Evropska unija deponovala je pet milijardi maraka za pomoc demokratskoj Srbiji, kad za takvu narastu snage. Lepa para, za ojadjene gradjane dodje nekako kao melem na dusu, a i sta bi drugo, kad se radi samo o obecanju. Dogovor srpske opozicije i celnika zapadne politicke i finansijske moci o »padu sankcija posle pada Milosevica« jos spada u usmenu verziju svetle buducnosti, a da ce nesto od toga biti za sada je nagovesteno samo ukidanjem embarga na avio-saobracaj sa Beogradom. I, taman kad su avioni ustalili red letenja, iz Brisela je poslata krajnje cudna vrsta »pomoci« Saveta ministara EU gradjanima zdusno opredeljenim za promene – poostrene su finansijske sankcije.

Uz obecane pare i potpisane sankcije, Evropa je pocetkom aprila priredila jos jedno iznenadjenje demokratski nastrojenom delu Srbije. Delegacija Skupstine SRJ ucestvovala je na Interparlamentarnoj konferenciji o bezbednosti i saradnji u Marseju. Tacnije, tamo su boravili ljudi sa spiska EU kojima je zabranjen ulazak u zemlje te unije. Ne samo da im je Francuska izdala vize, nego je predsednik Veca republika Srdja Bozovic izjavio da je jugoslovenskoj delegaciji »ukazan veoma visok tretman«. Sve je, naravno, prigodno okiceno na RTS-u, a niko doticne nije proglasio za izdajnike ili placenike NATO-a, kako je vec red kad neko odavde krene u »zemlju agresora« sa kojom je SRJ raskinula diplomatske odnose. I sad, ko je tu ispao dovoljno lud da poveruje da rezim koji se na racun gradjana posvadjao sa celom zapadnom poluloptom nece biti prvi u svakim mu ponudjenim kolima za Evropu. Mogucnost da mu je EU vizama za Francusku bacila samo poslednju kosku za glodanje pala je onoga trenutka kada je stupio na snagu dokument o poostravanju finansijskog dela vazecih sankcija prema Srbiji (8. aprila). One su se do tada odnosile na zamrzavanje stranih racuna vlasti Srbije i Jugoslavije i svima bliskih rezimu i na investiranje u srpsku privredu. I sada su ministri petnaestorice sankcije plasirali kao »pojacan pritisak na rezim u Beogradu«, ali dokument o kaznama govori suprotno. Najnovija zabrana poslovanja sa inostranstvom odnosi se na sve institucije i preduzeca u Srbiji (osim na Kosovu) koja su u vlasnistvu ili pod kontrolom aktuelnog rezima, a posebno ona u drustvenoj svojini. Potonja su ostala u »Titovoj organizacionoj semi« zato sto im rezim nije omogucio privatizaciju i u njima radi veci deo zaposlenih u Srbiji. A sankcije, posebno je naglaseno, odnose se na svako lice koje radi za navedene firme. S evropske strane, dakle, udarilo se direktno na radnike, a s ovdasnje se zna ko ce stetiti na plati zbog kompromitovanih direktora i ostalih rezimlija. Oni su lepo podneli visegodisnju blokadu racuna i imovine u inostranstvu i tesko je oteti se primisli da se sad u potaji smejulje najnovijem pokusaju EU da razdvoji zito od kukolja u Srbiji. Na spisku takve evropske rabote narocito je zanimljiv zahtev firmama da, ukoliko zele da se oslobode sankcija, dokazu da ne daju prihode drzavi, znaci i doprinose na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. Ova ponuda EU zaista deluje naivno, jer, prema ovdasnjim zakonima, preduzeca moraju da uplate doprinose, i to pre nego sto radnicima daju zarade, da im drzava ne bi blokirala racun. U nekoj virtuelnoj slagalici moglo bi da se zamisli da svi odjednom odbiju da plate dazbine, pa da penzioneri, prosvetari, zdravstveni radnici, drzavni cinovnici i ostale budzetlije, kao i svi u privredi, ostanu bez primanja, a onda zacute i sacekaju demokratske promene (i pare). Na ovim prostorima, mozda i drugde, to je cista utopija. Ili, kako je na konferenciji za stampu Grupe 17 rekao dr Miroljub Labus: »Ove mere ce dati upravo onakav efekat kakav rezim i zeli da bi se suspendovala saradnja izmedju opozicije i medjunarodne zajednice«.
Sankcije se ne odnose na firme registrovane u Crnoj Gori i na Kosovu, osim ako se dokaze da su u vlasnistvu ili pod kontrolom Vlade Srbije. Uslov koji se krije u reci »osim« u celom dokumentu EU budi zestoke asocijacije na ovdasnji Zakon o javnom informisanju, po kojem su svi krivi dok se ne dokaze suprotno. Tako je svim preduzecima u Srbiji uveden embargo na poslove u inostranstvu dok ne dokazu da nemaju nista sa rezimom i da ne placaju drzavu. Na Kosovu i u Crnoj Gori svi su nevini, dok se ne dokaze da suruju sa Milosevicevim aparatom. Stvar oko zrtava te vrste prvi je javno provalio dr Labus, koji je i rekao da »ove mere ne predstavljaju korak napred u primeni selektivnih sankcija, vec deset koraka unazad«.