Nakon potpisivanja Protokola izmedju Vlade Srbije i Republickog odbora sindikata obrazovanja, vecina zaposlenih u skolama Republike vratila se nastavi i nastavnim aktivnostima. Razocarani ostvarenim povecanjem plata i neispunjenjem zahteva, strajk su nastavili clanovi ostale tri od ukupno cetiri sindikalne organizacije koje su zapocele obustavu rada u skolama, sa malim izgledima da bilo sta izmene. Poneki razocarani clan ili skola, nakon prekida strajka istupili su iz vecinskog Samostalnog sindikata obrazovanja. Ipak, bilans velikog i dugotrajnog strajka prosvetnih radnika u Srbiji ostace kao secanje na gutanje jos jedne gorke pililule rezima doturene rukom sindikalnih vodja. 
Za malobrojnije clanove Unije sindikata prosvetnih radnika, Samostalnog sindikata prosvetnih radnika Srbije »Prosvecenost« i Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, te clanove kasnije prikljucenog sindikata prosvete »Nezavisnost«, koji su i pored odustajanja vecine i »upozorenja« iz ministarstva ostali u strajku, delom u potpunoj obustavi rada, a delom u »zakonskom okviru« ostaje kao uteha da su se poneli casno i do kraja moralno.