Broj 234

Hronika

In memoriam 

Kosta Obradovic

U ponedeljak, 13. marta, na beogradskom Novom groblju sahranjen je istaknuti strucnjak za medjunarodno pravo Kosta Obradovic, iskreno zaljen od porodice, prijatelja, poznanika i saradnika. Svi koji su ga poznavali isticali su da je Obradovic bio covek izuzetnih gradjanskih i intelektualnih vrlina i jasnih moralnih, naucnih i politickih uverenja. Aristokratska otmenost, obrazovanje i duh tolerancije, kojima je zracila njegova licnost, impresionirali su svakog onog ko je imao zadovoljstvo da s njim saradjuje ili da deli prijatne trenutke drugovanja.
Za Obradovica su najistaknutiji pravni eksperti jos odranije govorili da je najtalentovaniji strucnjak za medjunarodno pravo u svojoj generaciji. Kao profesor i pasionirani istrazivac, uz to i poliglota, objavio je veliki broj pravnih studija iz medjunarodnog prava. Njegove studije iz ratnog i humanitarnog prava citiraju se sirom sveta. Nazalost, kako s gorcinom isticu njegove kolege, ovih njegovih studija nema u biblioteci Pravnog fakulteta u Beogradu. Prema misljenju mnogih, jedan od najzapazenijih radova Koste Obradovica odnosio se na medjunarodnu odgovornost drzava.
Za ocenu moralnih i politickih osobina Koste Obradovica karakteristicni su i mnogi detalji njegove biografije. Uprkos tome sto je u prethodnom rezimu, vladavine SKJ, bio u mnogo cemu nepravedno prikracen i sputavan, nijednog trenutka nije bio u iskusenju, kao mnogi ljudi iz intelektualne sredine, da prilikom dolaska nove vlasti naplati svoja ranija nezadovoljstva. Iako je poticao iz ugledne gradjanske porodice, u kojoj se negovala kulturna i nacionalna tradicija, primitivno srbovanje mu je oduvek bilo strano. Dobro je znao sta za jedno uljudjeno drustvo znaci pravna drzava i postovanje institucije. Zato je i bio uveren promoter pravog civilnog drustva. Obradovic je verovao da nam je demokratska vlast potrebna da bi cela zajednica i svaki pojedinac stigao do najkorisnijih tekovina. 
Sa velikim zadovoljstvom se ukazuje na jos jednu impresivnu crtu Koste Obradovica on je uspeo da u jednom srecnom skladu spoji teoretski rad i plemeniti aktivizam. Bio je potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije, istaknuti funkcioner Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za antiratnu akciju, jedan od osnivaca Foruma za medjunarodne odnose i cenjeni kolumnista naseg lista Republika. Svojom lucidnom analizom u svojoj redovnoj rubrici »Svet i mi«, koju je drzao vise od dve godine, privukao je znacajnu paznju javnosti.
Medju mnogim zapazenim rezultatima koje je ostavio za sobom, vredi ukazati jos na nesto mada je u Vladi Milana Panica 1992. bio na polozaju zamenika ministra za ljudska prava i manjine, samo sest meseci, ostavio je jasan trag. Izradio je novi nacrt zakona o manjinama koji je po svojim pravnim, etickim i politickim standardima bio na nivou demokratskih zemalja Evrope. Naravno, Savezna skupstina, u kojoj je rezim uvek imao nadmocnu vecinu, nikada nije prihvatila ovaj zakon.

D. I.   

 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar