Broj 232

Kultura

Karakteristika vremena

Dixi et animam meam salvavi. Rekoh i spasoh dusu svoju. Ako je verovati autoru Maksimilijanu Erenrajh-Ostojicu, coveku u poznim godinama, ova izreka najbolje izrazava njegovu potrebu da napise knjigu kojoj ce dati naslov Karakteristika i koja ce dobiti NIN-ovu nagradu za roman godine. U toj knjizi on ispoveda svoje grehe, one koje je sam odredio kao reprezentativne. Oni pripadaju istom zanru i pocinjeni su u istovetnim okolnostima: za vreme Drugog svetskog rata, u okupiranom Beogradu.
Iako je bio u prilici da nesto preduzme, odbijao je da pomogne bliznjima: to je zajednicki imenitelj svih grehova o kojima nas pisac Karakteristike, covek u poodmaklom dobu, obavestava da ih je kao vrlo mlad pocinio.
Bez dugovecnosti autora ne bi ni bilo ove knjige, ali zbog ove knjige moglo je da ne bude dugovecnosti autora. To je osnovna njena karakteristika. To je sustina njene vrednosti. Naime: znacajna je novina koju ova knjiga uvodi u razgovor sto je vodjen pre trideset i pre cetrdeset godina, a ciji danas cujemo samo eho. Da je ona bila objavljena tada, a u to vreme autor je bio u zrelom dobu, ozbiljno bi uzdrmala ondasnji diskurs o heroizmu, odnosno o antiherojstvu i neprijateljima, a, razumno je pretpostaviti, izazvala bi i ozbiljne sankcije prema samom autoru. Danas, medjutim, Erenrajh-Ostojic se uhvatio u kostac sa ehom te prohujale rasprave. Zato njegova knjiga, u kojoj se govori o onome sto se bez sumnje zbilo, danas i ima znacaj memoara.
Suprotno onome sto su do sada kod nas ucinili odredi heroja, ucinio je antiheroj Erenrajh-Ostojic: svoju istinu rasnirao je javno i nece je poneti u grob kao tajnu, ali svoju savest danas on spasava veoma bezbedno. To je jos jedno poglavlje koje bi se kao antiherojstvo moglo dodati njegovoj knjizi. Pre trideset ili pre cetrdeset godina objavljivanje ove knjige bilo bi ravno heroizmu. Knjiga bi tada bila proskribovana, ali bi bila ucesnik i dovodila bi u pitanje vreme karakteristike. Danas, ona je nagradjena i to nam pre svega govori o karakteristici vremena. Uistinu, stvari su se pomerile u odnosu na ono od pre pola veka, ali nisu li one na zacelju danasnjih dogadjaja? To cemo naknadno saznati.

Zlatko Pakovic   

Ovaj tekst je objavljen u televizijskom magazinu VIN br. 131, 4. 02. 2000.

 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar