Prva konferencija seksualnih manjina odrzana je u Novom Sadu, od 21. do 23. januara. Ucestvovali su predstavnici gej i lezbijskih organizacija iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Madjarske, predstavnici NVO koje se bave ljudskim pravima iz zemlje i inostranstva (Velika Britanija, Nemacka, Rumunija), novinari i gosti. U toku tri dana, u prostoru tribine mladih (Kulturni centar Novi Sad) raspravljano je o kljucnim problemima egzistencije ljudi cije se potrebe razlikuju od vecinskog modela. Na radionicama i u diskusiji razradjivane su teme Zasto nas ne volite, Sta hocemo, govoreno je o feminiziranosti, muskobanjastosti, predrasudama, patrijarhatu, izolaciji, getoizaciji, a narocito o nasilju prema lezbijkama i homoseksualcima. Svez primer za ovo poslednje je pogibija Dejana Nebrigica i sve uvrede kojima je ovaj mladi covek izlagan cak i kad je vec bio mrtav. O najaktuelnijim pitanjima buducnosti lezbijske i gej populacije u Srbiji govorili su Atila Kovac (New Age, Novi Sad), Lepa Mladjenovic (Labrys, Beograd), Dusan Maljkovic (Arkadija, Kampanja protiv homofobije, Beograd), Jens Petring (Zeleni iz Nemacke), uz mogucnost ukljucivanja svih prisutnih u diskusiju, sto je obilato korisceno.
Tokom konferencije predstavljeni su casopisi Labrys (Beograd), Just a girl (Zagreb) i Queer, gej magazin iz Nemacke.
Osnovna intencija konferencije, prema recima jednog od organizatora, Atile Kovaca iz Novog Sada, je izlazak lezbijske i gej populacije iz senke gde vecina pokusava da ih gurne. Pravo pojedinca na samoostvarenost i licnu srecu, bez sumnje, daleko je od nase prakse. Buducnost mozda nudi odgovore ali, za sada, pitanja nanose mnogo bola onima koji ih postavljaju. Gosti iz inostranstva ocenili su novosadsku konferenciju kao preloman istorijski trenutak za seksualne manjine u Srbiji.