Sudstvo u Srbiji je upropasceno i ponizeno, osnovni je ton izlaganja dr Zorana Ivosevica, nedavno razresenog sudije Vrhovnog suda Srbije na sednici Gradjanskog parlamenta Srbije. Do istinske nezavisnosti sudstva i sudija kao ljudi koji obavljaju izuzetno odgovornu funkciju vrseci sudsku vlast, prema njegovom misljenju, ne moze doci sve dok se ne promene osnovne pretpostavke koje danas vladaju u drustvu. Za to je potrebna promena sadasnje vlasti i tek nakon toga izgraditi demokratsku infrastrukturu sa lepezom garancija za nezavisnost sudija i sudova. Najvaznije elemente u toj lepezi Ivosevic vidi u stalnosti sudijske funkcije i rezidencijalnoj stalnosti (kako bez volje sudije niko ne bi mogao da ga premesti iz jednog suda u drugi), u imenovanju sudija ne od strane zakonodavne vlasti (Narodne skupstine), vec od posebnog pravosudnog tela kojeg bi cinile sudije, npr. – Visoki sudski savet, u obezbedjivanju potpunog sudijskog imuniteta istovetnog sa imunitetom narodnih poslanika i ministara, u postovanju institucije slucajnog sudije gde se pojedini delikatni politicki predmeti ne bi dodeljivali poslusnom sudiji, u jacanju institucije sudija porotnika, koja je danas znatno ispod nivoa svoje ideje, u obezbedjenju garancija da razresenje sudija ne moze vrsiti niko drugi do vrhovni sud, u slobodi udruzivanja sudija u svoju strukovnu organizaciju sto je garantovano medjunarodnim aktima, pre svega Univerzalnom deklaracijom o nezavisnosti sudija ciji je potpisnik i nasa drzava i u formiranju zasebnog sudskog budzeta u okviru drzavnog, kako bi se i na taj nacin ekonomski osamostalila sudska vlast i bila manje podlozna uticaju izvrsne, a, naravno, poboljsao bi se i materijalni polozaj sudija pa bi bili manje izlozeni eventualnim zloupotrebama i korupciji. 

Sud nije klasna institucija

Moramo svi shvatiti da je sustinski izazov demokratije u tome da sudstvo vise ne bude zastupnik interesa jedne klase vec da bude pravedno, smatra Ivosevic. On je dodao da je u saradnji sa Centrom za unapredjenje pravnih studija izradio dva modela zakona o sudijama – jedan po modelu sadasnjeg Ustava Srbije koji je nazvao »model za danas« i model za eventualno nov i moderan proevropski Ustav Srbije, dakle »model za sutra«.
Profesor dr Momcilo Grubac pridruzio se sudiji Ivosevicu u ocenama o stanju naseg sudstva kao i osnovnim pretpostavkama za nezavisnost sudstva. Ali, ta nezavisnost nije dar sa neba, nije nesto sto ce nam neko pokloniti, vec se za nju valja izboriti. U tom procesu koji ce biti dug i mukotrpan, moraju participirati pre svega sudije, ali i ne samo oni, vec i ostali drustveni slojevi. Izuzetno je dobro, smatra prof. Grubac, sto su vitalne drustvene teme dospele u zizu paznje Gradjanskog parlamenta Srbije kao tela koje treba da siri gradjanske ideje i demokratiju medju gradjane. Sada je doslo na red pitanje nezavisnosti pravosudja. Opozicija u Srbiji nije dovoljno svesna znacaja ovog pitanja, ona to pitanje nezavisnosti sudske vlasti naprosto ignorise, marginalizuje, smatrajuci ga nebitnim. Zato je izuzetno dobro sto Gradjanski parlament Srbije na sebe preuzima ne brigu o nezavisnosti sudstva, vec naprosto otvara jedan veliki i slozen problem o kojem se malo kod nas govori. Profesor Grubac je izrazio optimizam u pogledu puta ka istinski nezavisnom sudstvu, uprkos cinjenici da je ono moguce u jednom sasvim novom drustvenom ambijentu u kojem ce vladati demokratski odnosi, u kojem ce smenljivost vlasti biti nesto sasvim normalno, a garancije da se neka sudska odluka sprovede nece ni biti potrebne jer se tako nesto podrazumeva. Zato ne treba gubiti nadu. U tom smislu, rekao je profesor Grubac, Drustvo sudija Srbije kao i Gradjanski parlament Srbije tu nadu jos snaznije potkrepljuju.

Sudija Bozo Prelevic smatra da je na pravi nacin fokusiran dijapazon problema: nepostojanje pravne drzave kao i da su date neke ideje kako izaci iz zacaranog kruga, da nam je za promenu sistema potrebna demokratija, a za demokratiju je neophodna promena sistema. Vazno je da iznadjemo nacin i instrumente da danasnje centre moci naprosto vratimo u zakonske okvire. Jedno je ipak sigurno, bez demokratskih institucija nema nezavisnosti sudstva i samostalnosti sudija, smatra Prelevic. Moguce je da je nase drustvo, tragajuci za demokratijom pa u sklopu toga i za nezavisnim sudstvom, u polozaju onog Francuza koji je u Londonu hteo da kupi seme za cuvenu englesku travu. Trazio je svuda po radnjama, a onda mu je neko rekao da uzalud traga jer takvo seme zapravo ne postoji. Prosto zalivate 300 godina i dobijete englesku travu.

