U poslednjim mesecima, kada je demokratska javnost Srbije suocena sa primenom drasticnog Zakona o javnom informisanju, koji ogranicava slobodu javne i pisane reci i ostro kaznjava vlasnike i urednike nezavisnih glasila, korisno je podsetiti citaoce na reakciju jednog od istaknutih srpskih politicara i profesora Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta dr Dragoljuba Jovanovica na Zakon o stampi donet od strane diktatorskog rezima pocetkom 1929. godine. Dragoljub Jovanovic je prvi javno istupio sa kritikom novog zakona o stampi kojim se kompletira ukidanje parlamentarizma i raspustanje svih politickih stranaka i sindikata. Novim zakonom o stampi diktatura je pogorsala odredbe starog zakona iz 1925. Reagujuci na njega, profesor Beogradskog univerziteta podigao je glas protesta protiv zakonodavne aktivnosti diktatorskog rezima, objavivsi u trecem broju Letopisa matice srpske, marta 1929. godine, clanak »Novi zakon o stampi«. Urednistvo poznatog i u javnosti cenjenog casopisa imalo je hrabrosti da objavi Jovanovicev tekst u jeku opsteg cutanja i straha od osuda rezima i njegovog Drzavnog suda za zastitu drzave.

Pod policijskom kontrolom

U svom tekstu dr Jovanovic uporedjuje novi sa starim zakonom o stampi iz 1925. godine, cijim je udarima i sam bio izlozen kao pisac i izdavac lista Rad. Mnogo je puta bio izvodjen pred sud posle policijskih zaplena i zahteva da sud zabrani izdavanje lista. U tekstu se taj stari zakon ocenjuje kao demokratski i liberalan, a novi kao akt koji pogorsava postojeci zakon, jer je »otvoreniji i precizniji«, uvodi preventivnu cenzuru i stavlja stampu pod striktnu policijsku kontrolu.
Mada je primetio da i u starom i u novom zakonu o stampi tekst pocinje recenicom »Stampa je slobodna«, izmene i dopune drasticno su pogorsale uslove za izdavanje stampanih dela, pre svega listova. Analizu novog zakona pocinje stavom da je on ukinuo clan 3 starog zakona, po kojem se nije mogla ustanoviti »nikakva preventivna mera koja sprecava izlazenje, prodaju i rasturanje spisa i novina«, sem u slucaju mobilizacije. Ukidanjem tog clana, smatrao je Jovanovic, uvodi se preventivna cenzura i preventivna zabrana i sama pojava lista ili spisa. Od urednistva se zahteva da pre izlaska list mora da se nosi na pregled cenzoru da bi mogli biti izbaceni inkriminisani izrazi i pasusi iz tekstova.

Bez prava zalbe

Posebnu paznju dr Jovanovic posvecuje zabranama i dopunama koje dozvoljavaju zabranu lista. Pored vec postojecih zabrana starog zakona koji inkriminise kao kaznjivo delo uvredu vladaoca i kraljevog dvora, stranih vladara, Narodne skupstine, pozivanje gradjana na nasilnu promenu Ustava ili zemaljskih zakona i teske povrede javnog morala, u novi zakon su uvrstene nove kaznene mere: izazivanje mrznje prema drzavi u celini, verskog ili plemenskog razdora i izazivanje nemira kod gradjana »ako se iz spisa ocigledno vidi da se njime ide na takvo izazivanje gradjana«. Ukazao je na to da se uvodi novi osnov o zlocinu ili prestupu »protiv drzave po krivicnom zakonu« bez odredjivanja tog prestupa i nepozivanja na odgovarajuci paragraf Krivicnog zakonika. Zakonodavac, kako je pisao, kao osnov za zabranu spisa ili lista predvideo je »bilo koje krivicno delo«, kaznjivo po Zakonu o zastiti javne bezbednosti i poretka u drzavi, pre svega imajuci u vidu komunisticku i antimilitaristicku propagandu. Prema novom zakonu, za takva dela listovi i njihovi urednici vise nisu isli pred sudove, kao sto je bilo u starom zakonu, jer protiv resenja o zabrani vise nije bilo »pravnog leka«. Takav zakonski stav dr Jovanovic ocenjuje kao »sasvim nov«, »izuzetak u zakonodavstvu celog sveta«, posto list moze da bude zabranjen »ako sadrzi uvredu ili klevetu protiv organa vlasti«, cime se onemogucava bilo kakva kritika vlasti i njenih cinovnika.
Pogorsavanje uslova za izdavanje listova vidi se i u izmeni koja se odnosi na postupak izvrsavanja zabrane listova i drugih glasila. Kao i u starom zakonu, tako i u novom, policija izvrsava zabranu, ali po novom zakonu pismeno resenje o zabrani ne mora da se obrazlozi sudu odmah, vec se zabrana izvrsava sa obrazlozenim pismenim resenjem policijskog organa protiv kojeg nema pravnog leka. Takav postupak onemogucava podnosenje zalbe Apelacionom sudu na resenja, kao sto je pisalo u zakonu iz 1925. godine. Prema slovu tog zakona, sud nije bio duzan da »nadje i delo zbog kojeg je zabrana ucinjena«. Novi zakon ukinuo je clan 22 starog zakona, koji je omogucavao neprihvatanje od strane suda policijskog resenja o zabrani lista. Po novom, diktatorskom zakonu, prestali su svi razlozi prema kojima se »moglo smatrati da je zabrana dignuta i rasturanje raspusteno«. Zakljucivao je da je »svaka zabrana i zaplena od suda definitivna, cak i ako prilikom sudjenja o delu nadje da dela nema«. Time je dokazivao da je novi zakon ukinuo i pravo suda da sudi nepristrasno i da ne podleze policijskoj naredbi.

