Broj 235

Ogledi

Zadovoljavajuci ukus masovne publike sklone mitotvorstvu mas-mediji i sami ucestvuju u stvaranju mitova na globalnom nivou

Mit o Arkanu kao internacionalnom antiheroju*

Ako mediji budu ucestvovali u kreiranju i popularizaciji mitova, postoji mogucnost da umnogome budu odgovorni za podsticanje mnogih negativnih pojava kao sto su etnicki nacionalizam, cak i fasizam

Aleksandra Ilic

Moc medija u savremenom masovnom drustvu ogleda se, pre svega, u tome sto se svaka informacija moze, brzo i lako, uciniti dostupnom svim clanovima drustva. Razvojem sistema globalnog informisanja stvara se i globalni uticaj na formiranje javnog mnenja i drustvene svesti. Posto je u ovakvom procesu komunikacije publika masovna, ona uglavnom prima informacije pasivno, a tek ponekad aktivno komunicira. Na taj nacin publika dozvoljava mas-medijima da bitno ucestvuju u stvaranju kulturnih potreba celog drustva. U procesu informisanja njegove osnovne karakteristike – istinitost, potpunost, jasnoca – cesto su potisnute u drugi plan, da bi se informacije sto brze plasirale u javnost. Danas bi se javno informisanje u svetu moglo okarakterisati kao industrijska, serijska proizvodnja informacija, ciji je krajnji cilj ostvarivanje profita. Zato se racuna sa odredjenim brojem potreba masovne publike i nastoji se homogenizovati njen ukus. Elementi koji cine ukus prosecnog primaoca informacije istovremeno su i obelezja savremenih mitova: dokumentarna, faktografska podloga, fragmentarnost, ambivalentnost, tajanstvenost, senzacionalnost. Zadovoljavajuci ukus masovne publike sklone mitotvorstvu mas-mediji i sami ucestvuju u stvaranju mitova na globalnom nivou.
Prostor Balkana, kao stalno izvoriste mitova, danas moze da se »pohvali« mitom o Zeljku Raznatovicu Arkanu, koji sve vise dobija karakteristike internacionalnog mita. U okviru ove pojave dva pitanja pobudjuju paznju:
• Kako i zasto su svetski mediji, od medjunarodnog kriminalca sa poternica Interpola i optuzenog za ratne zlocine, nehotice ili s namerom, stvarali internacionalni mit o savremenom antiheroju?
• Kakve efekte je stvaranje ovog mita imalo u svesti odredjenih drustvenih grupa?

Uloga svetskih medija u stvaranju mita o Arkanu

Nekoliko cinilaca tvore teoriju o bitnoj ulozi svetskih medija u kreiranju predstave o savremenom antiheroju u svesti danasnjeg konzumenta informacija.
U vreme dok je Arkan vrsio brojna krivicna dela u nekoliko evropskih zemalja, njegove aktivnosti bile su pracene od strane evropskih medija. Slika koja je tada stvorena sadrzi niz elemenata koji se poklapaju sa osobinama junaka klasicnih mitova: a) natprirodnost – u vise navrata Arkanu se pripisuju neke nadljudske osobine koje ga izdvajaju iz ljudskog drustva. Samim tim, on po svojim urodjenim obelezjima ne podleze zakonima tog drustva vec je iznad njih. Naime, mediji ga nazivaju »neuhvatljivi Jugosloven«, opisujuci njegova bekstva iz dobro cuvanih evropskih zatvora kao »spektakularna«. Godine 1983. mediji su preneli izjavu direktora svajcarskog zatvora Torberg, koji Arkanovo bekstvo snimljeno zatvorskom video-kamerom karakterise kao »dobar materijal za akcionu komediju«. U prilog tome govori i prica kako bekstvo niko nije primetio, te su odbegli morali sami da aktiviraju alarmni uredjaj (bernski list Pogled, Vecernje novosti, 19. 01. 2000); b) neustrasivost – samim izlaganjem rizicima u toku pljacki i bekstava, Arkanu se pripisuje hrabrost i smelost, a stalnim suocavanjem sa smrcu on cini nesto sto vecina ljudi ne moze i ne sme; c) duhovitost – u vecini slucajeva Arkan se prikazuje kao duhovit, sarmantan, urbani kriminalac sa manirima dzentlmena u cijoj izvedbi pljacke postaju vesele i zabavne dogodovstine (holandski novinar ga opisuje kao »sarmantnog Jugoslovena«, a britanski general Majkl Rouz, cije svedocenje prenosi BBC, govori o Arkanu kao »urbanom momku sa gotovo savrsenim osecajem za realnost koji se oslanja na sopstvenu zapovednicku intuiciju... Tom gospodinu se kao zapovedniku i organizatoru mora odati duzno priznanje«, Glas javnosti, 23. 01. 2000).


