Male plate i »neizdrzivi uslovi rada« razlog su sto su zaposleni na FLU u Beogradu, u poslednjoj nedelji februara, poceli strajk za koji se izjasnila vecina clanova Sindikata ove visoke skole. Zaposleni na FLU postovace zakonom propisane uslove rada u vreme strajka, sto znaci da ce se nastava odrzavati, ali u skracenom obimu. Ovakva odluka skupstine Sindikata usledila je posle mnogobrojnih i visemesecnih upozorenja upucenih Ministarstvu za vise i visoko obrazovanje, Rektoratu Univerziteta umetnosti, Upravnom odboru i dekanu FLU. Samo nedelju dana ranije ministar, u novom resoru za vise i visoko obrazovanje u Vladi Srbije, dr Jevrem Janjic, na sednici Veca Univerziteta u Beogradu pozvao je kolege na strpljenje i porucio da ce se uciniti sve »da se materijalni polozaj univerziteta poboljsa«, dodajuci da i sam prima profesorsku platu, te da je odbio platu ministra, pokusavajuci da ih uveri da zna kako im je.

Nastavnici i saradnici Fakulteta za fizicku kulturu Beogradskog univerziteta uspeli su da smene dekana Draga Tomica koji je imenovan po usvajanju Zakona o univerzitetu. Vlada Republike Srbije, koja je po zakonu nadlezna za izbor rukovodilaca na fakultetima, u poslednjoj nedelji februara odlucila je da Tomic vise nije dekan na FFK.
Smena dekana usledila je nakon skoro dvogodisnjeg dokazivanja i gotovo neprekidnog strajka nastavnika i saradnika clanova Sindikata ove visoke skole da profesor Drago Tomic nije sposoban da rukovodi ovom visokoskolskom ustanovom, a neposredno pre Vladine odluke da se Tomic smeni, na Fakultetu je cetiri meseca trajao jos jedan strajk u kojem je ucestvovalo pedeset od ukupno pedeset devet zaposlenih nastavnika i saradnika. Na Fakultetu je ozbiljno poremecen nastavni proces i okoncanje skolske godine ozbiljno je dovedeno u pitanje. U medjuvremenu, Tomic je koristeci sve mogucnosti vazeceg Zakona o univerzitetu otpustio profesora Veljka Aleksica, a izmenjenom sistematizacijom radnih mesta »oslobodio« se i prethodnog dekana FFK, profesora Miladina Radosavljevica.
»Smenom dekana zaustavljeno je neodgovorno, nekolegijalno, nezakonito, bahato ponasanje i neistine koje su o sindikatu, Fakultetu i struci fizicke kulture prenosili clanovi bivseg rukovodstva fakulteta«, ocenili su clanovi sindikata FFK nakon Tomiceve smene.
Zaposleni na ovom fakultetu, inace, za sve vreme »pobune« nisu dovodili u pitanje Zakon o univerzitetu i strajkovali su postujuci zakonom odredjeni »minimum procesa rada«. 

