Srpska vlast uspesno puni svoju kasu vanrednim metodama ubiranja prihoda, globeci nezavisne medije, vlasnike tezgi na pijacama i buvljacima i druge. Dakle, po modelu ekscesnih slucajeva za brzo prikupljanje para, koje odradjuju sudovi i inspekcije. O redovnim putevima utvrdjenim poreskim zakonima gotovo se nista ne cuje, pa je jasno da od osiromasene privrede rezim i dalje nema neku vajdu. E, sad, posto nema Republika, red je da nema ni Beograd, pa je srpska vlast onoj u zgradi udaljenoj sto metara zabranila gradsku taksu od tri odsto na sve proizvode i usluge i ujedno odbila zahtev za poskupljenje gradskog prevoza, grejanja i drugih komunalija. Odnosno, presekla joj je redovne izvore prihoda. Beogradska kasa je bukvalno prekonoc presusila i cela stvar izmedju rezima i opozicione gradske vlade ostavila je gorak ukus politickih priprema za izbore.
Beograd, nazalost, nije odoleo slatkom zovu republickog modela za gomilanje para putem globe i prvi na udaru nasli su se taksisti. Kako je za Republiku rekao Aleksandar Bjelic, predsednik Skupstine »Zutog taksija«, »gradska vlast planira da sva taksi preduzeca uniformise u jednu novu firmu i sve ingerencije, narocito one o raspolaganju parama, stavi pod svoju sapu«. Po sili novih odredbi Odluke o taksi prevozu, vozaci bi svakog dana morali da predaju pazar Zavodu za obracun i placanja. U Beogradu ima oko deset hiljada regularnih taksi prevoznika i ukoliko bi svaki dnevno ubacivao bar 500 dinara u platni promet jasno je kome bi se isplatilo obrtanje para.

Beograd se plasi Otpora!?

»Mi smo poreski pausalci i ne moramo da predajemo dnevni pazar«, za Republiku kaze jedan taksista »Zutog« i dodaje da je sve to glupo smisljeno, »jer, zamislite 10 000 vozila svakog dana u redu pred zgradama ZOP-a«. Uz to, kaze vozac, »ne pada mi na pamet da gubim vreme cekajuci da uplatim pazar, da trosim benzin da bih stigao do tamo i jos posle da molim boga da dodjem na red da podignem neku crkavicu da bih kupio gorivo«.
Beograd komplikuje zivot taksistima i, najblaze receno, nerazumljivom pretnjom novcanim kaznama ukoliko na vozilima imaju nalepnice. Bjelic objasnjava da ce taj greh »divljake« stajati od dve do sedam hiljada dinara, a regularne taksiste od 10 do 35 hiljada. »Da je to odlucila republicka vlast, pa da pomislim da se plasi da cu nositi nalepnicu Otpora, sve bi mi bilo jasno, ovako nista ne razumem«, kaze taksista. A Bjelic ukazuje jos na jednu besmislicu – zabranu uzimanja putnika i parkiranja van taksi stanice. »Znaci, ako svratim kuci, a naidje inspektor, sledi mi globa od 5 do 20 hiljada dinara«, navodi Bjelic.
Taksisti su, dabome, pobesneli, traze generalni strajk, njihova solidarnost je poznata i Beogradjani dobro znaju kako izgleda kad kolone od nekoliko hiljada vozila zakrce ulice. No, nije samo to problem. Bjelic tvrdi da ih je grad bacio i na druge teske muke. »Ako proglasimo strajk naskodicemo gradskoj opozicionoj vlasti, a republicka nas, iz razumljivih razloga, nece dirati«, kaze Bjelic. Zato ce taksi udruzenja mirno i sto pre pokusati da problem rese »u kuci«. Gradskom sekretarijatu za saobracaj uputili su zahtev da planove o svim novim globama lepo povuce i krajem marta znace se misli li gradska vlast da se okane peljesenja taksista. U celoj prici, medjutim, ima jos jedan stos. Beograd je republickim zakonom dobio pravo da svojom odlukom regulise pravila taksi sluzbi i pitanje je hoce li mu rezim smestiti igru, kao nedavno sa cenama komunalnih usluga, vracajuci sve u nadleznost Vlade Srbije. U svakom slucaju, u predizbornu utakmicu uskocilo je prepucavanje oko para i cini se da dzaranje te vrste po politickoj sceni sve vise pocinje da boli. A pokazalo se da cim nekog u vlasti nesto zaboli, globa je resenje.

Ima li para za izbore?

Budzetom federacije odredjeno je 20 miliona dinara za rad Savezne izborne komisije, a republickim budzetom Narodnoj skupstini namenjeno je 50 miliona »za troskove sprovodjenja izbora«. Srpskim budzetom planirano je i 8,95 miliona za finansiranje politickih stranaka. Sve zajedno iznosi 78,95 miliona dinara, sto je, recimo, tri i po puta manje od sredstava za regres za godisnji odmor budzetskih korisnika u Srbiji. Posto nije tajna da drzavi (na svim nivoima) prihodi ne priticu planiranim tempom, da se cak i rezimsko osoblje sve zesce zali na niska primanja, da ponestaje para za potplacivanje opsteg socijalnog mira, pitanje je, zapravo, da li ce za izbore biti para. A s obzirom na sirenje spiska za globljenje, pitanje je da li ce biti glasaca koje vlast nije ostetila svojim virusom »pare, vole samo pare«.