U prethodnom broju objavljen je tekst »Kome smeta Otpor?« (v. str. 46) Ivana Jankovica i Borislava Ristica, kao reakcija na »Radjanje novog nacionalizma« (v. Republika br. 230–231, 1–29. 02. 2000, str. 11–12). Dvojica, pretpostavljam, mladih autora pripisala su kolegi Zlatoju Martinovu doktrinarno-komunisticku retoriku Titovog vremena sto bas ne stoji. Autori verovatno ne poznaju opus Z. M., ili odbijaju da prihvate da je nacionalizam zaista stvar proslosti, ili misle da je prikladno spajati nespojivo. Zapravo, stice se utisak da nisu pazljivo procitali tekst na koji reaguju, posto se nadam da ne postoji blanko-reakcija, puna floskula, u koju samo valja uneti ime.
Republika je objavila tekst gospode Jankovica i Ristica zeleci da inicira raspravu o studentskom pokretu Otpor i da ilustruje da i ti mladi ljudi nesto citaju i promisljaju. Mada, ako vrhunac predstavlja: »Da se razumemo – Srbi jesu, kako s pravom rece pokojni Zika Pavlovic, narod nitkova i dzukela, ali jako sumnjamo da ce ih Zlatojevo kriticko-ideolosko egzorcizovanje ‘nacionalizma’ uciniti narodom blazenih gradjanskih pravednika. Ono sto ih moze promeniti jeste upravo napustanje svih mesijanskih i izbaviteljskih ideologija, ukljuciv i ovu ‘grazdansku’, napustanje koje studentski pokret Otpor tako sjajno reprezentuje. A ako za simbole ovog svog civilizacijskog prodora postave Cicu ili Apisa, to mozemo smatrati samo delom istorijske Pravde«, dopustam da smo pogresili.