Dokazali smo da vlast zloupotrebljava humanitarnu pomoc koja stize iz inostranstva i da Crveni krst tu pomoc koristi da bi se u naturi isplacivale »plate« radnicima i nastavnicima, rekao je Miroljub Labus, poznati ekonomista i clan tima G-17. Problem je u tome, naglasio je Labus, sto humanitarne organizacije u svetu, u skladu sa svojim pravilima, saradjuju samo sa drzavnim organima i Crvenim krstom, a to opet ne odgovara gradjanima i nevladinim organizacijama u zemlji zato sto distribucija nije dobra i zato sto vlast zloupotrebljava humanitarnu pomoc, rekao je Labus, naglasivsi da se otvara pitanje da li humanitarna pomoc mora da se dostavlja samo na centralizovan nacin, preko Crvenog krsta, ili treba stvoriti mogucnost da se pomoc dostavlja neposredno lokalnim vlastima preko Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije koji bi pomoc distribuirao gradjanima uz pomoc nevladinih organizacija i mesnih zajednica u svim gradovima i opstinama.
Prema recima Miroljuba Labusa, G-17 je pripremila program »Asfalt za demokratiju« u koji su ukljucena 24 grada, od kojih 4 nisu slobodni. Projekat je vec dostavljen Evropskoj komisiji i vladama 15 zemalja EU. Prednost projekta »Asfalt za demokratiju« (rec je o uvozu bitumena) je u tome sto se na popravci puteva, u prvom redu seoskih koji vode ka gradovima, zaposljavaju lokalna preduzeca i sada nezaposleni radnici koji spadaju u najugrozenije slojeve stanovnistva. Labus se zalozio za novu praksu u vezi sa humanitarnom pomoci koja bi predvidjala aktivne programe koji bi ljude zaposljavali, umesto da budu samo imena na listi za pomoc.
Miroljub Labus je rekao da vise od 10 odsto stanovnika Srbije cine izbeglice, a da vise od 30 odsto gradjana republike zivi ispod linije siromastva i da im je potrebna humanitarna pomoc. U okviru programa »Energija za demokratiju« EU je izdvojila 4,4 miliona ekija i tim programom je, ukljucujuci pomoc koja je stigla iz Norveske i Kanade, obuhvaceno 13 gradova. Za humanitarnu pomoc u 1999. godini EU i druge organizacije izdvojile su 70,5 miliona ekija, sto svedoci o razmerama humanitarnih problema nasih gradjana, rekao je Labus.

Na sve strane ucene

U nastavku diskusije pokazalo se koliko su problemi sa dobijanjem i deobom humanitarne pomoci teski i koliko se ta pomoc koristi za ucenjivanje gradjana. Tako je Predrag Selakovic (Gradjanski otpor Valjevo) podsetio da je Bogoljub Arsenijevic Maki dao ideju kako da se pomogne stanovnicima radnicke kolonije koja je srusena tokom bombardovanja. Hteli smo da im nabavimo namestaj i putem kompjuterske mreze obratili smo se darodavcima, ali je drzava izgradila stanove u kojima su bili »kauc i sporet smederevac«. Sada ti gradjani, mada im se u stanu podize parket, ne smeju nista da kazu. A kada smo se nevladinim organizacijama u Valjevu obratili za pomoc, receno nam je da se niko od njih ne bavi namestajem i stavili su nas »pod razno«, rekao je Selakovic. Radoman Ilic (G-17 plus, Vranje) obavestio je da je ta opstina odbila da primi 450 tona loz ulja iz programa »Energija za demokratiju« i da lokalna i sira javnost o tome ne znaju dovoljno. Nasuprot ovakvom slucaju, opstinska vlast u Pozegi je takvu pomoc prihvatila iako su direktori skola clanovi SPS-a, obavestio je Djordje Karanovic. Dusan Prvulovic (Odbor za ljudska prava, Negotin) izneo je jos jedan primer zloupotrebe pomoci. Kada je u Negotin stiglo juzno voce kao humanitarna pomoc, mediji su obavestili samo o tome ciji je kamion dovezao voce, a to je firma za pranje novca. O donatoru nije bilo ni reci, rekao je Prvulovic. Na slican nacin govorio je Alija Halilovic (Gradjanski forum iz Novog Pazara) o pristrasnosti Merhameta koji saradjuje sa SPS-om. »Sa donatorom iz Nemacke dogovorio sam se da nam pokloni jedan kombi, ali znam da saglasnost Crvenog krsta nikada necu dobiti. Oni su mi veca smetnja od SUP-a koji me je hapsio«, rekao je Halilovic.
Bajram Sehovic (Prijepolje) postavlja pitanje kako da Gradjanski parlament Srbije utice na oslobadjanje ljudi od manipulacija drzavnih i crkvenih humanitarnih organizacija. Kada aktivisti Crvenog krsta dele pomoc traze da se glasa za SPS. Humanitarna organizacija Merhamet je pod uticajem Sulejmana Ugljanina, lokalnog politicara koji instrumentalizuje Muslimane, a humanitarna organizacija Srpske pravoslavne crkve koju vodi vladika Filaret je pod uticajem Srpske radikalne stranke. Sindikat takodje ucenjuje prilikom raspodele namirnica koje delimicno zamenjuju plate. Prema njegovim recima, sindikat Nezavisnost dobro radi. Kada je centrala drzavnog sindikata sprovela akciju potpisivanja peticije za ukidanje sankcija, od 513 zaposlenih u lokalnoj livnici, samo je 90 radnika potpisalo peticiju. Zato Prijepolju treba pomoci kako bi se ljudi oslobadjali od straha i poceli slobodno da razmisljaju, kaze Sehovic.
I Dragoljub Janac (Bor) govorio je o Crvenom krstu kao ekspozituri SPS-a. Basen Bor finansirao je rat svojim bakrom i zlatom, a sada i Crveni krst u Boru sluzi za to da se preko njegovih racuna finansira placanje plakata i kampanja za SPS. Od Crvenog krsta nista ne treba ocekivati, istakao je Janac. Lokalne vlasti minimiziraju zagadjenost vazduha u gradu. Janac je predlozio da Gradjanski parlament otvori sajt na Internetu sa svim informacijama o humanitarnim potrebama gradjana.