Svojom smrcu Arkan postaje deo nove price u kojoj postaje zrtva zavere; time on iskupljuje svoje grehe jer je ubijen od gorih od sebe


Od Arkanovog povratka u Jugoslaviju sredinom 80-ih, pa sve do izbijanja ratnih sukoba, mediji prate njegove delatnosti preko ukljucivanja u sport kao vodje navijaca FK »Crvena zvezda«, sudskog procesa u Hrvatskoj zbog pomaganja oruzjem Srba u Kninskoj krajini, pa do formiranja paravojne formacije Srpske dobrovoljacke garde i njenog ukljucivanja u rat. Ratnu »slavu« su o njemu po svetu pronosili svetski novinari, pisuci o njegovim zlocinima. Svirepost je sledeca osobina koja se vezuje za slicne odmetnike od zakona. U pricama Arkan postaje olicenje najbrutalnijeg nasilja (magazin Plejboj ga naziva »najvecom krvopijom gradjanskog rata u Jugoslaviji«, Glas javnosti, 17. 01. 2000; sef misije UN u BiH Zak Klajn u izjavi za Rojters opisuje Arkana kao psihopatskog masovnog ubicu, Danas, 17. 01. 2000; novinarka CNN-a Kristijana Amanpur ga u svojoj emisiji naziva siledzijom, ubicom i najistaknutijim instrumentom etnickog ciscenja u BiH, Vecernje novosti, 26. 01. 2000). Arkan se cesto, kao i mnogi mitski junaci, obelezava neobicnom vitalnoscu koja ga cini skoro besmrtnim – neobjasnjivi nestanci sa ratista i cinjenica da je ranjen samo jednom u toku celog rata cine osnov za ovu njegovu pripisanu osobinu (italijanski listovi ga opisuju kao »coveka sa hiljadu zivota«, Blic, 17. 01. 2000). Ipak, osnovna potka za stvaranje mita jeste pokusaj da se protivrecne osobine plemenitosti i svireposti spoje i izmire u njegovoj licnosti koja se time sugerise kao dvostruka ili kontradiktorna (bivsi novinar BBC-a Martin Bel svedoci za ovu televiziju i kaze da je Arkan »imao mnogo sarma i harizme i onu vrstu sirove vojnicke hrabrosti... ponekad zastrasujuci, a ponekad i sarmantan covek«, Glas javnosti, 20. 01. 2000).
Veliki publicitet koji su mediji u svetu dali svadbi Arkana i popularne folk pevacice Svetlane Raznatovic (14 svetskih medija bilo je akreditovano na svadbi), kao i opisivanje njegovog privatnog/porodicnog i ljubavnog zivota, ukazuje na stvaranje predstave o Arkanu kao porodicnom coveku okrenutog tradicionalnim vrednostima – porodici, domu, deci.
Mit se dopunjuje spekulacijama na temu njegovog bogatstva. Naime, antiherojima obicno i bogatstvo velikih razmera pribavlja svetsku slavu. Posle njegove smrti mnogi mediji vrse procene njegove »imperije« (austrijska drzavna televizija ga je predstavila kao »najbogatijeg Srbina«, Vecernje novosti, 16. 01. 2000).
Veza sa sportom, tj. fizicka spretnost i izdrzljivost, jedna je od osnovnih osobina mitskih junaka od Spartaka do danas. Svaki Arkanov potez u oblasti sporta od trenutka kada je postao vodja navijaca FK »Crvene zvezde« 1986. pomno je pracen od strane medija (spanski sportski listovi As i Marka posle njegove smrti pisu o njemu i njegovom zivotu i naglasak stavljaju na njegovu funkciju predsednika i vlasnika FK »Obilic«, Glas javnosti, 17. 01. 2000).

