Proslo je skoro cetrdeset dana od smrti Arkanove – onih cetrdeset dana koji su po ucenju Crkve potrebni dusi da nadje mira – a jos nista jasno nije. Istraga ne napreduje i to je, ako cemo pravo, jasno, ali sve ostalo je legenda koja se plete i koja sve magicnije sjaji onim sjajem koji znamo iz mutnih balkanskih legendi. Arkan »mozda nije mrtav«, pisu beogradske novine – Danas 9. februara na prvoj strani – a u narodu se cuje da »junaci ne umiru«. Ni legende ne nastaju bas spontano, nekome je potrebno da one budu to sto jesu, a barem dve okolnosti tome ocevidno pripomazu. Niko nije video umrlicu koja je valjda sluzbeni dokument, a na samoj sahrani koja je obavljena po pravoslavnom obredu izostao je obavezni obred »poslednjeg celovanija«, obred obavezan po ucenju nase Crkve – kada se na poziv svestenika otvara kovceg kako bi najblizi, u znak misticne popudbine, poljubili pokojnika u celo pre nego sto se zemni ostaci vrate zemlji.
Gde smo i kako smo, sva je prilika, bez legendi ne mozemo, ali da u tome ucestvuje i onaj prosveceniji svet, to je uistinu cudno.
U Hagu, u tuzilastvu glasovitog Tribunala, g. Grejem Bluit izjavljuje da »tuzilastvo ne raspolaze definitivnim dokazima o njegovoj smrti«, pa ce se sada – naglasava ovaj iskusni pravnik – tome morati pristupiti »uz pomoc DNA uzoraka« jednog dana, kada to bude bilo moguce. Istina, ne znamo ima li uvazeni pravnik neke razloge za ovakve tvrdnje – mozda i ima – ali je ipak jasno da i on, na neki svoj nacin, ucestvuje u stvaranju legende o Arkanu. I on stavlja do znanja javnosti da Arkan mozda i nije mrtav, sto ono u legendi samo osnazuje i podstice. Nije g. Bluit jedini – ima i u svetu cudnih komentara, i u ozbiljnim listovima. Legende su opsesivne, njihov je sjaj magican. Stoga bi uvazeni pravnik trebalo da krene drugim putem – putem utvrdjivanja istine a ne putem na kojem se pletu legende nakon krvavog ciklusa ubijanja. Mi takvih legendi imamo inace na pretek i davno su nas iznele na los glas u svetu.