Miting podmladaka opozicionih stranaka na beogradskom Trgu Republike 31. marta podgrejava nade u demokratske promene u Srbiji, tim vise sto se oslanja na spontano ponasanje mladih, nesklonih spekulacijama i »mlakavilu«.
Uz sve simpatije za mlade, njihovu spontanost i odlucnost, ne moze da ostane neprimeceno da su i na njihovom mitingu dominirali vec poznati klisei opozicionih mitinga. I ovaj je poceo sa »Boze pravde«, obracanjem prisutnima sa »braco i sestre«, skandiranjem »bando crvena«, lamentiranjem nad izgubljenim »srpskim zemljama« (i »srpskim Sarajevom«), zastrasivanjem fasizmom, diktaturom i »zutom opasnoscu«, jos jednim »velikim NE«... Izvesna novina je najava bune, i to neprestane, sve do pobede. Ali, zvuci odvec poznato kada se buna danasnje mladosti imenuje kao »pocetak bune na dahije«.
Lepo je videti kako mladi govornici bez treme vladaju scenom i elektronskim uredjajima, no ne uliva veliku nadu podloznost epskim, etnickim i drugim kliseima. Iznenadjuje odsustvo novih reci i ideja koje inace karakterisu mladost.
Apeli roditeljima i opozicionim prvacima da ozbiljno shvate najavljeni miting 14. aprila, kao glavna poruka ovog mitinga, svedoce da i sami organizatori i govornici sebe jos uvek vide kao neciji podmladak koji jos nije punoletan za zaista samostalno bavljenje javnim poslovima.
Banalni i brutalni napad preko RTS (»NATO placenici«, »kukavice i kvislinzi« itd.) i cinjenica da je sadasnji rezim glavni izvor nevolja, pa i zrelosti mladih, ne bi trebalo da nas lisi prava i obaveze na kriticko misljenje i o stvarima koje su nam, u nacelu, bliske, poput nagovestaja mladih da se bore za svoje zivotne projekte, a protiv vlastite i opste propasti.