Sa gorcinom smo procitale zahteve Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Godinama se Srpska pravoslavna crkva deklarise kao zenomrzacka, po onome sto je cinila zenama i sto nije za njih ucinila. Setimo se, o Bozicu 1995, isti taj Sveti arhijerejski Sinod i patrijarh gospodin Pavle obecavali su zenama susret sa nerodjenom decom i njihovo pitanje »zasto ste nas ubile, zasto nas niste rodile?« Majkama koje su u besmislenim ratovima izgubile jedince SPC nije pruzila utehu, nego prekor, zato sto nisu rodile vise dece. Bas od tih ratova SPC se dobro ovajdila (koliko su samo hramova i konaka podigli od humanitarne pomoci upucene narodu), protiv njih nije jasno digla glas, a cesto ih je opravdavala.
Dok su raspomamljeni ratnici, i srpski ratnici, gospodo arhijereji, silovali zene po Bosni i preko njihovih izmrcvarenih tela etnicki cistili prostore, dakako za veliku Srbiju, Srpska pravoslavna crkva je sramno cutala. Ni ostale nisu bile bolje, ali to nije opravdanje za SPC.
Srpska pravoslavna crkva se kao clanica Svetskog saveza crkava obavezala na ekumensku dekadu »Solidarnost sa zenama«. To je znacilo: da ce slusati glasove zena; da ce uciti od zena i sa zenama; da ce priznati svoju krivicu sto je precutkivala nasilje nad zenama; da ce promeniti crkveno obrazovanje kako se ne bi reprodukovali patrijarhalni drustveni obrasci i podredjena uloga zena; da ce zenama uciniti dostupnim sve polozaje u crkvenoj hijerarhiji. Nista od toga nije postovala. Umesto gradjenja zenskih prava, prosvecivanja zena, olaksavanja zivotnog bremena zenama, SPC ne propusta priliku da zenama nabija krivicu, da ih vredja i obespravljuje.
Sa kojim pravom SPC abortus naziva cedomorstvom? To je ustavno pravo. U Ustavu pise: »Pravo je coveka da slobodno odlucuje o radjanju.« Onaj ko krsi Ustav je u sukobu sa pozitivnim zakonima. Dokle ce popovi nekaznjeno krsiti zakone preko ledja zena? Nijedna zena – ni vernica, ni nevernica – ne zeli abortus. To boli. Povredjuje i telo i psihu zene.
Ali, abortus je poslednje sredstvo da se spreci rodjenje nezeljenog deteta i deteta kome roditelji ne mogu da obezbede zivot dostojan coveka. Tesko je biti nezeljeno dete. Problemi pocinju jos u utrobi majke i traju do kraja zivota. Nezeljene trudnoce u velikom procentu imaju los ishod. Nezeljena deca postaju najpre zrtve nasilja. Onaj ko nije dobio ljubav kao mali nece moci ni drugima da je dâ. Krug se zatvara. Ta deca postaju nasilnici. Osnovno ljudsko pravo je biti zeljeno i voljeno dete.
U poruci Svetog arhijerejskog Sinoda se kaze: »Cedomorstvo je vapijuci greh pred Bogom, osudjen od celokupnog kanonskog i svetootackog predanja Crkve i, kao takvo, preti da u dogledno vreme dovede do bioloskog istrebljenja srpskog naroda«. Pa taj isti srpski narod ovaj rezim »istrebljuje« vec deset godina gurajuci ga iz jednog u drugi rat. Ne zna se broj poginulih, unesrecenih, obogaljenih? Koliko je medju njima dece i mladih? Koliko je dece ostalo bez jednog ili oba roditelja? Koliko dece odrasta u bedi izbeglickih kampova? Koliko je mladih ljudi emigriralo zbog sulude ratne politike rezima, represije i siromastva? O tome nas gotovo citavu deceniju lazu. Po smrtnosti odojcadi smo na evropskom vrhu. Po brizi za decu na dnu. Decji dodaci kasne vec pune dve godine. Samo za ishranu cetvoroclane porodice potrebne su sada skoro tri prosecne plate. O svemu tome SPC »mudro« cuti, zapravo ucestvuje u prikrivanju zlocina protiv srpskog naroda, i drugih naroda koji zive sa srpskim. Ako joj je stalo do bioloskog opstanka srpskog naroda, mora prozivati krivce za ratove, bedu, siromastvo, mora se obratiti mocnicima, rezimu, a ne zenama. Rezim se sprema na hiljadugodisnju vladavinu, a po prvoj deceniji znamo da mu za vladanje treba ljudsko meso, sveze, mlado. Crkva se prihvatila posla da natera zene da proizvode to meso, da radjaju. Trgovina izmedju SPC i rezima je belodana. Trgujte, gospodo popovi, ali nemojte se iznenaditi kad se sutra i vi nadjete na haskim spiskovima, samo maknite se od zena i bez vas njima je tesko.
Zene na svojim plecima nose vec pretesko breme: klin corbe, ruckovi takoreci ni od cega, trostruko breme obaveza da bi im ukucani preziveli. Ne treba im jos i krivica i omalovazavanje.
Ideja Svetog arhijerejskog Sinoda da se lekarima i babicama koji vrse abortuse ne dozvoli pricesce i da ih lisi prava na rezanje kolaca nije nova. U Italiji, nakon sto su zene izborile pravo na abortus, pod pritiskom Vatikana uvedeno je pravo lekara i ostalog medicinskog osoblja da iz »etickih« razloga ne moraju da vrse abortus. Pravo postoji, ali kako ga iskoristiti kad je svima lakse da budu »eticni«, nego da rade. Po oprobanom receptu i SPC budi »lekarsku etiku«. Zelite li da i lekarima i babicama–vernicima nametnete krivicu samo zato sto obavljaju svoj profesionalni posao i pomazu zenama? Znate li da ilegalni i/ili nestrucni abortusi ubijaju zene?
U SAD prolajferi ubijaju lekare i babice koji vrse intervenciju abortusa. Klinike koje se odluce na to postaju rizicna mesta. Nije nezamislivo da ce takvi napadi uz ovakvo crkveno huskanje postati i nasa realnost. I ovde ima dovoljno ekstremista koji ce u nedostatku drugih neprijatelja udariti po zenama i onima koji ih podrzavaju.
Srpska pravoslavna crkva je do sada pruzila dovoljno dokaza da na zene gleda kao na bica drugog reda. Nije li krajnje vreme da i poglavari SPC zatraze oprostaj od zena zbog grehova pocinjenih prema zenama u ime vere i crkve?