Mart je mesec u kojem se zavrsava zima na geografskim teritorijama severne zemljine polulopte. Kod stanovnika ovih regija iskustveno se javljaju osecanja optimizma vezana za nastupajuce budjenje prirode i novih zivotnih ciklusa. Kod stanovnika Srbije ovaj mesec budi secanja na velike nevolje i teske poraze. Protekle godine u martu je devetnaest najrazvijenijih zemalja sveta otpocelo oruzanu akciju protiv Srbije, brzopleto zakljucujuci da se humaniji odnosi u jednom sistemu mogu nametnuti snagom oruzja.
Hod po mukama gradjana Srbije poceo je u martu, kada je zvanicno i svecano proglasena nova drzava i napisan ustav po meri jednog coveka. Prve godine ove tragicne decenije u Beogradu istog ovog meseca vojska je tenkovima izasla na ulice da se suprotstavi sopstvenim gradjanima koji su trazili da njihova zemlja i njihov grad zauzmu mesto u Evropskoj zajednici naroda. 
Pet godina kasnije, istog dana i istog meseca iz istog grada, nova koalicija opozicionih stranaka je krenula u predizbornu kampanju, budeci stanovnistvu nadu da ce sledeci izbori definitivno prekinuti nesrecni sled dogadjanja. Prvi zdravi korak koji je ucinjen pobedom na lokalnim izborima u svim vecim mestima Srbije surovo je prekinut raspadom koalicije demokratskih stranaka, i ucvrscivanjem koalicije ekstremistickih stranaka.
Od marta ’89. do marta ’99. ratovima, pljackom, kradjama, prevarama, podvalama, medijskim, fizickim i psiholoskim terorom unistavana je zemlja i njeni zitelji. U njenoj sistematicnoj, kompleksnoj i kompletnoj destrukciji ucestvovala je grupa avanturista, nedoraslih, neodgovornih, povrsnih, neintegrisanih, neuvremenjenih, mentalno i moralno deformisanih licnosti.
Stanovnistvo Srbije, koje je svoj mentalni integritet formiralo na najjednostavniji a najopasniji nacin, prihvatanjem serviranog misljenja, koje ponistava mogucnost individualizacije, tezilo je i zelelo da ima vodju. Obican covek, koji zna kako se u burnim vremenima vodi drzava, nije imao sanse da stane na njeno kormilo, jer je masi koja nije posedovala licne sisteme vrednosti bio nerazumljiv recnik koji je sadrzao jednostavne zivotne pojmove ili egzaktne pokazatelje neminovnosti drustvenih kretanja. Dominantni iracionalizam u misljenju zahtevao je snagu koju je prepoznao kod onih koji su jacinom glasa nadjacali razum. Verbalna grmljavina je pokrenula grmljavinu oruzja, koje su zdruzene oslobodile zlo neslucenih razmera i cudesno bogatog nacina manifestovanja. Dugotrajna patnja, bol i nesaglediva i racionalnom umu nepojmljiva stradanja, kojima su stanovnici Srbije placali svoju mentalnu lenjost, doveli su do definitivnog prekida kontakta sa realnoscu i blokade kreativnog funkcionisanja na institucionalnom, grupnom i individualnom nivou.
Stanovnici Srbije su se nasli u vremenski, geografski, fizicki, fizioloski i psiholoski nemerljivim dimenzijama. Iskorakom iz realnosti zakoracili su u samounistavajuci krug zapetljani u sopstvene zamke koje su godinama pleli od zabluda, predrasuda, nametnutih ideja velicine, koje nisu uspeli da suoce sa sopstvenom bedom i osecanjem licne neafirmisanosti i nedovoljnosti, i iracionalnih nadanja. Iz takvih neprirodnih stanja oni ne mogu nikuda da krenu, ne mogu ni prema kome da se okrenu, niti sa sobom da se sastanu. Sav taj mentalni talog i mulj ne nosi nikakva iznenadjenja, ne budi nikakve nade, ne nudi nikakva resenja. Sve je vidjeno, sve dozivljeno, sve isprobano. Covek je natopljen secanjima, dogadjajima i dozivljajima, pa kao davljenik koga nakvasena odeca svojom tezinom vuce ka dnu pokusava da se na povrsini odrzi, jednostavno plutajuci ili batrgajuci se.
I oni sto plutaju i oni sto se batrgaju ne misle, ne planiraju akciju, ne vide izlaz niti znaju resenje. Oni su ophrvani strahom koji je kao gusta nezdrava magla prekrio Srbiju, i uvukao se u svaku kucu, u svaki zaselak, u svako ljudsko bice.
Strah, kao snazna emocionalna reakcija, nastaje u situacijama koje prete integritetu licnosti. Prate ga odgovarajuce fizioloske i psiholoske manifestacije. To je prirodna reakcija na neprirodno stanje. Ako neprirodno stanje traje kratko, prirodna reakcija je spasonosna, ako, pak, neprirodno stanje postane dugotrajno, i preraste u anomiju, odnosno dovede do haosa i sloma sistema, strah dovodi do sloma autenticnosti, do stvaranja lazne svesti i otudjenja licnosti.
Kada ovakva patoloska mentalna stanja postanu autenticna i aktuelna stanja kod velikog broja clanova jednog sistema, citav sistem pocinje da funkcionise na patoloskom nivou. Sa tog nivoa merne vrednosti drugih sistema postaju bez znacaja, pa sve neverovatno postaje verovatno i sve nemoguce moguce. Uzroci i posledice postaju groteskno pomesane. Sa takvog patoloskog nivoa svesti, iz pacovskih rupa i kanala, takozvani predsednik nepostojece drzave objedinjuje »slobodoljubive snage« covecanstva za zajednicku akciju protiv navodnog novog svetskog poretka. Umisljeni »Ujedinitelj« ne sme da proviri iz svoje dobro cuvane rupe, niti da korakne po zemlji koju naziva svojom, ophrvan strahom od svakog ko ne gleda njegovim ocima i ne misli njegovim iskrivljenim mislima. Njegovi asistenti u odrzavanju patoloskog diskursa ubijaju, ponizavaju i terorisu pojedince i grupe koji jos uvek nisu udavljeni hronicnim strahom. U sramocenju slobodne i racionalne svesti udruzile su se mnoge institucije i grupacije. Pravoslavna crkva otkriva spasonosnu formulu za izbavljenje propadajuceg naroda izopstenjem iz svog okrilja ginekologa i babica, profesori univerziteta cute dok zlocinci tuku njihove studente, opozicija se saopstenjima brani od otvorenog despotizma. Destrukcija je ovoga marta 2000. godine postala jedino sveopste i svevazece stanje. U ovom martu dat je definitivni mat razumu.