U cetvrtak sedamnaestog februara, u Beogradu, nimalo slucajno, odrzana su dva vazna politicka skupa. Dok je na levoj obali Save tekao Cetvrti kongres Socijalisticke partije Srbije, u Domu omladine, na desnoj strani iste reke, dogodio se Prvi kongres studentskog pokreta Otpor. Ono sto se dogadjalo nalevo bilo je ocekivano i nimalo iznenadjujuce. Ono sto se dogadjalo nadesno bilo je i neocekivano i veoma iznenadjujuce, a pre svega za one koji su od studenata ocekivali da posrnulom drustvu, kakvo je ovdasnje, ponude neka resenja ili bar nadu.
Na skupu u Domu omladine bili su prisutni gotovo svi lideri opozicionih stranaka. Scenografija dosta mracna, a na pocetku himna »Boze pravde«. I studenti i opozicioni lideri zdusno su otpevali »boze cuvaj srpskog kralja... srpski rod«. Pevali su i oni koji se u svojim programima zalazu za republiku, gradjansku drzavu... Procitano je pozdravno pismo podrske hilandarske bratije... Sve je bilo »zacinjeno« podizanjem stisnute pesnice, simbola pokreta Otpor. 
Studentska organizacija Otpor se u javnosti pojavila odmah nakon prvih mera represije na fakultetima, kao posledica sprovodjenja Zakona o visokom skolstvu. Aktivisti ove organizacije odmah su se nasli na udaru rezima, bili privodjeni, hapseni pa i osudjivani. Napadi traju do danas, a vladajuce stranke, posebno Jugoslovenska udruzena levica, ne propustaju priliku da ih napadnu, sireci dijapazon optuzbi cak do toga da su otporasi, svi od reda, skloni kriminalu i narkomaniji. Ideoloske optuzbe idu dotle, kao sto je pre nekoliko dana zakljucio portparol Komiteta univerzitetske levice Vladan Djurkovic, da ovaj pokret »inspiraciju za brutalan teror crpe iz fasisticke ideologije«. 
Cinjenica je da je studentska organizacija Otpor od osnivanja obavijena velom tajne. Nije se znalo ni ko su osnivaci, niti su bile poznate programske osnove ovog pokreta koji je bio prepoznatljiv, pre svega, po svom simbolu stisnute pesnice i pozivu na otpor, i to pre svega vladajucem rezimu. Cinjenica je da su aktivisti ove organizacije organizovali i nekoliko akcija u Beogradu pod nazivom »Otpor fasizmu«, u toku kojih su polozili i vence na groblju Oslobodilaca Beograda, a da su i u drugim gradovima u Srbiji imali slicne aktivnosti. Kao organizatori ovogodisnjeg doceka pravoslavne Nove godine na beogradskom Trgu Republike, manifestovali su i svoju bliskost sa nacionalistickom ideologijom. Sve vreme uocljivo su se distancirali od politickih stranaka, mada su izrazili zahvalnost Srpskom pokretu obnove koji im je ustupio prostor i vreme za novogodisnji hepening. Ipak, prilikom formiranja Univerzitetskog pokreta obnove, predstavnici studentske organizacije Otpor su skup pozdravili samo kao jedni od gostiju. Nezvanicno, u kuloarima, pricalo se da iza Otpora stoji Demokratska stranka.
A onda, na zavrsetku Prvog kongresa, u beogradskom Domu omladine, Branko Ilic, aktivista Otpora, tvrdi: »Ujedinicemo se sa nevladinim organizacijama, politickim strankama, samostalnim medijima, sindikatima i svim demokratskim snagama kako bismo stvorili jedinstven narodni front u borbi protiv ovog rezima«.
Otpor je porucio i vladajucim i opozicionim strankama da postojeca politicka kriza mora da se resi mirnim putem, na demokratskim i fer izborima. Opozicioni lideri su mogli da cuju poruku jer su gotovo svi bili na njihovom kongresu, za razliku od vladajucih koji su bili okupirani »svojim obavezama« na levoj obali. Sudeci po reakcijama vladajucih stranaka nakon kongresa, ova poruka nije do njih stigla.
A gradjaninu, posmatracu oba kongresa, mada o ukusima ne vredi raspravljati, morao je ostati isti, bljutav ukus nakon sto je »progutao« informacije o dva najznacajnija skupa tog dana. Dok su socijalisti iz duboko iskopanog sanca, preteci opoziciji, neposlusnim gradjanima, svetu... pevali Internacionalu, studenti i opozicioni lideri, gradjani jos uvek Savezne Republike Jugoslavije, u kojoj vise od trecine drzavljana ne pripada istoj naciji, mole boga da sacuva srpskog kralja, srpski rod... Ali, ovde se ne radi o ukusima, nego o nadi.

Ovaj stav ministra za visoko obrazovanje ulivao bi nadu da ubrzo zatim Janjic nije pokazao da nece ili ne moze da razume problem: »Ko je protiv autonomije. Da li mi koji ovde sedimo ili oni koji se kvaziautonomijom zaklinju, a pozivaju nam studente na protestne setnje«.