Smrt je bila neophodan uslov za zaokruzivanje mita o Arkanu, jer se tim trenutkom on iz zivota seli u pricu i stice mogucnost da se nazove besmrtnim. Prostor i vreme koje su svi svetski mediji posvetili vesti o ubistvu, ukazuju na znacaj koji smrt ima u kreiranju mita. Svi programi su prekinuti da bi se emitovala vest o Arkanovoj smrti sa oznakom »hitno«. Prva TV stanica i prvi medij uopste, koji je sa lica mesta izvestio o tom dogadjaju, bila je SKY TV i njen dopisnik iz Beograda Tim Marsal. Tako su i Jugosloveni saznali za njegovu smrt. Posle 30 minuta ceo svet je bio obavesten o ovom dogadjaju koji je poprimio oblik svetske senzacije br. 1. Osim detaljnog prikaza ubistva, ono sto ovom izvestaju daje oblik mitske price jesu brojne teorije o tome ko stoji iza ubistva – oko 30 teorija se pojavljuje u medijima. Time se gradi ona osnovna osobina mita: tajanstvenost i skrivenost motiva. Ovaj opus teorija moze se svesti na sest koje se najcesce pominju i to su: 1. politicko ubistvo iza kojeg stoji beogradski rezim na celu sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem; 2. obracun unutar mafije – pominju se tri moguca narucioca: Marko Milosevic, »vozdovacki klan«, albanska mafija; 3. strane tajne sluzbe (CIA, MI5); 4. obracun oko FK »Obilic« ciji je Arkan bio vlasnik i namestanje rezultata fudbalskih utakmica; 5. Radovan Karadzic i Ratko Mladic i 6. Muslimani. Ipak, naglasava se da ce ubistvo ostati nerasvetljeno, cime se pojacava tajna koja se plete kako oko njegovog zivota tako i oko smrti. Svojom smrcu Arkan postaje deo nove price u kojoj postaje zrtva zavere; time on iskupljuje svoje grehe jer je ubijen od gorih od sebe. Medjutim, mit o njemu dobija nove dimenzije i u medijima se provlace nove teorije o tome ko je iz vladajuce garniture sledeci na spisku za odstrel (Independent nagadja da bi sledece likvidacije mogle da se odigraju u Republici Srpskoj, a da bi mete mogle biti Karadzic i Mladic, NIN, 20. 01. 2000). Te liste smrti kruze nekim italijanskim kladionicama, te se na pojedina imena sa liste ulaze veliki novac. To ukazuje koliko smrt u mitskoj prici sluzi kao utociste mnogim ljudskim strastima, i u skladu s tim ima vecu vrednost od zivota (Vecernje novosti, 6. 02. 2000).


Na prelasku u novi milenijum, usled krize vrednosti civilnog drustva, dolazi do bujanja mitova


Sahrana je u svetskim medijima propracena naslovnim stranama sa velikim fotografijama ozaloscenih, posebno Arkanove udovice. Znacajno mesto u svim izvestajima ne zauzima sam cin sahrane vec opis ljudi koji su prisustvovali sahrani i pokusaj da se odredi kojim drustvenim slojevima oni pripadaju. Istice se Arkanova uloga duhovnog vodje srpskog podzemlja koje je doslo da ga isprati, ali se kaze da je i veliki broj obicnih gradjana prisustvovao sahrani. Sahrana se po velicini poredi sa Titovom sahranom, ali se takodje pronalaze i neka filmska obelezja jer se ceo dogadjaj poredi sa scenom iz filma »Kum« (Independent, Tajms, Glas javnosti, 22. 01. 2000; Dejli telegraf, Vecernje novosti, 21. 01. 2000).
Slika o Arkanu se upotpunjuje njegovim poredjenjem sa licnostima koje su ostavile trag u svetskoj istoriji (sef misije UN u BiH Zak Klajn poredi ga sa Ajhmanom, Danas, 17. 01. 2000; moskovski list Izvestija ga naziva »srpski Samil Basajev«, Glas javnosti, 18. 01. 2000; direktor dnevnika Korijere delo sport ga po okrutnosti i fasistickom nastrojenju izjednacava sa Cezarom, Vecernje novosti, 4. 02. 2000) ili sa filmskim junacima (osim sto ga skoro svi mediji nazivaju balkanskim Rambom, Radio Frans internasional smatra da je »njegova biografija dostojna filmskih junaka«, Glas javnosti, 18. 01. 2000; kanadski Post ga poredi sa americkim kaubojima iz proslog veka, Danas, 19. 01. 2000).

