Broj 233

Alternativa

Necu protiv savesti*

Pismo Slobodanu Gligorijevicu, predsedniku Komisije za ratne zlocine

Vladan Vasilijevic

Postovani gospodine predsednice,
Danas sam zvanicno obavesten da me je Savezno vece Skupstine SFRJ svojom odlukom AS br. 1485 od 18. marta 1992. godine imenovalo za clana Komisije za prikupljanje podataka radi utvrdjivanja zlocina genocida i drugih zlocina protiv covecnosti i medjunarodnog prava koji su pocinjeni nad stanovnistvom srpske i drugih nacionalnosti u vreme oruzanih sukoba u Hrvatskoj i drugim delovima zemlje. Odluka mi je saopstena istovremeno sa pozivom na prvi sastanak Komisije koji je odrzan 27. marta 1992. godine, a kojem nisam mogao da prisustvujem zbog toga sto sam poziv primio kasno. Napominjem da pre izvrsenog izbora nisam ni znao za kandidaturu.
Pregledavsi dostavljeni mi materijal, uverio sam se u sledece:
1. Komisija je imenovana prekasno. Sa sistematskim utvrdjivanjem podataka o izvrsenim zlocinima u ratu u Hrvatskoj moralo se otpoceti znatno ranije; cim je doslo do sukoba. (Podsetimo se: predsednik Ruzvelt i premijer Cercil dali su prva saopstenja o kaznjavanju pocinilaca zlocina tokom Drugog svetskog rata vec oktobra 1941. godine i ponovili ih u decembru sledece godine, da bi sudjenje u Nirnbergu zapocelo oktobra 1945.) Proteklo vreme je sasvim sigurno u ne maloj meri doprinelo da se mnogi podaci obezvrede ili zametnu. Vec sada se na razlicitim stranama koriste materijali koji su neshvatljivo suprotnih sadrzaja. Strane organizacije su cak i preciznije od domacih u prikupljanju i obradi gradje. Plasim se da je ponovljena greska iz 19431948. godine zbog koje ni danas pouzdano ne znamo obim pocinjenog zlocina protiv covecnosti na teritoriji NDH od 1941. do 1945. godine.
2. Nazivom Komisije prejudiciraju se cinjenice koje tek treba da budu utvrdjene. U sukobima u Hrvatskoj 1991/1992. godine stradali su svi narodi koji zive u tim krajevima. Izdvajanje srpskog naroda od ostalih nedopustivo je ako se zeli da se nepristrasno utvrdi sve sto je pratilo rat i sto je rat za sobom ostavio. Ovako, umesto odgovornog strucnog pristupa nudi se politikantsko razresavanje jednog sukoba koji je doveo do jugoslovenske katastrofe. Da je Komisiju imenovala Narodna skupstina Republike Srbije ja bih to mozda i razumeo, premda sumnjam da bih se i slozio s tim. Bivsa Skupstina SFRJ to sebi ne bi smela da dozvoli.
3. Nadleznosti Komisije odredjene su bez elementarnog znanja iz oblasti krivicnog i medjunarodnog krivicnog prava. Izdvojeno je delo genocida i »ostala dela protiv covecnosti«, sto je jos jedno prejudiciranje. Koji su zlocini izvrseni utvrdice na osnovu prikupljenih podataka i drugih izvedenih dokaza nadlezni sudovi, posle sprovedenog postupka. Komisija nije i ne moze da bude ovlascena za to. Da napomenem i to da se delo genocida olako pominje, pa i zloupotrebljava. Elementi ovoga dela su viseznacni i sa njima treba biti i te kako oprezan. Politicka poigravanja oko toga veoma su opasna. Isto tako, nema mesta vracanju na dogadjaje iz razdoblja 19411945. godine, ako je rec o ratu vodjenom 19911992. godine. Pogotovu ako se zna da ni po Zakonu o krivicnim delima protiv naroda i drzave, ni po Zakonu o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i razdora, oba iz 1945. godine, zlocin protiv covecnosti u delu u kojem se razlikuje od ratnih zlocina (unistenje etnickih grupa iz nacionalnih, verskih i politickih pobuda) nije kaznjiv. Uostalom, prema E. Davidu, Jugoslavija se svrstava medju zemlje koje su od Nirnberskih nacela unele u svoje zakonodavstvo samo ratne zlocine.
U odluci o imenovanju Komisije nedoreceno je i pitanje zlocina protiv mira, iako je rec o osnovnom i najtezem medjunarodnom zlocinu. Mozda se smatra da on uopste nije izvrsen. Ako je tako, treba se zapitati odakle onda ostali zlocini o kojima se govori?
4. Nejasan kriterijum izbora clanova Komisije. Prema mom uverenju, u sastav Komisije kojoj je poveren tako ozbiljan i osetljiv posao trebalo bi da udju vrhunski strucnjaci za medjunarodno krivicno pravo (mozda i medjunarodni sastav) koji su pri tom autonomni bar u onom smislu koji bi omogucio razmisljanje nad podacima bez predrasuda i emocija. Nisam sasvim siguran da je taj kriterijum u dovoljnoj meri postovan.
Na ovom kriterijumu insistiram pre svega zato sto ne bih zeleo da se jednoga dana, kada izvestaj Komisije bude dostupan medjunarodnoj javnosti, jos jednom obrukamo pred svetom.
5. Neprecizna ovlascenja Komisije. Delatnost Komisije se ne zasniva na odgovarajucem pravnom aktu (statut ili poslovnik), sto je u takvim situacijama neophodno. Dometi njene vlasti i odnosi sa drugim drzavnim organima krajnje su nejasni. Fakt da nije precizno utvrdjen postupak uzimanja izjava od gradjana, rizican je za zloupotrebe i potvrde prava coveka.
Posle svega sto sam rekao ponestaje mi snage da se upustam i u neka principijelna pitanja kao sto je, na primer, ovlascenje federacije koja ne postoji da formira ovakve komisije.
Delegatima Saveznog veca Skustine SFRJ, gdji predsednici Veca i Vama g. predsednice Skupstine i Komisije, na ukazanoj pocasti najsrdacnije se zahvaljujem i zelim vam puno uspeha u vasem buducem radu.
Primite izraze mog najboljeg postovanja.
U Beogradu, 28. marta 1992.

* Sledeci naslovi ilustruju Vladanovo obimno angazovanje u stampi od 1990. do 1997. godine. Objavio je mnogo clanaka u Nasoj Borbi, Srpskoj reci, Dugi, NIN-u, Vremenu i dr. odgovarajuci na aktuelna pitanja vremena.

Iz: Spomenica dr Vladana Vasilijevica: naucna, strucna i javna delatnost, Cacak, Dom kulture, 1999. Uredili: Aleksandar Jovanovic, dr Ranko Simovic.
 
 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar