Kikindu, koja tek sto se netom pocela oporavljati od epidemije gripa, pocinje da drma groznica sasvim druge vrste. Predizborne aktivnosti su u najvecem jeku. U takvoj atmosferi, dva dogadjaja narocito privlace paznju celokupne javnosti, koliko javnost uopste funkcionise. Prvi: za predsednika kikindskog OO SPS izabran je Dmitar Segrt, generalni direktor Industrije gradjevinskog materijala »Toza Markovic«. Drugi: opozicione partije su se dogovorile o zajednickom nastupanju na lokalnim izborima. Oko saradnje su se sporazumele LSV, RDSV, DS, GSS, DSS, SPO, SVM i Vojvodjanski pokret, a ocekuje se pristupanje i novih koalicionih partnera. Sporazum sadrzi moratorijum na sva dosadasnja neslaganja, otvorenost za pristupanje novih partnera, nesaradnju sa koalicijom SPS–JUL–SRS, zajednicko nastupanje na tribinama i ostalim promocijama, zajednicke liste i da stranke vojvodjanske orijentacije dele broj mesta na listi sa strankama s centralom u Beogradu po sistemu: pola-pola.
Novi prvi covek socijalista Kikinde odmah po stupanju na novu duznost uputio je izuzetno uctiv poziv za saradnju svim medijima u gradu. Odmah potom, Dmitar Segrt je dao dva intervjua lokalnim nezavisnim medijima, Kikindskim novinama i VK Radiju. Nigde nije bilo ni govora o domacim izdajnicima i stranim placenicima: uobicajeni vokabular vladajuce partije jednostavno se nije cuo prilikom ovih medijskih nastupa. Nesvakidasnje.
Uporedo sa zbivanjima na politickoj sceni, veliko interesovanje izaziva steta od nedavnih poplava. Prema jednom saopstenju OO SPO Kikinde, poplave u kikindskom kraju ostetile su preko 4000 kuca od postojecih 17 000, a od 59 159 hektara obradivog zemjista poplavljeno je 17 380. Steta od poplava u Kikindi i okolini veca je od stete izazvane zemljotresom u valjevskom kraju, upozorava SPO, napominjuci da je republicka pomoc Valjevu usledila odmah, a pomoc za Kikindu okleva.
Dok vreme do izbora istice, kao pod sladjanom glazurom na kolacu, gradom kolaju price, sta je ko kome u politici smestio, ko je koga prevario a koga ucenio, a narocito kako se vecini firmi u gradu priprema stecaj i otpustanje znatnog broja radnika; s druge strane, potpisuju se ugovori teski milione maraka, obecava se gradnja novih muzeja, igralista i inih objekata i, uopste, sve deluje imucno, sredjeno i samouvereno. U sta verovati, posle tolikih razocarenja?