Tamni vilajet Evrope

Prelevic je podrzao glavne elemente u izlaganjima Ivosevica i Grubaca koji bi mogli da, posle smene aktuelnog rezima, dovedu pravosudje u jedan objektivno bolji i autonomniji polozaj, premda je izrazio sumnju da bi i danasnja opozicija ako bi i dosla na vlast bitno promenila odnose izmedju izvrsne i sudske vlasti. On smatra da je izazov odricanja od potpune vlasti i suvise jak da bi se oni koji danas predstavljaju srpsku opoziciju tako lako odrekli monopola nad zakonodavnom i narocito sudskom vlascu.
Zanimljiva je bila diskusija Rizaha Grude, bivseg narodnog poslanika iz Novog Pazara, sada predsednika Gradjanskog foruma u tom gradu. Danas se, istakao je, vrsi nepravda, a ovde je rec o sudskim nepravdama, ne samo prema nacionalnim manjinama, dakle nesrbima, vec i prema samom srpskom narodu. To je redak fenomen u svetu i ukazuje na autoritarnu prirodu rezima. On je danasnji rezim nazvao »tamnim vilajetom Evrope« i takodje izrazio bojazan da bez promene vlasti nema ni nezavisnosti pravosudja. 

Vasa Radojicin iz Udruzenih granskih sindikata Srbije je posebno apostrofirao pravnu i ekonomsku nesigurnost gradjana zapitavsi se kako je moguce da 500 radnika fabrike aviona »Utva« iz Panceva radi, a mesecima ne prima platu i regres sto im je zakonom garantovano, a da savezni ministar Petar Jojic te ljude koji su strajkovali nazove izdajnicima i stranim placenicima. On smatra da je Gradjanski parlament mesto gde treba da se artikulisu interesi svih gradjana i da ovaj parlament mora postati nukleus promena. Bozidar Djukic iz Pirota smatra da je glavni problem sadasnje zavisnosti suda i sudija od izvrsne vlasti, veliki strah koji je neumitno usao u glave ljudi, pa i sudija. Naveo je tri licna primera kako je osudjen »na pravdi Boga« samo zato sto je lokalnom sudiji to naredio predsednik tamosnjeg okruga, koji je, razumljivo, clan Socijalisticke partije Srbije. Sudija mi se posle izvinjavala preko zajednickog prijatelja recima: zamoli ga da mi oprosti, morala sam... Djukic put ka nezavisnosti sudija, takodje, vidi jedino u promeni rezima koji nas je doveo do ivice katastrofe.

Ognjista nade

Dr Olga Zirojevic, istoricar i saradnik Republike, replicirala je Djukicu recima da iako se zvanicna Srbija samovoljno nalazi u getu, uvek postoje ognjista nade koja ce razbijati strah od otvaranja prema spoljnom okruzenju. Jedno od takvih ognjista je i Gradjanski parlament Srbije.
Podrzavajuci svoje kolege sudije u pogledu izlaska sudstva iz sramno podredjenog polozaja u odnosu na izvrsnu vlast, sudije Jankovic, Mihajlovic i Skero su istakli da bi u buducem drustvu pravni sistem morao biti podesen tako da pravna svest i kriticko javno mnenje budu arbitri pravosudja. Nezavisnost sudstva je kulturna potreba, to je univerzalna tekovina covecanstva i mi je kao drzava i kao drustvo sto pre moramo prihvatiti. Nama sudijama neki zameraju da se toboze bavimo politikom. Mi se ne bavimo politikom nego se ona bavi nama i mi na to moramo da reagujemo, zajednicki je stav ovih sudija. 

Svetlana Eric iz Gradjanskog parlamenta Cacak izlaz iz ove sveukupne situacije u kojoj se nalazi pravosudje, ali i druge drustvene oblasti kao sto su ekonomija, zdravstvo, prosveta, nauka, kultura i sl., vidi u hrabrom i otvorenom povezivanju i odlucnom delovanju svih mislecih ljudi. Samo se tako, prema njenom misljenju, moze stvoriti model za promene. 
Odbor za ljudska prava u Boru predlozio je da se uradi nesto konkretno u pravcu delovanja na svest pojedinih sudija. Nemoguce je da su svi korumpirani, mnogi donose presude po nalogu vladajucih krugova iz straha za svoju egzistenciju, istice Ilikic, predsednik Odbora i dodaje da bi trebalo nekako apelovati na njihovu svest. Zasto ne bismo sa Kodeksom sudijske etike, koji je danas procitao sudija Ivosevic, upoznali sve sudije u Srbiji, mozda ce mnogi promeniti svoj stav i osloboditi se straha, zapitao se Ilikic.
Verica Barac predsedavajuci GPS podrzala je ovaj predlog, a Parlament ga je aklamacijom usvojio. 
Dobrosav Nesic predsednik Odbora za ljudska prava Gradjanskog parlamenta Srbije, procitao je predlog pisma koje je ovaj odbor sacinio u vezi sa misterioznim nestankom Bogoljuba Arsenijevica Makija iz bolnice u kojoj se nalazio na lecenju.
Zakljuceno je da su na 8. sednici GPS dati samo okviri za problem nezavisnosti sudstva i da je put ka njemu mukotrpan, tezak i dug. Nastavice se napori kako u okviru Gradjanskog parlamenta tako i u okviru Drustva sudija Srbije da se izgrade instrumenti za resavanje ovog pitanja, koji su u ovom trenutku moguci. GPS je zatrazio ukidanje postojeceg Zakona o sudijama i prihvatio model novog kao jednog od moguceg nacina koji bi vodio ka nezavisnosti suda i sudija. Koordinator ovih poslova bice dr Zoran Ivosevic. Odluceno je takodje da se umnozi Kodeks sudijske etike koji je izradilo i usvojilo Drustvo sudija Srbije i uputi svim sudijama u Srbiji.