Efekti mita o Arkanu u svetskom javnom mnenju

Nesvakidasnji odnos mas-medija u svetu prema lokalnom mitu o Arkanu imao je u svom rezultatu mnoge negativne pojave. Dva dogadjaja govore u prilog tezi da nekontrolisano medijsko eksponiranje neke osobe moze imati za posledicu neku vrstu slave koja se moze zloupotrebiti za ostvarivanje partikularnih interesa odredjenih drustvenih grupa. Naime, mit o Arkanu prelazi granice lokalnog i na taj nacin potvrdjuje sire evropske okvire nacionalnih mitova Balkana. Autori zbornika Rasizam i moderno doba (Politika simbola, Ivan Colovic, 1997) smatraju da na tlu savremene Evrope jos uvek zive pojave kao sto su mitotvorstvo i etnicki nacionalizam. Na prelasku u novi milenijum, usled krize vrednosti civilnog drustva, dolazi do bujanja mitova. Oni su, prema ovim autorima, kanali za projekciju drustvenih strahova i na taj nacin pronalaze sebi mesto na svim poljima javne komunikacije. Ako mediji budu ucestvovali u kreiranju i popularizaciji mitova, postoji mogucnost da umnogome budu odgovorni za podsticanje mnogih negativnih pojava kao sto su etnicki nacionalizam, cak i fasizam.
Dve oblasti drustvenog zivota pokazale su se kao pogodno tlo za razvoj mita o Arkanu: sport, tj. fudbalsko navijanje i rokenrol muzika. Ono sto je zajednicko ovim oblastima i kriminalu jeste bunt protiv drustvenih pravila sa krajnjim ciljem olicenim u njihovom rusenju i uspostavi novih normi ponasanja u drustvu. Ekstremne grupe navijaca i rokenrol muzicari po definiciji pripadaju svetu van zvanicnih drustvenih krugova, svetu koji je alternativan, nepriznat i cije je osnovno obelezje asocijalnost. Oni se tako lako identifikuju sa Antijunakom kao sto je bio Arkan jer je on slicno njima odmetnik od drustvenih pravila, drustveno neprilagodjen i neprihvacen. Zato sledeci dogadjaji izazivaju paznju ali i zabrinutost zbog mogucih daljih posledica.

Na koncertu skotske grupe »Primal Scream« u Oksfordu, 16. 01. 2000, njen frontmen Meni posvetio je prvu pesmu dan ranije ubijenom Arkanu, optuzujuci tajne sluzbe CIA i MI5 za njegovo ubistvo. Istovremeno je njihov album »Istrebljivac« posvecen izmedju ostalih i Arkanu. To je izazvalo buru u britanskim i, kasnije, evropskim medijima. Ipak, ovaj dogadjaj se moze objasniti ako se uoci vec pomenuta veza izmedju kriminala, politike i rokenrola. Politicki angazman rokenrol bendova je star koliko i rokenrol. Mnogi muzicari su sebe smatrali osobama koje mogu da podnesu teret javnog izrazavanja politickih uverenja i ukazivanja na osnovne probleme u drustvu. »Primal Scream« je skotska rokenrol grupa jakih socijalistickih uverenja. Ogorceni nenormalnim okolnostima modernog potrosackog drustva, oni sebe vide kao primalni krik coveka za pravdom i slobodom. Zalazuci se za radikalne promene u drustvu, ovaj bend vidi Arkana kao simbol buntovnika protiv drustvenih autoriteta, tajnih poluga vlasti koje su ga uklonile. Arkan izgleda kao moderni Robin Hud, borac protiv svetske oligarhije moci i bogatstva, koji se stavlja na stranu siromasnih i nemocnih. Iz ove slike Arkana stice se utisak da se njemu pripisuju neke crte borca–pravednika koji se zalagao za univerzalne ljudske vrednosti, sto je odlika svih mitskih junaka (Blic News).


