Broj 232

Dogadjanja

Telekomunikacije: privatizacija na srpski nacin

Pocetkom 2000. godine, dve i po godine posle privatizacije telekomunikacija u Srbiji, stanje stvari daleko je od zeljenog. Broj prikljucaka stagnira, kvalitet usluga se ne povecava, ponuda novih usluga je zanemarljiva, cene su daleko iznad evropskih, a odnosi kompanije sa korisnicima su katastrofalni (svode se na ispostavljanje racuna bez specifikacije, uz pretnju da ce telefon biti iskljucen). Paradoksalno, razvoj telekomunikacija bio je daleko dinamicniji u periodu pre privatizacije.
Nasuprot ovakvim rezultatima, motivi za privatizaciju telekomunikacija trebalo bi da budu: povecanje efikasnosti, dinamican razvoj delatnosti zasnovan na prilivu kapitala i transfer know-howa. Sa stanovista korisnika, ocekivanja od privatizacije jesu: obimnija i kvalitetnija ponuda, uz nize cene usluga. Brojne privatizacije telekomunikacija u svetu svedoce da su ta ocekivanja realna.
Da bi se ta ocekivanja ispunila, potrebno je da se pri privatizaciji telekomunikacija postuju odredjena pravila:
(1) Privatizacija treba da se zasniva na dokapitalizaciji, tj. investiranju celokupnog privatizacionog prihoda u telekomunikacionu delatnost. U Srbiji je celokupan privatizacioni prihod otisao u drzavni budzet. Telekomunikacije nisu dobile kapital za finansiranje razvoja.
(2) Privatizacija treba da se obavi putem tendera, tj. javnog nadmetanja konkurenata. Na taj nacin se maksimizuje privatizacioni prihod, a dobijaju se i najbolji strateski partneri. U slucaju Telekoma Srbije, privatizacija je obavljena privatnom (neposrednom) pogodbom, sto je dovelo do obaranja prodajne cene, dobijeni su strateski partneri sumnjive vrednosti (italijanski STET je svakako velika, ali ne i respektabilna telekomunikaciona kompanija, dok o grckom OTE-u ne treba trositi reci).
(3) Strateski, partnere treba suociti sa cvrsto definisanim planom razvoja telekomunikacija, koji se zasniva na kvantifikaciji ciljeva, koji oni treba da ispune (stopa rasta broja prikljucaka, na primer) i sankcijama za neispunjenje tih ciljeva. Ne postoje cak ni indicije da je to uradjeno. Zbog toga i strateski partneri mogu da sprovode svoju danasnju strategiju maksimizaciju prihoda od postojecih korisnika, a ne sirenje mreze.
(4) Potrebno je obezbediti delotvornu ekonomsku regulaciju delatnosti koja postaje privatni monopol. Politika cena koju primenjuje Telekom Srbije svedoci da takva ekonomska regulacija nije uspostavljena.

Zbog cega su prekrsena navedena pravila? Zbog toga sto prodavca nije zanimao napredak telekomunikacija. Prodavac je jedino zeleo brzi priliv sredstava u drzavni budzet, kako bi se sanirala budzetska neravnoteza, sve u cilju sticanja kratkorocne politicke popularnosti.
Kada se privatizacija jedne od retkih profitabilnih delatnosti u Srbiji koristi za sticanje kratkorocne politicke popularnosti, zabelezeni porazavajuci rezultati te privatizacije ne treba da iznenadjuju.

Boris Begovic   

 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar