Broj 232

Dogadjanja

Da ne zacuti Srbija

Prvi protest nezavisnih novinara »ponedeljkom kod Nusica« simbolicno je zigosao sudije koji su kaznili medije sa ukupno 50 miliona dinara

Poslednjeg ponedeljka januara, u podne, na Trgu Republike u Beogradu, nadomak spomenika Branislavu Nusicu, postavljena je neobicna scena: za stolom sedi novinar Filip Mladenovic, sa crvenim povezom preko usta i gajtanom oko zglobova saka naslonjenih na pisacu masinu. U 12,05 pred pedesetak novinara i tri uniformisana policajca, predsednica NUNS-a Gordana Susa otvara prvi, ubuduce tradicionalni protest poslednjeg ponedeljka u mesecu, »zbog primene neustavnog 

Zakona o javnom informisanju«. Namera ovog prvog skupa bilo je javno, dabome simbolicno, zigosanje 47 sudija za prekrsaje koji su po Zakonu o informisanju kaznili novinare i glasila sa 
ukupno oko 50 miliona dinara. Spisak imena sudija istaknut je na, za ovu priliku napravljenom stubu srama, a Gordana Susa je izjavila: »Represivni Zakon o informisanju, koji je inkvizitorski jer se zasniva na pretpostavci krivice medija, zakon koji stiti lopove i lazljivce jer samo uz njihov pristanak mozete objaviti da su lagali ili ukrali, zakon koji se selektivno primenjuje i ima iskljucivo politicku upotrebnu vrednost za rezim da bi ucutkao neistomisljenike neke sudije su tako zdusno prihvatile da njihova imena zasluzuju da ih zapamtimo. Pre godinu i po imali smo sedam dnevnih novina koje nisu bile pod kontrolom vlasti, a danas tri. Sistematsko unistavanje Glasa javnosti i stamparije ABC Grafika, pokretanje stecajnog postupka, upad parapolicajaca, ukazuju na nameru rezima da ostanu samo dve, pa jedna i najzad nijedna novina koja nije pod njihovom kontrolom. To ne zelimo da otcutimo. Zelimo, naprotiv, da ohrabrimo i druge da ne cute i da se suprotstave tome«.

Protestna poruka skupa

Vek posle Nusicevog robijanja zbog slobodne reci, na snazi je Zakon o javnom informisanju cija je svrha da zacuti cela Srbija. On je delo ogoljene samovolje jedne pogubne vlasti.
Ovaj zakon je uperen, pre svega, protiv gradjana. On im oduzima pravo na slobodno informisanje, pravo da budu obavesteni o svemu bitnom sto se dogadja, o svemu od cega zavisi njihov zivot. Zbog toga je on antimedijski, antinovinarski i, iznad svega antigradjanski. On je groteska, pred kojom bi zanemeo cak i Nusic.
Protestujemo zbog politickih naloga prerusenih u pravno ruho, protiv prekih sudjenja i zahtevamo ukidanje Zakona o javnom informisanju. Zahtevamo prestanak svih oblika represije nad novinarima i medijima. 
Pozivamo na zajednicki otpor gazenju prava na slobodno informisanje.



Aleksandra Nikolic Bajec, dopisnik TV Crne Gore, procitala je imena svih prekrsajnih sudija, a zatim navela i one koji su po Krivicnom zakonu Srbije osudili novinare na robiju: Dragana Marjanovica koji je kaznio sa godinu dana zatvora glavnog urednika TV Soko Nebojsu Ristica, zbog isticanja plakata »Free press made in Serbia«; Krstu Bobota iz Prvog opstinskog suda u Beogradu, koji je zbog jednog teksta u Dnevnom telegrafu odredio po pet meseci tamnice novinarima Srdjanu Jankovicu i Zoranu Lukovicu i vlasniku DT pokojnom Slavku Curuviji, kao i sudije iz Kragujevca, Kikinde i Vranja koji su kaznjavali tamosnje medije i njihove novinare.

Posle razglasa imena sudija preko megafona, Susa je porucila: »Uverena sam da i medju sudijama ima onih koji se stide postupaka svojih kolega. Pozivamo ih na neposlusnost i apelujemo na njih da odbiju da sude po Zakonu o informisanju, dakle da postupaju po savesti i pravdi, a ne po diktatu«.
Dan ranije smenjeni direktor i glodur trenutno najprogonjenije novine, Glasa javnosti, Slavoljub Kacarevic, izjavio je: »Krivi smo jer verujemo u slobodu javne reci i u tom smislu i dalje cemo biti krivi«. Zbog slabog odziva novinara na protest, Kacarevic je primetio da je ocito da javnu rec javno brani mala grupa, dok veci deo posmatra borbu.
Veselin Simonovic, glodur Blica, takodje je izrazio negodovanje zbog malog broja ucesnika na skupu, rekavsi: »Ovo je lep dan za javnu konferenciju za stampu jer da nas je vise smatrao bih da imamo protest«. Ipak, kako je rekao, »mnogo nas je vise koji se borimo za slobodu javne reci i potrebno je da svakog dana ponavljamo da se ne mirimo sa ovim zakonom, da ne cutimo«.
Jedan od urednika Studija B, Milos Rajkovic, rece da se pribojava megafona kao sredstva komunikacije, »jer izgleda da pokusavaju da nas svedu na informisanje megafonom, ali nece uspeti, bicemo uporni«.
Vukasin Obradovic, glodur Novina vranjskih, predstavio je svoj list kao »vlasnika« pojedinacno najvise novcane kazne posle one izrecene Evropljaninu. Podsetio je da je novina kaznjena sa 800 000 dinara zato sto je prenela tekst helsinske povelje i objavio da je bas ovog ponedeljka policija upala u prostorije redakcije. »Vlast je odlucila«, kaze Obradovic, »da ugasi ne samo velike listove, vec sve sto joj smeta, pa i male medije«.
Jedini pozitivan primer u ovoj javnoj prici o represiji nad glasilima izneo je glodur Somborskih novina, Slobodan Jerkovic, pominjuci sudiju Mariju Malbasic, »koja je skupila dovoljno profesionalne kurazi da odbaci optuzbe na racun nase novine«.
Na kraju ovog simbolicnog sudjenja neslobodi javne reci, Filip Mladenovic je skinuo poveze sa usta i ruku i uzviknuo: »Ustav Srbije, clan 45, jamci slobodu misli i javnog izrazavanja misljenja. Clan 46 jamci slobodu stampe i slobodu informisanja«.
Prema Ustavu je to tako, bar kao slovo na papiru, godinama, Nusica odavno nema, ali neku vezu izmedju njih je NUNS, k
ao organizator protesta ponedeljkom, nasao. Simboliku okupljanja oko spomenika velikom komediografu Gordana Susa je ovako objasnila: »Ne samo zato sto je Nusic bio pisac, satiricar i novinar, vec zato sto je zbog svoje ostre i iskrene reci osudjen na dve, a odrobijao godinu dana u pozarevackom zatvoru. Danas, 113 godina posle njega, prinudjeni smo da se borimo za elementarna prava koja je Nusic vec bio osvojio«.
 

Z. J.   

 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar