Zasto je ovde tako kao da nikada »nije vreme« za ono cemu je uvek vreme: za coveka i covecnost, protiv zla i zlotvora? U ovoj dugoj noci jedino »sove« nesto razabiru, pod uslovom da ovde postoje i da su spasile ono sto jedino od njih i zavisi, obraz i svetlost razuma: »Zar da dovek camimo / U kamenom cutanju / Kroz oci kroz celo / Reci ce nam proklijati / Zar da dovek cekamo sunce?« – »Daleko u nama«, Vasko Popa.
Smrad zla i zlotvora ne osecaju samo najgori zlotvori. A vlast se nepodnosljivo siri, ponavlja i obnavlja se, na recima i na delu, dosledno ponavlja jedno jedino nacelo politike, vlasti i sistema, nacelo upotrebe svih sredstava, »milom ili silom, argumentovano ili ne, istinom ili lazima«, za bilo koji cilj, po svaku cenu.
Ko god zeli da racionalno rasudjuje i humano postupa, da procenjuje sopstvene postupke i postupke drugih, prema tome, i postupke vlasti, politicara i politickih partija, treba da zna: (1) nijedan cilj ne opravdava sva sredstva (2) ako je cilj zlo, dakle, nepravedan, protiv coveka i covecnosti, onda su protiv coveka i covecnosti sva angazovanja, sva sredstva i svi putevi koji vode ka takvom cilju! Otkad postoje, ljudi se spore, sukobljavaju, ubijaju, zbog ili radi cega sve ne: vode, »hleba i soli«, vatre, zemlje i medje, leka i igracke, slave i vlasti, oko bilo cega sto je u bilo kojem smislu korisno, a u ime casti, pravde i slobode, istine i demokratije, u ime svih »svetih i svetovnih« ciljeva, u ime boga i bogova, drzave, naroda i nacija, u istoriji su pocinjena najveca i najuzasnija zlodela. Jedino oko cega su se uvek sporili, i oko cega ce se sporiti to su vrednosti, nesto vredno, zbog zla i radi dobra: da li je »sporno« dobro ili nije, da li je dobro za samo jednog, za samo neke ili za sve, kako ga steci, sacuvati i deliti. Nema te vrednosti, od najnize do najvise (»lepote lepe Jelene«), u ime koje nisu unistavane druge vrednosti ili izvrsena pojedinacna ili masovna ubistva. Cesto je tako, ali moze i treba drugacije, bez ubijanja, bez nasilja. Zar je coveku najteze bas to sto je covek, sto je to sto jeste, to sto moze i treba da bude, obdaren slobodnom voljom i razumom, sposobnoscu misljenja i odgovornog odlucivanja i delovanja?
Ovde vlast, politicke partije i ko sve ne, godinama masmedijski i na sve nacine drogiraju i decu i sede glave, sve punoletne, sa ili bez navodnika, birace, gradjane, »nepogresivi narod«, ne? Ali, cini se da korisnici droge sticu izvestan imunitet, postaju otporni i pruzaju otpor, sve je teze opijati ih obecanjima i obozavanjem ciljeva ili bilo cega i ma koga. Niko nece vise moci ni u ovoj noci da ih tek tako zavodi i vodi zedne, gladne i ponizene preko Puste reke. Ljudi se vracaju sebi, pitaju se »gde mi je (bila) pamet«, pitaju za ciljeve, pitaju i rigorozno preispituju sredstva i metode, mere i premeravaju, biraju: sa kim ce, cime i kako do realno mogucih i opravdanih ciljeva.
Posle svega sto su vlast i saucesnici vlasti cinili i ucinili (velim »ucinili« a ne »sto se dogodilo« jer nisu u pitanju slepe, neosetljive i neumne sile sudbine nego zivi ljudi koji su odlucivali, delovali, zavodili i vodili u smrt), cak da je ovakva Srbija drugacija no sto jeste, da tece med i mleko, da vlast deli kovcege zlata, i tada i sada, ako u ljudima postoji i kap ljudskog onda treba da slobodno, mirno i organizovano kazu NE, nista necemo iz prljavih i krvavih ruku, necemo takvu vlast, takvu politiku i takve politicare, ne priznajemo takvu vlast, ne priznajemo nijednu odluku nepravedne vlasti, nijedno naredjenje nijednog cinovnika – ne priznajemo smrtonosna pravila igre u kavezu smrti! »Grizi« sistem, to znaci, prakticno opovrgnuti nacelo sistema zla, nacelo osvajanja, odrzanja i promene vlasti, ergo, prakticno opovrgnuti nacelo upotrebe svih sredstava.
U ovih desetak godina, kada god je bilo najvaznije reci Ne rezimu, skoro svi su rekli Da, i nakon kobnih posledica, kobna greska se ponavlja i sada u vreme »obelezavanja« (!) godine dana bombardovanja i uzasnog masakra na Kosovu, neizrecive sramote Srba i Golgote Albanaca. Kako neko moze ciniti sva zla drugima, a ocekivati da se drugi prema njemu odnose kao svetac prema svecu?