Smrtonosni zakon

Pogorsanje uslova za izdavanje listova dr Jovanovic vidi i u prosirivanju krivicne odgovornosti sa pojedinca na kolektiv lista i pisca teksta, kao i na urednika, izdavaca, stampara i rasturaca izdanja, cime je izmenjen osnov za krivicno delo samo pojedinca odgovornog za delo. Podvukao je da po novom zakonu svi odgovaraju ne samo po odredbama tog zakona, vec i prema odredbama Krivicnog zakona, Zakona o zastiti javne bezbednosti i poretka u drzavi. Jovanovic je zakljucio: »Ne treba zaboraviti da sada svaka zabrana moze znaciti optuzbu za delo, i za optuzbu po Zakonu o zastiti drzave povlaci zatvor«. Pri tom, kako je primetio, »uvek primenjuju teze kazne, ako dva ili vise zakona kaznjavaju jedno te isto delo«. 
Novinu u novom zakonu, u poredjenju sa starim, vidi u potpunoj zabrani jednog glasila, jer je zakonski propis »vrlo strog, i za dnevne listove smrtonosan«, navodeci pravo ministra unutrasnjih dela da ukine list ako nadje da je bar tri puta bio zabranjivan, ako u narednom broju ne objavi ispravke vlasti i ako u roku od tri dana ne plati novcanu globu. Po novom zakonu sve se prepustalo volji ministra unutrasnjih dela, tj. samovolji pojedinca na vlasti, koji ce odlucivati o zabrani nekog lista ili izdanja. Pri tom, pozivao se na novi clan 14 koji predvidja potpunu zabranu lista ili izdanja i onda kada izlaze sa izmenjenim spoljnim oblikom i drugacijim izgledom. Sarkasticno je podvukao da ce ovu novu odredbu policijska vlast shvatiti tako da moze zabranjivati »sve listove koji im ne budu po volji«.

Ukinuto kriticno pisanje

Skrenuo je paznju na poostravanje one odredbe u novom zakonu, koja se odnosila na izmenu clana starog zakona u odnosu na unosenje u zemlju i rasturanje strane stampe i druga stampana dela. Pisao je: »Sve je to bilo slobodno unositi ukoliko doticni ili izradjeni ili umnozeni predmeti ne sadrze krivicno delo« predvidjeno clanom 19 starog zakona, po kojem bi list bio zabranjen. Zakljucivao je u vezi s tim: »Sada je nacelna sloboda ukinuta«, jer je ministar unutrasnjih dela mogao »odmah« zabraniti strani list objavom u Sluzbenim novinama. Posledica takve zabrane stranog lista ili izdanja bila je da on ne moze biti unet u zemlju nijednim saobracajnim sredstvom, a policijska vlast moze konfiskovati zabranjene novine.
Nije zaobidjen ni pojam »kraljevski dvor«, koji je po novom zakonu prosiren na sve zenske potomke kraljeve sestre pre udaje, knezove Arsena i Pavla sa suprugom i zenskim potomcima pre njihove udaje, cime se ogranicavalo pravo glasila da kriticki procenjuju ponasanje velikog broja pripadnika kraljeve porodice.
Zavrsavajuci kriticku analizu pojedinih izmena i dopuna u diktatorskom Zakonu o stampi, Dragoljub Jovanovic je izrazio svoj celovit stav prema zakonu na sledeci nacin: »Kad se ove izmene i dopune u zakonu o stampi budu unele u stari tekst, i kad se nov zakon bude stampao, njegova prva recenica ce biti: ‘Stampa je slobodna’, mada je ta recenica u suprotnosti sa celim zakonom, njegovim duhom i slovom«. »Zacelo, moci ce se pisati i dalje«, naglasavao je na kraju clanka, »narocito ce knjige i casopisi dobiti maha, ali ne o politickim pitanjima, i ne o uredjenju drzave, ali bar ne kriticki. Do sada smo se korili suvisnom slobodom. Sada, eto, ima jedan razlog manje da se kritikujemo i da nas kritikuju«.
Clanak dr Dragoljuba Jovanovica bio je glas protesta protiv drasticnog diktatorskog Zakona o stampi, samovolje vlasti i za odbranu slobode stampe. Bio je to usamljen, ali hrabar gest istaknutog srpskog intelektualca i demokratskog borca u periodu gusenja svih sloboda od strane diktatorskog rezima.