Arkan izgleda kao moderni Robin Hud, borac protiv svetske oligarhije moci i bogatstva, koji se stavlja na stranu siromasnih i nemocnih


Ekstremna grupa navijaca italijanskog FK »Lacio«, pod imenom »Nepokolebljivi«, na utakmici »Lacio«–»Bari«, 30. 01. 2000, na severnoj tribini stadiona u Rimu, razvila je transparent na kojem je pisalo »Pocast tigru Arkanu«, uz transparente na kojima se velica Musolini, njegove slike i zastave sa kukastim krstovima. Ovaj neobican dogadjaj uzbunio je celu italijansku javnost i svi mediji su se danima bavili njime. Dogadjaj je ostro kritikovan i od strane predstavnika vlasti, a preduzete su i neke pravno-politicke mere koje ce ubuduce sankcionisati ovakve pojave. U italijanskim medijima ovaj dogadjaj se, pre svega, stavlja u kontekst ultradesnicarskih i nacionalistickih izgreda koji su sve cesci na evropskim utakmicama. Ipak, povezanost mita o Arkanu i najekstremnijih grupa navijaca–huligana, mogla bi se posmatrati sa vise aspekata, i to:
a) veza fudbalskog navijanja i kriminala i njihova identifikacija objasnjava se zajednickom osobinom u vidu nasilnickog ponasanja koje je usmereno na provokaciju vladajuceg autoriteta. Dakle, neprijateljski odnos prema etabliranom poretku opstih drustvenih vrednosti karakterise obe drustvene grupe, cineci ih delom alternativnog sveta drustvenih otpadnika;
b) s druge strane, stavljanje Arkana u red sa Musolinijem i direktna asocijacija na fasizam, govori o trenutno jakoj vezi izmedju navijaca i ekstremne evropske desnice. Mnogi mediji ovaj dogadjaj dovode u vezu i sa usponom ultranacionalistickog lidera Jerga Hajdera u Austriji. Smatra se da je fudbalski vandalizam pogodan za razvoj raznih ekstremizama kao sto su rasizam, antisemitizam, seksizam, a u krajnjoj liniji i fasizam. Navijacka kontrakultura je cesto usmerena na rusenje osnovnih vrednosti gradjanskog drustva, a danas u vreme krize tih vrednosti ovaj oblik ispoljavanja agresije dobija na snazi (Korijere dela sera, Korijere delo sport, Vecernje novosti, 3. 02. 2000; Republika, Vecernje novosti, 2. 02. 2000).
Pitanje koje se namece jeste da li se ovaj mit o Arkanu kao savremenom antiheroju moze svesti u granice odredjenih drustvenih grupa ili je on takvog oblika da se moze ukoreniti u svest svakog prosecnog gradjanina? Da li je moguce da se ovaj mit siri van lokalnih granica, upravo zato sto mu je izvor u nagonu agresivnosti koji odlikuje svako ljudsko bice? Odgovor na to pitanje mogla bi biti izjava Trenta Reznora, rokenrol muzicara, vodje grupe »Nine Inch Nails«, gospodara industrial muzickog pravca 90-ih i jednog od 25 najuticajnijih ljudi u Americi, prema misljenju politickog magazina Time: »Veoma volim lik Hannibala Lectora u filmu ‘Kad jaganjci utihnu’. On je poslednja osoba koju zelim da vidim povredjenu. A onda se zamislim – zasto ga dozivljavam kao heroja?! Zato sto ga postujem. Zato sto on predstavlja sve ono sto bih zeleo da budem u drustvu bez zakonskih sankcija. Uhvatio sam sebe kako mislim: ‘Ako bih mogao da ubijam ljude bez ikakvog straha od kazne mozda bih to zaista i uradio’« (XZabava, maj 1997).

Autorka je apsolventkinja Pravnog fakulteta u Beogradu   

*) Rukopis je nastao u okviru Mirovnih studija pri Centru za antiratnu akciju, februara 2000. Mentor: Ivan Colovic.
 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar