – osim ako nisu u pitanju sami vlasnici nekretnina, jer tapija je za odredjena podrucja i dalje javna isprava na sudu – ima vrednost puke metafore.