Paradigma Kraljevo

Predsednik Izvrsnog odbora opstine Zvonko Obradovic docarao je kriticno stanje Kraljeva, grada sa najvecim brojem izbeglica i raseljenih u Srbiji. Svaki treci stanovnik u gradu je izbeglica, a u opstini svaki peti. »Zahvaljujuci nevladinim organizacijama osecamo da nismo sami. Pomogli su nam Forum NVO i G-17 plus i malo je reci hvala. Zelimo da budemo sa Gradjanskim parlamentom i nastojacemo da pomognemo svima kojima je pomoc neophodna, a i da bismo i mi poceli da zivimo zivotom dostojnim coveka.«
Prema recima Radovana Milicevica (Forum NVO Kraljevo), vlast forsira siromastvo nadajuci se pobedi kao u vreme hiperinflacije. Samo za jedan dan u Kraljevu je registrovano 120 porodica sa prihodima ispod 400 dinara. Zato je potrebno da se Gradjanski parlament vise posveti humanitarnim pitanjima, jer politicke stranke za to nemaju dovoljno sluha. Vladimir Ilic, sekretar SO Kraljevo, predlozio je da Gradjanski parlament uspostavi odnose sa humanitarnom organizacijom Covekoljublje s obzirom da postoje pozitivna iskustva drugih u saradnji sa tom organizacijom. Ilic smatra da u slobodnim gradovima Crveni krst zazire od lokalnih vlasti, a i da je nadlezno ministarstvo ublazilo kriterijume. Govoreci o Kraljevu, Vladimir Ilic je podsetio da u opstini ima 18 000 registrovanih izbeglica sa Kosova i 5000 iz BiH. Pretpostavlja se da neregistrovanih izbeglica ima oko 10 000. Ilic je rekao da postoji dobro iskustvo u saradnji sa jednom svajcarskom nevladinom organizacijom i da su se javile i neke iz Italije. Problem je u tome sto humanitarnu pomoc dobijaju samo izbeglice, dok se domacem stanovnistvu nista ne daje. To stvara antagonizam medju gradjanima, pa Ilic i u ovom aspektu vidi mesto angazovanja Gradjanskog parlamenta.

Formiran je Odbor za humanitarnu pomoc na cijem je celu Radovan Milicevic (Forum NVO Kraljevo). Zakljuceno je da se sve informacije iz lokalnih zajednica u vezi sa humanitarnim potrebama prikupe preko Gradjanskog parlamenta Srbije, kako bi na narednom sastanku GPS, planiranom za 29. april, Odbor podneo informaciju.

Mediji su pod pritiskom rezima, ali se desava da lokalne vlasti u slobodnim gradovima zele da komanduju uredjivackom politikom, konstatovano je na ovom sastanku Gradjanskog parlamenta Srbije.
Novinari i predstavnici nevladinih organizacija iz vise gradova govorili su o svojim iskustvima u odbrani medija pred najnovijim talasom nasilja rezima, kada su inspektori i policija upadali u lokalne TV i radio-stanice i odnosili opremu za emitovanje. Emilija Radmilovic (Gradjanska citaonica Apostrof) obavestila je da u Nisu postoji krizni stab za odbranu medija koji je stampao 500 plakata i 10 000 letaka radi senzibiliziranja gradjana u vezi sa problemom medija. Podsetila je da su gradjani stalno branili medije u vreme opasnosti od plenidbe i da postoji inicijativa o dobrovoljnom okupljanju gradjana cim se ukaze potreba za odbranom medija. Nenad Mihajlovic (Pozega) podsetio je da u tom gradu nisu uspeli da odbrane medije, ali da je instalirana nova oprema, mada manje snage. U toku su krivicne prijave protiv ljudi koji su navodno tukli inspektora, cak i protiv jedne slikarke za koju tuzitelji tvrde da je tukla inspektora i udarala u automobil. Zivojin Dragisic (Negotin) rekao je da u tom gradu borba za nezavisnost medija traje devet godina. Posto gradjani nisu uspeli da odbrane lokalnu TV, formiran je odbor za preventivno delovanje, prikupljeno je 1000 potpisa gradjana, izdat letak. U Kragujevcu lokalna TV uziva podrsku gradjana i oni nece dopustiti da bude ugasena, culo se u raspravi. Slavko Golic (Gradjanski parlament Zrenjanin) rekao je da u tom gradu nema nikakvog alternativnog medija. Kada je izdat bilten da bi se pariralo listu Zrenjanin, policija je odmah privela autore i clanove Otpora koji su delili bilten. Priveden je cak i vlasnik privatne firme za prodaju kompjutera samo zato sto je otvorio sajt na Internetu na madjarskom jeziku. I u Prijepolju je medijska situacija teska, rekao je novinar Polimlja Milan Cmiljanovic. Novinarima je uskracen topli obrok jer su svi strajkovali i zato sto su svi demokratski orijentisani. Svi novinari su takodje clanovi NUNS-a, preko kojeg vode spor da bi izdejstvovali da u Upravnom odboru imaju svoje predstavnike.